Нова искра

СТОЈАН НОВЛКОВНЋ (НАСТАВАК) II. њижевни рад Отојана Новаковића, судећи по количини, ванредно је плодан, судећи по струкама, разнострук је, судећи по спољашњем облику, изразит је. Свако од ових наших тврђења могло би се потврдити доказима : плодност књижевнога рада већ самим библиографским прегледом свега што је до сад урадио на књижевности, разнострукост прегледом књижевних струка о којима се бавио, а изразитост разматрањем стила и језика списа Новаковићевих. Без две године, биће четири десетине како Стојан Новаковић ради на српској књижевности. За тај, истина, дуг низ година — просечан век људски — и он је толико урадио на књижевности, да мислимо да би и њему нарочито посла задало, кад би хтео потпуно све побројати шта је досад из његова пера изашло. У толико пре, ми за сад и на овом месту морамо напустити мисао, да донесемо тачан библиографски преглед свих књижевних радова Новаковићевих. Преглед по струкама и главнијих књижевних послова, о којима имамо података, са потребним објашњењима, такође ће, ма и у крупним цртама, дати слику ове врсте рада Новаковићева. А слика књижевнога рада Новаковићева, кад се у мислима споји нарочито са оном о службеном раду његову, коју смо се трудили да оцртамо у одељку пред овим, даће уједно две најглавније стране целокупног духовног лика Новаковићева. Седма десетина нашега века време је у српској књижевности, у којем је бујала уметничка иесма и приповетка. Није никакво чудо, напротив, са свим је природно, птто је и у тадашње српске омладине све оно, што је у себи осећало

снаге за књижевни позив, огледал оту снагу на песми и приповеци, од прилике као у омладине у десетинама за овом — на политици и друштвеним питањима. И Новаковића је поезија увела у књижевност. Од 1860.—1864. песме, приповетке, као и нреводи приповедака, романа, драма и повећих епских песама обележавају прву појаву и прво време Новако'вићева књижевног рада. Сви су ти његови радови штампани у многим ондашњим часописима, а неке, као избор из повећег низа својих песама, штампао је за се у књижици Певанија Стојана НоваковиЛа , исто тако и прииоветке Несрећни Анђелак и т. д. Те књижевне првине Новаковићеве данас имају, истина, само историјске вредности ; али по њима се може видети, не само како јеиНоваковић, понесен тадашњомкњижевном струјом, прво огледао своју снагу на легхој књижевности, — него, рекли бисмо, колико је од тога првашњег књижевног рада његова остало местимичног трага на његову стилу чак и у доцнијим научним делима, којима је на свагда задужио српску науку и књижевност. Да оставимо на страну његов доцнији, непосредни, рад на лепој књижевности, кад му се име спомињало већ као озбиљног научника ; али тим, што су први његови самостални кораци у књижевности упућени баш храму Поезије и што је прве своје духовне силе баш Н>ену олтару приложио, — од тога је, по нашем мишљењу, без сумње, остало трага на богатству израза и полету мисли у многобројним и разноврсним књижевним радовима његовим. Па, слободни смо поћи и даље и тврдити, да и крајњем извору племенитих осећања и узвишених мисли, из којега је потицала целокупна јавна радња његова •— поред личних особина и врлина његових, поред утицаја гимназијског (више класичног) школовања, поред утицаја, који је васколиким ауторитетом имао на њ Даничић, — треба тражити прве почетке и у његовим ирвим радовима на леиој књижевности. Колико у том поуке за образовање подмлатка српскога, колико напомене онима, који то образовање руководе, или као практични просветни чиниоци или као управл 3 ачи ових ! —-