Нова искра

С К Р А

Страна 105.

ништва. Такву једну лелоту представља и Демир Каиија кроз коју се вије Вардар хучна река, којој Војислав овако иева: Суро, вечито стење гордо сс у иојо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре ; А доле, са страшним шумом, Вардар се иени и стиже, И пада, кроз уске кданце, у сиње Јегејско море. 0 вали, о реко српска! столећа тако се губе, И као тадаси тону у море вечности тавне .... Л.1' твоје бнсерне капље камена ноднож'ја љубе, Где сломениди стоје народне прошдости сдавне. Али ћо, ко рајски Феникс, сијнути слобода мила, И ја ћу стајати ведар, где сада ногружен стојим; И наш ће орао бели широко развити крила Над урвинама тво.јим. Маза (сликао В. А. Бугоро), — Виљем Адогф Бугеро, Француски сликар, рођен је 30. новембра 1827. год. у Ла Рошелу. Еао ученик сликара Пикота доби год. 1850. Велику Римску Награду (Отапс! рпх (1е Ебте) која га одведе у Италију где ће се одати дубљем нроучававу антике и цриродних лепота. — 1855. г. врати се у Иариз са приличним бројем митолошких слика. Са нарочитом љубави бави се Б. о жанр - сликарству идилискога карактера у ком иснољава исте тежине идеалног схватања које и у својим митолошким сликама. Карактерни су знаци његових многобројних слика осе&ајност и елегамција у аредстављању. Најпознатији су му радови: Венусово рођење (1889. год.; у париском Луксембургу); Наиолеон III хледа иоилаву у Тараскону (1857.; у марсељском музеју; награђена медаљом I реда); Аурора (1880.); Сумрак (1882.); НоК и А1та рагепз (1883.); Амор иобедник (1887.); Прва туга (1888.); Жртва Амору (1893.). — Исто је тако познат и у црквеном сликарству, а нарочито са својих слика у цркви Св. Клотилде и Св. Августина у Парпзу. Поред ових исто су му тако цењене и слике : Богородица са Лсусом и Св.Јованом (1875.); Богородица утешитељка (1877.; у Луксембургу); Погреб Св. Цецилије у римским катакомбама, Поклонице на Христову гробу (1891. г.) којој замерају недостатак дубљег рслигиозног осећања. — Бугоро је познат и као цортретиста. Маза је идила цред којом се у гледаоца иежност буди, јер тако речито износи сестринску љубав у оном нежном, нреданом и заносном мазинуЈпољупцу. Весела вожња (сликао Ј. Вјешин). Овај четпки сликар није неиознат ни западној публици, а у своме народу ужива глас нравога уметника. Мотиви за његове слике највише су узимати из моравског и словачког живота. » Весела вожња« његов је новији и познатији рад. Из словачке је средине, а оправдава већ раније стечен о мишљење о Вјешиновој кичици. I. Део дунавског Казана и 2. Теснан, у Казану. - Доња клисура најлепши је и највеличанственији деб целога тока дуиавског. Лепоте и дражи овог стеновитог кланца, који достиже свој врхунац у теснацу »Казану« не могу се описати — њих треба човек сам собом да види. Нема толико равнодушног човека, на кога пзглед ове клисуре не би учинио дубок утисак, и ко.ји се не би дивио величанствености њсие романтичне и дивне ирироде. Ко једном само прође кроз њу, из његове се памети не може утрти слика ове горостасне и страховите лепоте! Утисак је веома силан! Ни једна река у Европи нема да покаже таква места која би се с овом клисуром могла упоредити !... Каииц вели : »Двадесет и један пут пропутовах Казаном који је од српског Голубиња до Оградине дугачак 30 киломотара, и сваки пут ме узбуђаваше величанственост његових сценарија тако јако, да од тог дубоког утиска осташе у присенку и најлепше слике красне Гајне« .... Почињући од Голубиња, Дуиав се постунно сужава. Испод села Плавишевице на угарској обали, стешњавају га Еалиники стене у великој мери. Зидови ових стена означавају удазак у најужи теснац кдисурски, у Еазан Они се толико приближују, да вам се чини као да се ту стена распукла, као да је растављена снажним ударцима какве титанске секире. Казан је најдужи и најдубљи део целе дунавске клисуре, дугачак 9000 метара. У њему се Дунав стешњава хга 150 метара, а дубина му је на појединим местима 70 м.; то је у исто доба и највећа речна дубина у Европи. И хладан изглед ових горостасних стена; и некакво чаробно осветљењо и сенке њихове, које у разним облицима надају иа поврпгапу воде; и реФлекси зракова одбијених од иовршине, који вам као

