Нова искра

Сттана 106.

НОВА ИСКРА

Број 6.

књижевног језива срнског ианоси сада на 208,750 листића. - Овај одсек штамнао је и разаслао нарочити Позив и упуства за купљење речи Одбор за Етнографсжи Зборник имао је неколико састанака и нримио је 15 збирака. Одбор Задужбине Николе МариновиКа размотрио је више ноднетих му списа. Сннс који је заслуживао награду, бно је већ пре и награђен н штампан. Академија је штампала за нрошлу годину седам књнга, а сада се довршују у штамни других пет. Академија размењује своја издања са 48 разних учоних друштава и нубликаднја. Она поклања своја издања свима средњим и вишим школама у Србији, а на страни на 42 места. Академија је у нрошлој години имала 15,500 динара државне помоћи, а од нродатих књига добила је 1,182-85 дин. У Пародној Библиотеци било јс на крају 1898." г. 72,755 нред мета којима су се у тој години служила 794 лида. Читало сс 10,796 књига, а на реверс узето је 5,591 књига. У Пародном Музеју настављен је посао одређивања и описиа вања предмета ради склапања спискова и њихова подесног намештањради корисног гледања и проучавања. Нарочито се старање ноклањало Вукову Музеју. За штампу се спремају каталози музејских зби рака. — Музеј је куповао и на поклон добијао ређих иредмета српских и туђих сликара и вајара. Знатно је умножена етнографска збирка. Она ће се као засебно одељење Народнога Музеја сместити у кућу коју је држави тестаментом поклонио познати патриота Стевча Михаиловић. У црошлој години Академија је изгубила својо редовне чламовс : Светислава Вулови&а и Милутина Гарашанина. Од дописних изгубила јо: Пегра МаткооиЛа и Виљема Гледстона.

КЊИЖЕВНОСТ к г и т и к а ЈЈетоаис Матице Сриске, урођује Милан СатЛ. Књига 186. 1896. свеска друга. У Новом Саду, штампарија срггске књижаре браће М. Поповића 1898. 8-на стр. 236. ИоследњјЈ деденијум XIX. века остаће дуго у свежој успомени код данашње генерације читавога словенскога свста, пошто то десетине прославнше Словепи стогодишњицу рођења три знаменита Словенина, који много урадише на буђењу народне свестн код свих Словена у онће. Дитерарни иеторици млађега покољења нак имаће пуне руке посла са последњом десетином овога века, пошто ће морати скупити, класиФиковати и оценити оие књижевне работе, које потекоше новодом ове три прославе. II Колара и ШаФарика и Палацкога створиле су једне исте приливе. Веливи покрет духова на западу који доби тако јасно обележје у идејама веливс Француске револуције, дотакну се и Немачке. Идеја равноправности међу свима сталежима друштвеним, подиже дену најнижим слојевима народним, те се у њима почео назирати извор народне моћи и снаго. Белики нритисак од стране Нанолеона, пред чијим ногама лежаше скоро сва западна Европа, даде још више имнулса да интелигенција нотлачепих народа потражи још једииа снаса у најнижим слојевима народа. Уснавани народ ваљало јо пробудити славним успоменама из његове сонс.твене нрошлости а из његових уста ирибележити његове рођене умотвориие, те тиме доказати да његова творачка моћ још није усахнула. Тај умни новрет, војему ночетве ваља тражнти у нолитичким приликама онога времена, створио је у Нежачкрј такозвану романтичку школу, којој највише легло бсше народност (баз УоШаЉиш). Како се пак и у ранијим вековима опажа да је Немачка са својим различитим оазама умнога живота но најјаче утидала на чешки народ, то не могаше нроћи а да и овом цриликом нове идеје не завладају чешком млађом генерацијом. Но не само код Чеха него и вод осталих словенсвих народа нрилике тако беху сложене да се ове идеје оберучке нримаху. Истина да се овде онде показао и отпор према новим идејама, ио представници старих космонолитских идеја Францусвс иросветне Философије на брзо малаксаше пред овом снажном струјом, чије поглавито обележје беше национализам. И Колар и ШаФарив п Палацви напајаше се на врелу романтиве, а основне идеје романтизма провлачо се вао црвен иит и кроз најстручније дело Шафариково 81оуап8ке В^агогИпоаМ. Између њих најјаче утидаше на шире слојеве генијални Колар, чија патриотска појесија и пансдавистички нолитнчки програм тако згодно пристајаше уз душевно расноложење тадашње генерације. Паладки нак не губивши из очију опће интересе словенсве највише делаше иа чешкој науци, скунљајући при том око себе вољне раднике око буђења пародне свести и подизања проевете. Колико је Колар својим делом 81ауу (1сега обухватио у машти сва словенсва племена, толико је ШаФарив својим Старожитностима, капиталним ученим трудом, обухватио прошлост свих Словена, продирући пронидавим погледом до у највећу старину слов. историје. Но знаменити тај човек, војега црилике доведоше у средину нашега народа, задужио је наш народ много, пошто нам је први тачно јасним цртама насливао нолитичву и културну историју нашега језика. Имајући то на уму издала је Матица Српска књигу у спомен ШаФарику, да со иа тај начин одужи човеку који је носред Срба у Војводини толико делао и урадио. И

