Нова искра

Страна 34.

НОВА ИСКРА

Међу књижевним првинама Новаковићевим, између 1860.—1864 , сиомињу се на трећем месту његови историјски и други чланци и раснраве, иа четвртом између самосталних чланчића и раснрава истиче се : 0 словима Ђ и 6 у „Даници" и Лак иоглед на развитак сриске књижевности и „Лицејци II", и на послетку, на иетом месгу што је помагао Даничићу у израђивању „Рјечника из књижевних старина. *) Сви ови први књижевни послови Новаковићеви: или, као што смо наиред видели, остављају одређеног трага и на даљем књижевном раду његову, или су уједно ирви ночеци струка и врста књижевних, о којима се он и доцније с успехом бавио. Најчешће се до сад тврдило, да је Новаковића одвратила од рада на лепој књижевности и упутила га науци критика његових песама од Косте Руварца. Може бити, да и та критика гшје прошла без икаква утицаја на њ ; али да јс у том правцу одсудније утицао на њега Даничић, види се већ по његовим напред поменутим првим радовима из области историје књижевности и филологије. У осталом, и на њ се може применити оно, што је он, једном приликом, за другог изрекао, да таленат, ако и не погоди увек прави пут, брзо то увиђа, и истом снагом, којом је дотле ишао, враћа се онамо куда треба, и иде напред. Као нрво знатније књижевно предузеће, по којем се иочело више гласати Новаковићево име у књижевности, јесте његова Вила од 1865.-1868. Вила је по свем, и но унутрашњој садржини и по спољашњем облику (језику, нарочито правилности његовој, па и техничкој изради,) и уредном излажењу угледно место заузела међу српским часописима, који су излазили и пре и дуго после ње. Доносећи уметничке песме, нриповетке, расправе и чланке из појединих, нарочито народних, наука, па критике, приказе и народне умотворине, Вила је све те књижевне струке кретала у напред, те за своје време била најбоље гласило и нацредан нокретач свега тога у књижевности, нарочито с ове стране Саве и Дунава. Али Новаковић није био своме листу само врстан уредник, него и први и главни сарадник. У његовој биограФији (у Годишњаку стр. 5.) стоји да је у Вили „највише његових радова". То је доиста у своје време био веома драг и симпатичан књижевно-научни часопис ! Као таквог сећаће га се добро његови тадашњи читаоци. Али између година, којих је издавао и уређивао Вилу, предузео је и извршио Новаковић посао, којему је тада само његова снага била дорасла, а који би и сам собом довол>ан био да му очува лепо име у историји српске књижевности. То је, већ напред поменута, његова Историја сриске књижевности , преглед угађан за школску потребу (1867. а друго поправљено издање 1871.). На том

*) Види Годишњак Сриске Краљевске Академије, I. стр. 204.—205.

пољу, Новаковић је, истина, имао и претходника у умном и много заслужном Павлу Ј. ШаФарику и савременика научника у В. Јагићу, као и од наших и туђих писаца покушаја ирегледа историје српске књижевности; али од првога (Н1афарика) Новаковић се својом Историјом сраске књижевности разликује, што муделоније, на основи хронолошкој, биографско и библиограФСко излагање и нобрајање књижевника и њихових списа, а од другога (В. Јагића) — што, и ако нијс својим прегледом угађеним за школу онолико стручно и дубоко улазио у стару српску и хрватску књижевност, као Јагић, опет за то дао јс нреглед целокупне наше књижевности, ночевши са усменом народном, за тим, прешавши на писану стару, на новију, догнао је до наших дана. Ну, пе само да Новаковићева Историја сриске књижевности није сухонарно хронолонгко, библиограФско и биограФско набрајање, него, напротив, она је од почетка до краја одржала карактер прагматичне историје духовног развитка српскох л а народа, тумачећи књижевне појаве, где је за то било места и потребе, у вези са целокуиним народним животом, са културним, просветним и политичким приликама. Нстина, развитком и напретком књижевно-историјских истраживања, Новаковићева је Историја сриске књижевности на неким местима сад већ застарела; алиона је засвоје време не само у школама у Србији него и у целом Српству учинила што је требало : дала је у главном верну, а у многим појединостима и на свагда истиниту, слику развитка српске књижевности. А тиме, колико је допринела савременом развитку српске књижевности и умног образовања, далеко би нас одвело, кад бисмо на овом месту истицали и доказивали. — Будући неко време хонорарни проФесор Више Женске Школе написао је Малу историју сриске књижевности за ову школу 1870. Давши преглед историје сриске књижевности, постарао се и за преглед историје светске књижевности својим преводом Др. Јована Шера Оиште историје књижевности. 1872.—1873. — А својим Примерима књижевности и језика старога и сриско - словенскога 1877. (друго издање 1889.) много је допринео дубљем, на самим примерима. расветљеном, познавању старо словенске и српско словенске књижевности и језика. А колико за познавање српскога језика толико и за познавање књижевности и за књижевно образовање српске омладине учинио је много својом Сриском Читанком , књигом I., за гимназије кнежевине Србије 1870., која је за тим дочекала више поправљених издања, и неко време, пошто се са Сриском Читанком књ. II. од Светислава Вуловића спојила у једно, билаје једина срнска читанка у нижим разредима средње школе у Србији. За тим је Новаковић, после четврт века од појаве прве књиге његове Сриске Читанке, покрај свих својих високо научних и државничких послова, стигао да обдари српску средњу школу са свим из нова прерађеном Сри-