Нова искра

Врој 6.

погледати на околину овс вароши, коју оа свију страна окружавају њиве са таласастом пшеницом и густи забрани. Усред зеленила виде се села и засеоци.; мало дал>е пружају се густи, тамни лугови, одвојени од њива и ливада, кроз које се у немирној цик - цак линији •слично светлој змији — кривудају Шпрејини рукавци и канали. Недалеко од дивног парка и дворца гроФа Линарског, који је подигнут 1817. до 1820. год., чекају нас гаироки а плитки чамци са по две клупе за седење, које вешти возари управљају без шума по Шпрејиним рукавцима. Брзо одмицање, лако пљускање воде о предњи део чамца, цвркутање цврчака по ливадама поред нас, из којих диван мирис од покошене траве нама на сусрет долази ; затим несташни водени коњици и лептирови који се одвајају од дубоког плаветнила неба — све то чини да је и сам почетак вожње особито пријатан. Нешто сањалачко, до сад непознато, ирати ову вожњу ; човеку се чини да је ослобођен од досадног гурања и свакодневне борбе за опстанак, и све се срдачније предаје утисцима који на њега чине дивне слике прсдела којима ова вожња изобилује. Прво се пролази кроз зелене цвећем окићене ливаде, чија висока трава није прашином покривепа као поред друмова којих у Шпревалду и нема; лако саграђена, великим свежњима траве и сена високо навршена, расточена. кола вуку троми волови преко ливаде ; по узаиој стази тера једно сељаче свиње у варош на тргове а неколико Шпревалткиња, с кратким црвеним сукњама и белом као снег марамом обавијеном око главе, путују брзим кораком свом селу, које се на један пут испред нас показа. То је село Леде (270 становника), удаљепо од Лубинова 20 минута и од одушевљених походнлаца пазвано: „Венеција у Шпревалду". Ово је сеоце веома слично холој дуждевој вароши, али ни најмање није модерном културом дирнуто, и како тамо тако и овде сав се саобраћај искључиво врши чамцима по безбројним малим водеиим улицама, које свако дворигате чине правим острвом. На чуну се не доноси само сеио, дрва и трска, већ на чуну носи домаћин своје производе на трг, доносп трговцима добру угојену стоку, сиештеник походи своје парохијане, а разносач носи на њему писма; иа чуну се деца носе на кргатење, дечаци и девојчице одлазс у гаколу, а богато окићени сватови прате младожењу и невесту на венчање ; на чуну долазе побожни људи у цркву на молитву, и најпосле чун прати Лужичког Србина и до вечне куће, дакле и опда, кад му је весло испало из малаксале руке. Кола и коњи могу се овде ретко видети, а тако исто плуг и дрљача, јер се све њиве обрађују агаовом и лопатама. (НАСТАВИЋК ок) II. Несторовић. «с?ч§) • » СРПСКН кошлди у к. с. НАРОДНОМ П030РИШТУ

Ш(НАСТАВАК) онда ће, ако тако жели чинити, Позориште имати да учини велике, корените измене у свом националном репертоару. Ако хоће да свој репертоар који је сложен без икаква система, саобрази, у колико је то могуће, ономе гледишту којега се држи историја књижевности, и да, на тај начин, састави један репертоар који ће, и ако не сасвим коректно одабран,јер ни историја књижевности коректно не одабира, бити, у главном, не само од веће вредности и већег иптереса од садашњега него, и то је

најглавниЈе, и представљати целину наше драмске књижевности — онда ће Позориште имати да учини ове измене од прилике. Најпре (и ми сад, казујући те измене, покушавамо да саставимо ј - едну листу комада који се, ако немају увек довољне вредности, препоручују у том случаЈ - у тиме што се могу сматрати као разноврсни примери целога нашег рада на драмскоЈ - књижевности) Позоригате има да пречисти и боље одабере ону масу комада који су за последњих десет година попримани, нарочито комаде почетничке и глумачке који нарочито карактеришу данашњу литерарну продукцију. Јер кад, што се почетничких комада тиче, ранија управа није штедела ни Војислава, не мора ни данагања управа данашње почетнике штедети. А гато се тиче глумачких комада, ако путујућнм друштвима подноси да их примају од својих чланова, Народно Позориште може их, бар многе, у интересу свога достојанетва, слободно оставити мањим позорницама. При том иречигаћавању, ако се Позоригате буде ограничило само на оне писце о којима данагања историја књижевности донекле води рачуна, оно ће задржати, Г. Г. М. Цветића, Ј. Веселиновића, Б. Нушића, С. Ћоровића, и ј'ош кога кој'и , као два последња, могу представљати наш драматичарски подмладак. Затим, што се тиче писаца чији драмски рад мало раније почиње и којима су данашњи писци достојни наследници, Позориште има да одабере и с времена на време понова узима њихова дела која је раније дало, као и да попуни број њихов онима која још нису ушла у репертоар. Да оставимо на страгту Г. Глишића чији се комади већ даЈ 'у, и са много успеха, и ако се, што зацело чини неправду писцу, пружају понајвише само празничној публици, Позориште може ј'ош једанпут у празник дати и неке комаде Г. Д. Брзака ( Мило за драго, Паланчамске новиие, Мика Практикант, Колера) које је махом само по једанпут дало и то већину пре петнаест година. Затим м-оже обзирући се на писце ван краљевине,. дати ако не комаде Г. Мите Калића, а оно, са извесним успехом, неке комаде Г. Милана Савића. Од овога иисца наше Позориште је дало само две шаљиве игре Допре воље и Проводаџије, и то пре вигае од десет година, и само једанпут или двапут, а није међутим, никако дало Фрише фире, Наживео се, НеИе да се иротиви, Последњу вољу, На, леи начин, Дојчин 1/етра које је ствари иама без Позоришта тешко познати пошто су већином или само по часописима растурене или нису ни гатампане. Даље има Позориште да да, и то са већим правом (и ја овде не мислим само на обзире његове према свом некадашњем управитељу) и дела Шапчанинова. Од овога писца, сем почетничких радова ( Човек без срца, Источно иитање и др.) и радова познијега времена (Госаођица као сељанка, Вогумили, Дугиан Силни) има, као што је познато, и два посмртна рада, две никако неигране драме Хииатија и Трнова круна, и ни једно од ових поменутих дела није штампано и, сигурно, неће скоро ни бити. Најзад, Позориште може потпуности ради дати, ј'ош два три пут, и познате драме Г. Драг. Илића (Јаквинта, Вукашин) и може се сетити, ако т. ј. ствар заслужује сећање, да од истог писца има, објављених или којегде растурених по ретким листовима, доцнијих и скорашњих радова (Отмица, После милион година, Лихварка, Женидба Милоша ОбилиКа), као што се може са више оправдања сетити, (и сетило се пре кратког времена, како чујемо) да међу радовима браће Илића има ј'ош ствари које се дају у Позоришту употребити. И овим не мислим на комедије Милутина Илића, него на Периклову смрт и Питггју од Војислава. Било би интересантно чути Војислављеве стихове на нашој позорници и видети сценично извођење његових диалогисаних песама. И не би било ни чудно јер се сличне ствари даЈ - у у позориштима. Скоро је давана у Брислу Октобарска ноП од Мисеа, ствар која је јога мање за позорницу.