Недеља

5И81И*1 „ТРОЈЛНСКА" У/1ИЦ^1 (Између „Цар Урошеве" и „Дубровачке" улице) СЛИКЕ ИЗ СТАРОГД БЕОГРПДД

Страна182

Број 10

Ко се је надао и мислио да ће некад доћи време кад се њега нико неће бојати. В:ћ да ће се сада око њега да купе и гледају га како само у гаћама, кошуљи, опасан дугачком антеријом, гологлав иде и шврља по чаршији. Вуче своје отекнуте, у папучама и белим чарапама ноге, и радосно испија пангур ракије који увек собом носи смејући се срећно, блесасто. Чаршилије, поред

га воде, слушају шта му треба, час почну да га дирају, вуку за антерију, те он пада смејући се заједно с децом. — А...а...а!.. А деца кликћу, радују се, скачу око њега и продужују да се и даље играју с њим, оборајући га док не наиђе ко од старијих људи те их растера а њега подиже и поведе. — Куда да те водим? Пита га. Он се једва диже, мучи да иде и окреће лице к Наци.

којих пролази, дирају га. Истина још не могу да му се смеју у очи, али га ипак задиркују, задржавају како би уживали и његовом блесастом погледу и помућеном говору. А он код сваког седа и пружа им онај пангур ракије, нуди их. Питају га: — Како је ч'а Јовчо. Он смејући се, гледајући испред себе, у даљину, тресући се од смеха, сав срећан, одговара: — Ееех...ете. Тако. ИлИ, да Кад изиђе из вароши упутн се својој Наци у госте, па не може. Пада. Деца се искупе око њега. Час

—- Тамо, гамо... муца и показује. — Код Наце ли? Доцкан је. Скоро ће ноћ. Одвраћа га овај. Али он почиње радосно да преплеће ноге, жури се само што пре код ње да стигне и муца. — Ако, ако.„ Овај, док траје његов пут, води га, онда га предаје другоме на кога наиђе. И тако. предавајући га један другоме одведу га код ње, Наце. Она га радосно дочекује, пере, чисти, чува док од куће не пошљу кола да га од ње, натраг, кући однесу. Врање 1901.