Нова искра

С трана 52.

Н 0 В А И С К Р А

Б рој 3.

и за сам смисао уметности. Јер данас уметност није онако јавна, општа, као што је била у класичној Грчкој и у хришћанском Средњем -Веку; она је. као сликарство, постала повластица једнога сталежа, предмет раскоши у салонима новчане аристокрације, или као раФинисана поезија повластица неколико песничких група који је сами могу разумети и узкивати у љој. И када прочитате 8есе§1ји, и када одбаците извесна претерано сигурна тврђења, и испршавање при изношељу и раније добро познатих ствари, сложићете се лако са Г. Пижаром, и доћи до уверења да ђаво није тако црн као што га сликају.... (свршиие се) УМЕТНОСТ позориште. Статистички поглед иа рад хрватског народног аозоЈоишта у г. 1898. Целе 1898. године даване су 264 представе. Одмор је трајао готово четири месеци, и то од1. јуна до 20. септембра. Свега је давано четрдесет и седам нових комада, и то двадесет седам за пет месеца под пређашњом управом, а двадесет за три месеца под данашњом управом. Међу тим новитетима било је 35 драма и опера, 1 оперета и 1 балет. Хрватских оригинала било је 12, и то 10 драма : „На рушевинама" „Послови", „Прва киша", „Поврата.к", „Стричева опорука", „Прелом", „Родитељски греси", „Франкопан", „Трули дом", и „Свећица"; једна опера: „Цвета", и један балет: „На Плитвичка језера". Стране опере биле су нове : „Цар и тесач", „Фиделио", „Стара песма", „Валкора", „Подадмирал", „РоНтаН; <1е Мапоп", „Воћете", „Ундина", „Енох Арден" и „Пик Дама". Остали драмски новитети били су : „Сид", „Валенштајн", „За кћер" „Кинематограф", „Но'ћ тмине", „ЈозеФинаБонапарте", „Просидба Целопова", „Самаританка", „ЈеФтина кћи", „Тајга", „Вратарова мудролија", „Љубакање", „Дамоклов мач", „Метр Патлен", „Јутарњи посет", „У Диогеновој бачви", „Нервозне жене", „Сњешка", и „Сирано де Бержерак". Године 1898. гостовало је на загребачкој позорници пет оперских певачица, и то : Трнина Марколина, Превоста, Теријане и Торк-Рон ; иједанглумац : Жељазовски. Р А 3 Н О — Чешки „Соко". Савез чешких „Сокола" имао је на крају 1898. године 466 подружина са 43,870 чланова. У краљевини Чешкој било је 367 подружина са 35,717 чланова; у Моравској и ЈПлеској 93 подружине са 7282 члана ; у Доњој Аустрији 6 подружина са 871 члавом. Али чешки „Соко" не негује само телесну снагу, — не заборавља он ни душу. За ту годину дана било је у „Соколу" Краљевине Чешке 983, Моравске и Шлеске 240 и Доње Аустрије 27 јавних предавања ! Нема, скоро подружине која не би имала за своје чланове одабране књижнице. — Соколеки су весници: „Соко", „Соколски весник", „Борац", „Соколски зборник" и „Амерички соко". — Међу соколским подружинама има 23 за женски свет. Осим овога, Чеси имају у Немачкој Царевини 8 својих соколских дружина, а у Швајцарској, Угарској, Бугарској и Француској по једну. .у. — „Шумадија" Ово пређе српско, а с.ада удружење југословенских великошколаца у Прагу, основало је свој геограФСко-историјски одсек за проучавањв југословенских земаља у томе погледу.

