Нова искра

Б рој 6.

рађива&у богато грађе. Тај иосао јо самостадаи иосао ШаФариков; ту ШаФарик поуздано ступа на среду са својим назорима и теоријама, ношто је вредно ирикуиио и нрокритиковао онај силни маторијад који му је за тај носао ваљао. (СВРШИЋЕ ок) Дариград Др. Јован Радон,ић.

УМЕТНОСТ позориштб Отврпја и ТрифковуЛ у Лародном Позоришту — Ћзбирачиу,а а Покондирена Тиква. Међу комадима гато их је Нар. Ноаориште у нослсдње време изнело из ронертоара старијих српских нисаца, највећи је број комедија Стеријинихи ТриФковићевих. Појавасама но се Ји природна,јер Стерија и ТриФковић одиста заслужују међу првима да буду дредстављани и гледани, али и аихопа искључност у реиертоару (трагедиј а С е о б а С р б а љ а и — комедиј е : 3 л а ж о н а, В е о г р а д н е к а д и с а д, Избирачица, II о л а в и н а п о л а в о д е, II ок о н д и р е и а т и к в а, К и р .1 а њ а) мало је чудна и у разлозима је, како пам се чини, који тај избор и пажњу не објашњују само укусом позоришта и вредношћу њиховом но и другим ситнијим али значајним нриликама, а на које ћо стари репертоар у Нар. Позоришту још дуго морати озбиљио рачунати. Хитајући да одговори обећању и већ одједном нервозном очекивању критике и.... нублике, Нар. Позориште морало је у том великом и новом послу, пре утврђеног програма и при данашњим средствима, послужити се оним што је за овај мах иајприступачније и са највише изгледа на успех. • - Одвећ сирово и растегљиво градиво старог ропертоара нотребује пре свега вешту, често врло брижљиву и танану редакдију. Технички сцонични недостаци, веће слободе у речнику, архаизми и граматичке замерке нису такве да со не би могле поправити без греха о пијетет и без штете по целину и оригиналност пишчеву, међутим за успешно извођење на позорници : ако се не мисли дутем Срп. Књиж. Задруге, њених критичких издања, предговорника и речника, и ако се те представе дају и за другу дублику сем заинтересованих проФесора и ђака: те су редакције неизбежне. Друга је, данас можда и већа тешкоћа, иарочито старој драмп и трагедији у Нар. Позоришту, оскудица добрих редитеља и глумаца. Недостатак је тај истина општи, адијеовде најдрастачнији. Драма ова мање даје а вшпе тражи од иогорнице. Њој нису довољни таленти, њој су потребни глумци. У први мах њу јо боље са гато више иажње и опрезно играти, но раскошно изигравати. Ти се недостаци најбоље илуструју нознатим усиесима и најслабијих комада на великим позорницама и — срећнијом судбином комедије Сторијипе н ТриФковићеве на нашој. Прилагођенија укусу, с ближим модернијим мотивима, дневним интересом својим, комедија Стеријина и ТриФковићева срећна је била, да поред искренијег расположења нублике изађе у доста углађеној ако и не у потпупо савршеној и последњој Форми за позорницу (Стери.ја). Она је исто тако имала и достојних нредстављача у Н. Нозоригату. Одиста, од нове године мало је комада ко.ји су са игром глумаца ирошли као 3 л а Ж е н а, Пзбирачица, П о л а в и и а II о л а воде или П о кондирена Т и к в а. Избирачица ТриФковићева давана је три пут у непуна два месеца. Њепа вредност и њена срећа у Нар. Позоришту показују најбоље шта и колико треба видети у успеху оваквих комада, и шта је сметња успешнијем извођењу осталих из националног репсртоара. Добра техника, углађеност сцене негдо до извештачености (I. ч. игра речи у »срдим се ....« и игри карата), радња но себп проста, без комичних ситуација, неколико комичних типова можда н не тако живих и изражених (мање бар но у Сторије), али у мајсторским рукама (г-ђа Тодосићка, г. И. Станојеви\ г. Руцовић). Шала не толико духовита, али допадљива, свакодневна: жаргон Штанцикин, Т о ш и ц а. »г о с и о д и н В р а н к о,« познати доброћудни »биргерски« топ, све прилагођено укусу и располож.ењу публике. Покондирена т и к в а (24 Фебруара) играна је такође добро. Предмет јс у Отерије замашнији, лица живља, израженија, сцена пе толико углађена колико лака, ненатегнута, природна, и у углађенијој и приступачнијој редакцијн и мањим изменама у глумцима, Покондирена Т иква засдужује и срећиију судбииу од ове вечери. Г. Тодоровић је био, одиста, сјајан. Свјатозар Р ужичић је и у Стерије, но мало можда и Фаталној срећи по главно лице у коладу (Ф е м а), иснао и сувише оригииалан и изражеи, нарочито даиас за нас, поред блиских и још свежих успомона и комичних аногдота славеносербства; али ои је позорници са г. Тодоровићом одиста нонео сав успех комада. Стерија и ТриФковић освојили су достојно место у репсртоару; комедије И з б и р а ч и ц а и П о к о н д и р е н а Г Г и к в а, као и други, п])отле су врло добро. Ншхова срећа даје лепе наде целом српском реиертоару, али ми би се идак тим усдесима штедљивије корис.тили. Оие су за овај мах недознате, нове, и без обзира па вредност, ориптналне, свеже, егзотичне, али у употреби и врло ножне, и чешће интересантније у колико остану полупозиате : дуже паузе, никад узастонце. Ако је која и срећнија да на позорници добије вигае но гато се очекивало (Избирачи н а), не треба сувише рачунати на такве

успехе, или их бар ие слабити честом уиотребом. Најзад ови су први кораци одлучни; опи освајају или убијају новерењо нублике ирема целом смеру. III.

