Недеља

Број 18

Страна 233

— Не, не, То немој урадити ни по* што, рече ми па ме ухвати својом дрхтавом руком. -— Ти си болестан, пријатељу. Боље је да се ово одложи. — Ја то нећу, одговори он, једино ми је жао што немам два живота па да онај други ставим на коцку с овим другим нитковом. Нисам од тога ни речи разумео. Пришао сам Жану и напунисмо пиштоље. џ Баш у оном часу кад сам хтео да спустим куршум у пиштољ, приметио сам даје оло-

неприлици — изгубила сам златан новчаник госпођин, који ми је поверен да га однесем на оправку. Отидите до оне куће у којој сам провела с вама неколико срећних часова, па га потражите, мора бити да сам га тамо заборавила. ваша верна А г н и ј а" — Каква је то недискреност од вас, господо моја, викне Жан. — Шта недискреност? рекнем ја а зар би теби било угодније да је због тога који од ове честите господе погинуо. Жан

во мање, па сам га хтео увити у хартију али нисам имао при себи баш ни једно парченце. Зато за тражим од Веритијера, који ми пружи неку брижно савијену хартицу. Ја је са свим случајно одвијем и бацимједан поглед на исписане редове. Поглед ми и нехотице заста на овој реченици: „позлаћени новчаник". То изазове моју радозналос! прочитам писмо и — бацим пиштоље па викнем: — Жиле, тражи опроштај од Жака. — Јеси ли полудео? запита ме Босије. — Шта то значи? чудио се Жан. — Ето ти, ти треба да се поклониш карактеру Жаковом, јер он је највећи џентлмен на свету, који је готов и живот свој жртвовати за другога. За тим пружим ону хартицу зачуђеном Босијету. Босије читаше на глас; „Драги господине, У великој сам

од

Фабрика за прераду кудеље у Сзилајнцу

на

зину чуда. -— Е па лепо, а шта је тражила јуче моја жена код тебе? — Хтела је да ме приволи да одустанем од дво боја. — одговори Жак, за који је дознала твојом несмотреношћу. Можете и сами замислити какав су облик узеле мрштене црте

опро-

на се до тога часа ЖакаБосијета. — Драги пријатељу, Жаче, сти ми, крив сам. — И то због мене, рекне постиђени Жан, каква забуна и неспоразум. Жак се једва умео уздржати од смеја. — Одиста леп „неспоразум" али за мало те ја главом нисам платио. -— Па још замислите све због једне заборавне — собарице! додам ја с пакосном намером. Жак приђе Жану па га неколико пута одмери од главе до пете. — Тек ти није криво што на мене? запита Жан свога друга.