ако је.дшше од три годиие нротевло како јо слављена стогодишњица ШаФарикова рођења, ипак се за ову сноменицу пе може рећи да је своју сврху промашила, попгго ће чланци о животу и раду II. Ј. ШаФарика свагди добро доћи нашој образованијој читалачкој клаеи. * На црвом месту приопћен је чланак »У сномен Павлу Јосифу ШаФарику« од цроФ. 'Ворђ.1 Магарашевића. Чланак овај нрочитао је Магарашевић приликом свечане седнице књиж. одељења Матице Српске, држане у спомен ШаФаривове стогодишњиде 1. маја 1895. И ако сама црирода чланка као свечане беседе не допушта да се живот радника коме је члаиав намењен осветли и растумачи до најситнијих дстаља, то је инак требало кратким и маркантним цртама насликати политичве прилике ночетвом овога вева и назначити узрове који створише немачку романтиву, те на тај начин растумачити миели и тежње оних људи, који много делашо на словенској ренесанси. Магарашовић је ово нревидео, те с тога и не истиче нигде од коликог силног утицаја на Ша®арика беше његово двогодишње бављење у Јени. Као и на Колара (види његове мемоаре у књизи дра Матије Мурка »Оеи1чсће ЕтАиазе аи!' (Ие Ап):ап§о <1ег а1аУ18сћеп Еотап11к«) тако и на ШаФарика беху од утицаја напредне идеје немачкога народа, који је пливао у задовољству, видећи код Ватерлоа пораз Наполеоиов те стварао програм боље будућности, кога ће на брзо скинути с диевнога реда мрачна реакдија. Ирилазећи на ШаФариков рад у Новом Саду покушао је Магарашевић да наслика одношај ШаФариков према заснивању Сриског Летоциса. По њему су Летопис засновали ШаФарик, Мушицки и Магарашевић, а ШаФарик је по његову мишљењу све до одласка из Новога Сада остао веран сараднив тога часописа (стр. 9|10). Но из ШаФарикова нисма Паладкому од 18. доцембра 1828. до кога Магарашевић не могаше доћи, излази са свим друго. У писму том пишо ШаФарик овако : »Лотопис српски излази до душе, али таво јадно, да ће на брзо простати. Ја у њему немам удела, нити сам када имао. Што је онде под мојим именом назначено, то је Магарашевић сам узео из мојих књига или рукониса, те превео и дотерао.« Види 1)г С. Лгебек: Р. Ј. иа&пк тег! ЈШов1оуапу, р. 73). Мишљење Лаврова које Сима Томић у својој радњи о ШаФариву на стр. 158 наводи вао доказ да, је ШаФарик учеетвовао прн оснивању Летописа није бсз основа, но није много ни убедљиво. С друге стране опет не можо се потпуно веровати ни горе наведеном нисму ШаФарпвову Палацкому, пошто се ШаФарик у то време воћ у веливе разочарао у Новом Саду, те се о књижевним и друштвеним српским приликама свагда јетво изражавао. По евој нрилици да је ШаФарик у толико одржавао везе са Летописом, у колико је допуштао Магарашевићу да његбве чланке У преводу и изводу доноси у Летопису. При прегледу ШаФаривова научиа рада ваљало је да се Магарашевнћ пустио у нотању оцену појединих радова, ношто