у каквом огледалу, показују у дубипи ликово ових стена, увећавајући њихову огромност ; и дивља музика пснушавих таласа, — све вам то ствара необичну слику која вам у великој мери буди осећајо и машту. Човек се чудно осећа у овом Казану, у овој горостасној природи. Осоћа се мајушан и немоћан! Осећа неку иенадмашност, неку величанственост у лепоти и огромности њеној .... Адакале. — Ово острво лежи на српском Доњем Дунаву. Име му је турско, а значи Острвски Град. — Њега је некада утврђивао цар Леополд I, а још више Карло VI учије доба беше једна од најјачих стратегиских позиција на Доњем Дунаву, те његови имаоци могаху у свако доба бити господари дунавског саобраћаја. Последња крвава борба с Турцима била јс крајем прошлога века. Трагови те борбе: редути, шанчеви и логорска места још се и данас распознају иа врху Алион брега. Ту беше шатор Лауданов у ком је и цар Јосиф II становао. После Београдског Мира, кад је Оршава прешла у руке Аустрији, Адакале је и даље остало Турцима. Ток у носледњо доба, после Берлинског уговора 1879. г., турски су становници оставили острво и Адакале је прешло у својину аустриску. Кад турске дахије, 1804. г., нобегоше из Београда у Адакале, буде цослан војвода Миленко да им главе донесе. У споразуму са заповедником адакалским, Миленко са својим момцима онколи кућу у којој беху дахије, побије их и главе донесе на Врачар, где је Карађорђо био у логору с војском. Спроћу Адакала, на српској обали, био је неки мали градић који су Туци називали „Шистаб" а Аустријанци »ЕПваћеЂћ^ог!« и који је допуњавао значај адакалског утврђења. Срби су га разорили 1868. године по уговору о предаји градова и данас је на том месту само гомила цигаља и камења прорасла травом и маховином. Опширније о српском Дунаву и његовим лепотама наћи ће читаоцн у познатој књизи г. Ср. Ј. Стојковића »На леиом сриском Дунлву« којом смо се и ми користили.

НАУКА Рад Српске Краљевсне Лкадемије у 1898. год. У минулој академској години Академија и ноједини делови њени скупљали су се нроко 40 пута да свршавају послове свога делокруга. Академија ириродних наука састајала се шест пута да саслуша ових шест расправа из математике, механике, Физичне геограФије и сеологиј е : 1. О вулканској области под Источним Балканом од Ј. М. Жујовића; 2. Прилози хомиској кинетици од Михаила Петровића; 3. МорФолошке и глацијалне штудије о планинама динарскога система од Др. Јована Цвијића; 4. Површине речних сливова и дужине река Краљевине Србије, израђене у ГеограФСком Заводу Велике Школе под управом Др. Ј. Цвијића; 5. Студија о планини Церу од Саве Урошевића; 6. О инструментима за цртање линија 2-ог степена и т. д. од Љ. Кдерића. Четврти је рад примљен за »Споменик« а остали за »Глас« С. К. Академије. Академија философеких наука имала је четнри скупа за себе и јодан у друштву са Академијом друштвених наука. Она је саслушала и за Глас примила две расираве г. Андре ГавриловиКа : О склоиу Немањине БиограФије и Трагови народног песништва у XVI веку. Са задовољством је примила и рад свога редовнога члана г. В. Јаг.иАа о Хилендарскоме Тииику, (ко.ји је у Споменику наштампан). Пред овом су Академијом на црегледу још два рада. Удружена са Академијом друштвених наука ова се Академија старала о организовању иослова за ЕтнограФски Зборник. Академија друштвепих наука имала је пет самосталних скупова на ко.јима је размотрила и за гатампу примила ове списе ; 1. АвтобиограФија протосинђела Кирила Цвјетковића, коју је за штампу средио иротојереј Д. Руварац ; 2. Онис два нутовања преко Бадканскога Полуострва францускога посланика де Хеа 1621. и 1626. год. од ненознатога писца; за штампу спремио г. Ј. Н. Томић ; 3. Одломци дедоводиога протокола Петра Добрњца од г. Миленка Вукићевића; 4. Писма из првог и другог устанка, прибрао Миленко Вукићевић ; 5. Наполеон први и Србија од де Фолиса. Проучавала је, али није могла примити још 2 сниса. Пред њом се на разматрању налазе још 3 рукописа. По одлуци ове Академије откупљен је од г. Ристе Ковачића иреиис Листине патријарха Јована. У Лексикографском Одсеку настављено је бележење и иснисивање речи. Од половине септембра нрошле године исписано је 27,610 листића. Сада има у томе одсеку 140.027 исписаних листића, што са 48, 127 рочи исписаних из Вукова речника чиии свега 188,154 листића. У збнркама народних рочи, које су одсеку иослали ноједини скупљачи има око 20,600 речи, — са којима целокупно градиво за Речннк новог