музика Бетовеонова музика за Гетеову трагедију »Егмонт «. С. К. нозориште приказало је први нут 26. јан. једно кдасично дело са оном нохвале достојном нажњом према писцима, као што то чине веће и све светске позорнице: Гетеова трагедија Егмонт приказана је са прикладном и допуњу.јућом музиком од Ветовена. Бетовен је воћини познат својом камерном музиком и симфонијама као нисац чисто инструменталне музике, а мањини као композитор опоре иди драмске музике. Први пут нокушао је Ветовен да пише позоришту музику године 1802., дакде у почотку своје друге славније нериоде, у доба свог самостадног рада. То беше композиција балета Створење Ирометеја. Ускоро затим, године ]803., написао је ораторију Христос п а Масдинову Вису, која се одликујо више театрадним но духовним карактером. Ово занази тадањи директор нозоригата »ап Дег Шеп« Шиканедер, те замоли Ветовена, да напише какву оперу, која би се први дут дриказада у његову дозоригату. Бетовен нристане и започне да ради па опери Адександар, ади је не доврши, него године 1801. комионује оперу Фиделио; Бетовенова жеља, да нађе какав додесан и симпатичан оперски сиже испунида се. Године 1806. приказан је Фиделио први нут у позоришту »ап Лег ЛУЈеп«, али без икаквог значајнијег успеха ; већини се није допала Бетовенова оперска музика. Колико је било стало Бетопену да спасе и очува ово дедо, којо јеон музички веома ценио, види се по томе, гато је поред многих измена у нојединим сценама чак и увертиру четири дута изнова дисао, од којих је по дубиии и уметничкој изради најлепша ошпте позната увертира Елеонора 3. у С. Узрок што Бетовен није успевао са својим операма приписивали су тадањи критичари недовољном нознавању нозоришта и позоришно тохнике и уј едно скронушо Бетовену пажњу, да су места чисто оркострална богатија и јача од вокалних дакле, од оних које јс публика више марила да чује у једној опери. Да је мишљење тих критичара после поновног безуспешног прикашвања Фидели а Бетовен дбнекле усвојио, види се из аутентичиог пасажа, који нам Рихард Вагнер наводи у својим Сабрани сииси у поезији из Беетовеновог разговора са једним енглеским музичарем; то место гласи: »Увиђам да нисам иикакав композитор оиера; Гар не нознајем ни једно иозоригате иа свету, за које бих опет радо писао оперу. Али кад бих хтео опору нисати како је ја замишљам, људи би од ње побегди,јер не би у њо.ј нашли арије, дуете, терцете и сие опе остале конвенционалности са којима данас људи нуне одеру. Шта бихјанаместо тога учинио, ио би ни један певач хтео певати а не би исто тако иристала ии једна 1 публика, — дачује«.... И даље : — »Ја знам врло добро, да паметни људи мисле, да сам без сваке сумње бољи и јачи у композицијама чисто инструменталие музике. Ти људи имају право, јер и оии мисде код вокалне музике само на онеру« и т. д. Из тих цитата јасно се види, да је Вотовен напустио оперу из иростог раздога, гато није нристао, да и даље нише бравурне и одвигае шаблонске арије у оно врсме конвенционалног и омиљеног стила талијанских компонистл, нити за каирициозно и безукусне оиерско неваче и иевачице, који су уз то још били веома размажени од нублике и музичара. Али баш та решеност 1 !етовенова и истрајиост у њсговј новом нринцину били су од волико користи и значаја у даљем раду а на нољу адсолутне музике. Његове камерне и црквено композиције, симфонијо п др., којима со даиас цео свет диви, учинигао Ботовепа најиознатијим и најсдавиијим музичарем овога века. У исту категорију можемо уврстити и његове увертире за драмс К о |1 и о д а н, К ]) а љ С т е в а н; од свечаних, 0 с в е ћ е њ е к у ћ е ор: 12 4, н музику за Гетеову трагедију, Е г м о и т, коју Ги могли, по Форми ематрати и као опроштајиу симфонију са дозориштем а нрела) к добу најпдоднијег и највеличанственијег његова музичког рада. Бетовенова музика за Гетеову трагедију Егмонт, коју смо чули од оркестра нашег позоришта 26. н. м., комноиована јо годино 1810. а деди се иа Увортиру, * у з и к у и з м е ђ у ; ч и и о в а, д в е н о с м е К д а р и ч и н е, м у з и к у з а м е л о д р а*м у и п о б од н у с и м ф о н и ј у (Ипа1е). Из ове колекције износимо на првом месту увертиру Е г м о н т, која је рађенл у Форми Мозартове драмско увертире. У целини је строго симетрична, теме су отмене и карактеристичне а обрада иојединих мотива духовито је изведена. Музика између чинова, и за мелодраму одлична по садржини, хармоиији и оркестрацији, дивно илуструје ситуацију по.јединих сцоиа и чинова. Као најлепшу пијесу ово врсте истичемо број 7 : К л а р и ч и н а с м р т. Трагедија свршава се иобедном симфонијом , коју је Бетовон огдасио у трећем доду увертире, живо и веседо у знак, да јо ногубљењем Егмонта народ задобио слободу. Песма Кларичина II е к д о б о ш з а г р м и .... нисана ј« у Форми скромној, наивној, без кодоратуре и тешких пасажа, због чега јо свуда иодједнако јасна и пријатиа; синсду текста одговара складиа пратња оркестра у којој се нарочито истичу лепи риторнели. Другу песму Радосна, жалосна Ветовен јо поделио у два дела. Тема првог става је блага сентиментална исдодија, са којом контра-