„Нова Искра" излази 1. и 16. у месецу — Цена : на год. 16, у злату. — Претплата и све што се тиче администрације I

— ДРУ Ш словенеки новииарски конгрес. Ужн одбор чешких и пољских новинара завршио је крајем прошлога месеца све претходне послове за сазив другог словенског новинарског конгреса који ће овог лета бити у Кракову. Први је конгрес био прошле године у Прагу, а његов је рад већ познат и српској читачкој публици. ;ј; — 0 босанским Мухамеданцима. У 4. броју чешкога журнала „81оуапбку Ргећ1ес1" почео је да излази низ чланака Јана 1ргиегитика : Из Ђосне. У овом ј е броју први чланак: Мухамеданци Србо-Хрвати. — „81оуапзку Ргећ1ес1" нов је чешки журнал за чланке, дописе и расправе из словенског живота ; излази десет пута годишње и стаје 3 фр. и 20 кр. Поруџбине врши В. Шимачек у Прагу. % — Словеначка „Глазбена Матица ", Ово словеначко музичко удружење, чије је ссдиште у Љубљани, поново је добило за председника нознатог ироф. Хубада под чијом је управом „Глазбена Матица" и изишла на глас. 6- јануара ове године био је један од друштвених концерата на ком је извођена Чајковскога „Пета Симфонија" Дворжаков „Те Леит" и једна од Мокрањчевих „Руковети". Ласкави одзиви о овом концерту најбољи су доказ како су и српске песме братски примљене код Словенаца. „Глазбена Матица" вољна је да сваке године доносп извештај о развоју словенске музике, те због тога моли сва словенска музичка друштва да јој шаљу програме својих концерата, а издаваче музикалија дајој упућују своја издања. БИБЛИОГРАФИЈА листови 1. УЈепас гађаУ! 1 р.-исј. Бр. 4. и 5. Год. XXX. Уређује Бартол Инхоф Власништво и тисак Дионичке Тискаре. Загреб 1899. Излази сваке суботе на 2 табака. Годишља цена 7 Форинат >. 2. Наставник, лист ироФесорскога друштва. Година 1899. 1. свеска, X. — Власник : Профвсорско Друштво. Ооговорни уредник ароф. Ранко ПетровиК. Београд, Српска Краљ. Држ. ШтампариЈа 18Г9. 3. Вранич. Чаеопис за правне и државне науке. Власник Удружење Јавних Правозастуиника у Србији. Одговорни уредник Милан Ст. МарковиК , правозаступник. Број 1. година VI. Београд, Штампарија Д. Димитријевића, 18П9. 4 Учнтељски пријатељ- Бр. 2„ год. I. Излази сваке недеље. — Главни уредник Сава М. ШибалиК. одговорни уредник А. Нантелијћ. Власник СавиК и коми. Штампарија Савића и комп. Београд. Цена за Србију на поштама : годишње ?. дин„ полЈгодишње 1. д. Број 5. п. д. 5. Службени војни лист. Орган и издање војног министарства. Уредпик: 1)енералштабни пуковник Вукоман АрачиК. — Бр. 3. год. XIX. Штамп. Краљ. Срп. Војн. Министарств;). 6. Босанска Вила. Лист за забаву, поуку и књижевност. Год. XIII, број 23. и 24. — Власник и уредник Пикола ПагииковгЉ. Сарајево, 1898. 7. 1л121са. Мезастк га га1)а\уи а ро\уисепје. 21п'ота(1пу сазор18 ћогпјо — а (МпјотКзкШ 8ег1>о\у- Ве(И§ије1ај : М 1 к 1 а \у з А п с1 г 1 ск 1 а (1г- рМ1- Е гп 81; Мука> — С181о 1, 1е1п1к 13- — ЛУ ВисИМпје. К Њ И г ш 1. Манон Леско (Хисторија витеза од Грија и -.Манон Леско.. Написао Прево. С Француског А11|. — Београд. Штампа Краљ. Срп. Државне штампарије. 1898. Дена 1,50 дин. — 8°, стр. 270. 2. Мисли о задаћи и важиости естетичког васпитан.а с погледом на истори.ју иаспитања и примену у васпитним школама, од проф. д-ра Стев. М. Оканови&а. — Београд. Државна Штампарија Краљевине Србије, 1898. Цена 0,70 дин, — 8-нч, стр. 65. год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Срби је год. 10 Фор. пли 20 дин. ,е се Парној Радик. Штампарији, Кнежев Споменик бр. ( 7

В ласник и уредник Р. Ј. ОдавиК.

П арна Р адикална Ш тамаприја кн. спом. бр . 35.