изнашањем само садржине нојединих дела не можемо јаско да видимо становишто рсФерента. Понајвише нажње још обратио је Магарашевић ШаФаривову делу »ЗегМксћо Безекогпег«, пошто му је тачно оденио вредност и уочио некоје ствари, на којима му само можомо бити захвални. Чланком дра Каменка Суботића »Којо су приликс створило ШаФарикову историју српске књижевности« није срнска литература нигата особитога добила. Расправа ова израђена јс иа брзу руву, те | није чудо што је посао врло површно иснао. Из Јиречково горе иој менуте радње дозналн смо већ, да су Добровскове радње »бћтоп« и »81отапка« нотакнуле ШаФарика на обраду словенске литературе. Пошто је др. Суботић но Јиречву препричао како се ембрион словенскс литературе ностепено развијао, ваљало је да се упустио у | детаљну оцену овога Ша®аривова посла. Набрајањем глава и излагањсм садржине појединих глава није јога то учињоно. Ваљало .је испитати ШаФариков метод при нисању словенско литературо од г. 1826, проиаћи узоре којих се држао при иисању те радње, а за тим одредити који је од тих узора на њ највише утидао. Учинивши ово ваљало је утврдити колико је самосталиога било у овој радњи ШаФариковој, јер неће бити без узрова што се Дубровски у нисму Копитару од 23. јула 1826 о њему овако изразио: ВсћаЖшк хз! е1п ипзеН^ег АћзсћгеШег ип<1 Рћга8еп4гесћ81ег (И. В. Л гнчђ , Писвма Добровскаго и Копитара I. стр. 546). Да је писац ово учинио, ја држим да не би онако смело тврдио за ШаФарикову литературу од г. 1826, да .је у њој »изведен један систем, који нам сведочи о индивидуалности цишчевој и утидају савременог духа друштвеног на њега«. Само се но себи рцзуме да је тадање друштво утидало на њега, алн у то доба ШаФарик је још учио, још ни.је имао чврсте нодлоге, те с тога се највише и иоводио за тадашњим ауторитетима : Гречем, Ветковсвим, Јунгманом и Добровсвим, иошавши за овим поглавито у нитањима која се тичу словеиских дијалеката и њихова међусобна одношаја. Колико је ШаФарив у ово време бр 'о напредовао види со и из његова дела »Цћег (Пе АМшпД 4ег 81",уеп« из г. 1828, које ностаде под, утидајем Суровјекцова дела: »81еЗгеше росга^ки иагоДблу в1оотапвкШ« (Варшава, 1824). У тој радњи држи ои Сармате, Тривале и остала трачва и илирсва нлемена за Словене и изнаша безброј смолих етимолошких конјектура, које већ крајем те 1828. године нанушта упознавши се тачније са радњама Нибуровим, Боповим и Гримовим ГЈЈгссек, ор. сИ 106. 107). О исторцји југословенске литературе (СгезсћхсМе Дег ЗиДвћгујзсћеп БШега^иг), ко.ја је доводена до 1832 и штампана тек после смрти ШаФарикове 1864—5, говори г. Суботић цигло на четири стране, понајвише излажући садржииу нојединих глава. Поредивши овај производ ШаФариков са оиим првим од г. 1876 уочила би се грдна разлика и у самој методи, и у прибирању и раз-