Недеља

Број 10

Страна 179

сдееједнако ћутећи. Само мејане изређали су не мо- . њега дово • У V-. 11осле^ ^диже ^|1 * 1 '' 1 \ ^ тога с ким* је остала труд- ^ ^ ^ на. А да је бар био ко, -. ■ већ слуга њихов Манасија. ..-.V- -V.-'- • ■■'■5 ,. ". * - ■ * }. - .. •;'.. * - ' • "'- Л; "'"—'-'•••Наца, на толики бој и муке ОД браће, није хтела -Гнимак капетнна Дам>нотића ништа да каже. Само, тр- Д#Д>НО Ј#х#ЈђЕ пећи као С неком наЖадОМ (Бесгрс- д Шабац^ рашта-Ужице- ^ево-Бесград), ^ ^ Д|>уга}>ски исг,раћа] Јахаца у У?киду ударце, себе је кривила. А њима, браћи јој, тек сада било код куће, не смејући од оца да је таје јасно оно Нацино некадање мо,;ве- мо поведу. ње и преклињање кад су они у д}л им — Не смем сама! Не остављајте ме зимским ноћкма ишли сви на весеља, саму! Преклињала нх је тад она. седељке по родбини, а њу остављали А они су јој се чак и смејали, за^ Г ^ ^ ^ "'Ј била није^ Неки су. из радозналости чак ишли тамо Снима с кап ,тана Дамјановића је Али Н ИС У ИМаВОДНИЧИ и ПОДОФИЧИРЛ ли шта да виде. Кућа је Диви3иона б "« Ског ^ртиљериског 0У а у Ужиду бша ^