Нова искра

Бгој 3.

аа сношаје помоћу туђег језика а против својега сопственога, те наводи: „Ја сам мало путовао по свему свету, и истом с.коро сам се вратио из великих центара руског живота. С тога могу рећи да млада моћ и животна снага руске расе учинили су на ме јак утисак. Лично ја сам човек из старе земл 3 е, која је већ достигла крајње границе својега утицаја и ширења. Размитнљајући о томе коме припада у будућности главна улога у развићу прогреса и цивилизације, ја нехотице гледам преко међа своје домовине и с пајвише повереља заустављам се на уму, младалачкој моћи и човекољуб.т.у рустсога народа". и. КЊНЖЕВНОСТ Како се у почетку овога века мислило о науци књижевности међу Србима? — 0 том има занимљиво место у предговору пред првим делом „Фисшсе" 1801. год. од Аганасија СтојковиЛа, првог писца Физике ме!)у Србима, чувеног проФесора харковског универзитета и писца природних наука у Руснји. То место гласи : „Ја ') не верујем да има и један разумни человјек на овом свјету, којему не би јестествена наука мила била, и кој не би радо от оних књиг совјете искао и с њими се увесељавао, које о јестеству дјејствују. Не взираја (гледајући) 2 ) на то, ја сам на објавленије дјела мојего чудне отвјете (одговоре) от два, от три мјеста примио. Један ми иише да тамо људи само о терговгши баве се, да за Фисику и проче оваке књиге иеће гш да чују; ибо (јер) оии от фисике живити ие могут. Други ми отвјвтствовао, да наш народ јешче (још) за нњиге није ! 3 ) Стојковић је ово писао 27. маја 1801., у Будиму. После без мало 98 година, какав би одговор сад могао доћи од Срба којима српски научници и књижевници упућују своје списе ? — Волимо сумњати да би онакав, какав је добио Стојковић, на жалост своју и образованости свога „рода"; али кад би се нашао какав искрени представник већине садашње наше читалачке публике он би одговорпо : „Ми радо иргшамо, али никако, или бар нерадо, илаЛамо списе наших научника и књижевника." Каква би разлика између тих одговора била ласно је увидети. Дај, Боже, да после 98 година буду бољи и утега:нији одговори за српску науку и књижевност! М. Ив. к р и т и к а бесезјја • зћиИја * <> • топегпој • итјећгозИ ■ 0(1 * Јпе РИага. Дадгеђ. 1898 • Изак, сИоплЊе- Изкаге. УШсИтгг ЈеМек: §Шом\еМ1)СССЕXXXXУТП. Же ргопаје зе. Симболизам, титанизам, деликвесценција, сатанизам и још неколико књижевних чудовитптана неизбежно ггзам и ција већ поодавно запрепашћују лајике као какве Формуле из кабалистике и некроманције, и звоне тако страшно озбил.но као пророчке речи: мене, текел, дВарес које је невидљива рука написала на зиду пред царом Валтазаром. И ове нове формуле родиле су се у Вавилону али у модерном, и оне су се јавиле у једној оргији, али у оној жалосној моралној и умној оргији која карактерише ') Транскрибовали смо садашљим правописом, иначе је све •остало иерно оригпналу. Обраћамо пажљу нарочито на одређеност и тачност стила, која се јасно види у интерпункдији Стојковићевој, коју такође доносим > верно оригиналу. Та је страна у Стојковићепу писању, покрај свега »славјанствоваља", тако раввијена а изра^ена, да се он њоме није само одликовао од савременика својих, на пр. баш и од самог највећег писца оиог времена Доситеја, који је. што се тиче интерпункције (мислимо на његова издања), најблаже да кажемо, врло аљкав, — него и за наше време може цослужити као угледан л ]>имер. г ) Под заградом је наше објашњење руско-словенске речи. 3 ) И курсив и крупнија слова мн истичемо.

свршетак нашега века. И заједно са Француском модом, оне су почеле освајати свет, заједно са каталогом ВопМагсће ишле су к њ и г е Бодлерове, Верленове и Малармеове, и таласи д е к адентст в а почињу запљускпватп и наше мирне и баровите обале... До нас још нису, али преко немачких биргера и чешких пивара дошли су ти мутни таласи и до Хрвата, бар у неколико, бар по форми. Рекох: бар по Форми, јер бисте се јако преварили, да Зесезгји и ВГтјотје узмете за истпнске декадентске књиге, и да због тога озбиљно доказујете даје литература декадентска литература делом невропа.та и дезеквилибрираних људи, а делом проста мистиФикација, лов за именом, да је по речима једног теоретика њеног само „ФосФоресценција трулежи", и најзад, да се може појмити као плод старе цивилизације, у поезији која је имала Ламартина, Ига, Де Вињиа, али да је бесмислица код забачених народа код којих књижевност тек се почиње стварати. Г. Пилар је у Угепси јасно, без много Фраза н жустрине, изнео теоријске основе сецесије. — Сецесија је, каже он, скуп модерних, напредних идеја у уметностн према старим и конзервативним. Латинску реч зесезто увели су минхенски сликари када су се 1892. под водством сликара Ггапг-а 8ћтск-а оцепили од званичне уметничке школе, и створили ново средиште. Исто тако одвајање млађих уметника било је раније у Паризу 1890. под водством знаменитог сликара Ргтз с1е Сћауаппез-а, и у Бечу 1897. Поред та три велика средишта књижевна и уметничка, свако мање такво средиште има своју сецеснју. Основна им је мисао: да је уметност непрестано под ропским ланцима традиције, да је сувише конзервативна. неприлагодна духу времена, они хоће да прокрче нове путове који ће довести у обетовану земљу нове уметности. Сецесија није школа, она је борба противу школа у опште, борба противу данашње школе у уметности на по се ; она је тежња за препорођајем уметности, са претежно негативним елементом. Позитивне захтеве њене изнео је г. Пилар у четири тачке : 1. уметник мора имати апсолутну индивидуалну слободу стварања; 2. упростити спо.љну Форму; 3. обогатити садржину уметности; 4. уметност ваља раншрити у све слојеве народа. Очекнвале се дрске теорије, претерани захтеви, чудни појмови, а изашле су тако просте, природне и паметне ствариГ Очекивало се разлагање оне чудне и магловите теорије „поезије сна", односа између звукова, облика, боја, штструмената и извесних стања душевних; очекивао се крајњи сензибилитет који иде до патолошких случајева, префињена сензуалност и хригаћански аскетиза.м, обожавање речи и обавезна магловитост у мислима; очекивала се уметност која је само за неколицину посвећених, а место свега тога шта је дошло! Као основ — борба противу конвенциналности, као захтеви — слобода стварања, упрошћавап>е спољне Форме, проширење опсега уметности, демократизација уметности. И ако је тако, онда има много нас који бисмо стали уз те чудне „сецесионисте"! Сваки који зна колико конвенционалност смета уметности, како јој спречава слободни развитак и напредак и, што је најгоре, још је и уназађава, сматраће сецесију, у смислу Г. Пилара, не као оправдану него као потребну, као услов напретка уметности. Нигде начело „нлети котац како ти и отац" није тако штетно, нигде слобода није тако нужна као у уметности. Култ Форме, који гушп мисао и у већини је случајева само игра с речима, своди уметност на прост занат. Ко није за то да се садржина уметности обогати, да јој се прогаире међе које је одредио какав скучени немачки проФесор естетике, мислећи да је уметност нешто стално и вечито, и да је могућно поставити неке апсолутне категорије ? т 1етврти захтев — демократизацнја уметности — потреба је нашег демократског доба, то је услов за опстанак, а можда