Нова искра

Страна 126. н 0 В А Али пре месец дана разболи му се жена. Ономад се тек оиа иредигла а занемогне дете. Имао је чак нешто мало уштеђена новда, и то све оде за лекове при жениној болести. Већ је неколико дана како није могао ништа зарадити. Јединојош што јелеб од пекара добијао на веру. Осванула велика субота, а он целеноћи није тренуо. Била је будна и жена, али су проговорили једва неколико речи. Седели су у мраку уз постељу болесна детета, које је стењало, јечало и по каткад мљацкало уснама. Исток веК подбељује, а у соби се почеше назирати нејасне контуре предмета. И они тако назреше у полутами једно друго, и задрхта свако од својих црних слутља и мисли. На пољу сипи тиха, пролетља киша ; петлови лупом крила и кукурекаљем објављују зору. На улици се већ поче разлегати жагор и блејаље јагаљаца, што их сељаци догоне на продају. Прозори суседпог стана осветљени и кроз намакнуге завесе виде се сенке : час промакне рука, час глава, час цео труп. Све ово као да Пери наговештаватпе неку несрећу, као да му потврђиваше бедно и мучно стање љегово. Тако му се чинило. Блејаље јагањаца постајаше све јаче а жагор и врева на улици све већа и већа. — Купују јагњад. Данас ће сваки купити јагње ! — помисли у себи и мисли га однеше у прошдост у дом родитељски. Он је лежао у постељи у то доба и гледао кроз отворена врата у кујну, где мајка нрема свећи меси колаче. Као да је гледао њезино благо, пуначко лице забрађено морастом шамијом; пред очима му је био сваки њен покрет. Врата се с поља отворе, а улази отац, и ирича како је добро јагње купио, а он скочи с постеље и журно се облачи, и истрчи на поље да милује јагу и да одбира из велике корпе најлепша и најјача јаја за туцаље. Болесно дете јекну и иоче мљецкати уснама, а жена некако тупо и очајнички уздахну. Перу то трже из снова и на душу му паде тежак терет. Осети да је сад отац и да он треба својој деци да припреми радости, које он дететом уживаше. Железнички воз писну на станици, која је ту у близипи, а за тим се чу оно монотоно хучање и клопарање. Пера чисто зажеле да некуд бега далеко, далеко — можда у прошлост своју, Дете опет јекну и поче кроз плач бунцати : — Мајка, Милан узео моје шарено јаје !... — Ћути благо мајци, мајка ће теби друго дати, рече жена да би умирила дете. Пољуби га, а сузе покапаше врело, детиље чело. — Бедно сироче моје — прошапута Пера, и у том тренутку се опет сети свога детињства и својих радо.сти тих дана, својих родитеља ; сети се како је и сам ирипремао за тај даи док је имућан био и на душу му паде таква тежина као никад дотле. Једва је дисао, челом му избио зној, уста засушила, нешто. га под грлом дави, груди празне, а низ образе се скотрља неколико суза. Из суседног стана чује се лупарање и шкрипаље врата, за тим одмерено лупање као кад се размесује тесто, па онда звека тепсија...

И С К Р А Б гој 8.

Болесно дете опет поче плакати. Почеше се будити и остала. — Данас се мора наћи новаца — цикну жена кроз плач, љутита, а и сама не би знала рећи на кога. И Пери се заиста учини како се може наћи, само ако се потруди. Љутио се на себс што већ није отишао некуд, него „дангуби ту скрштених руку." ГГо1)е од куће готово с чврстим уверењем да ће моћи много учинити. Ишао је улицама, а и сам не зна куда, па ипак на души као да осећаше лакше „јер се труди" не би ли намерио какву прилику, а да га питате какну прилику то мисли, то вам ни сам нс би умео рећи. На све стране, куда год се окренете, видите журбу и припрему за сутрашњи велики празник. IIо негде већ све спремно само још каква жена повезана шамијом брише прозоре ; негде ствари изнете у двориште, а соба још ономад окречена, иа сад перу патос ; овде опет из куће чујете како лупа тучак у металној ступици, то се туца шећер или ораси ; онде опет осетите мирис пржене каве ; ' преко пута у другој кући видите како се врата отворе и изађе дечко с тепсијом колача, а за љим се помоли домаћица са засуканим лактовима и изговори : „Нека не прегори као оне прве!" У неком дворишту опет видите како се искупила деца па гледају како се дере јагље. Свуда се осећа мирис варзила и чисто гледате како се деца окупила око мајке, па гледају како она шара јаја ћезапом и већ се за свако погађају чије ће бити. На улици је тек прави метеж. На све стране блеје јагаљци. Око сваког стада окунљено по двадесет-тридесет купаца. Ту се виче, ценка, алали, теслими. Куд се окренете сретнете некога што носи јагње на леђима или у наручју, неки буренце с вином, неки корпу пуну ствари, шегрти проносе нове ципеле и одело. Тргосипе нуне: једни улазе други излазе, и сваки носе под пазухом какву приновљену ствар завијену у хартију и жури кући да проба како ће му стајати Људи, који су свршили посла седе пред каванама, срчу каву и разговарају како је ко јагње купио и какво је вино набавио ; удешавају унапрод распоред провођења, а са лица им читате неку необичну срећу и задовољство. Куд год погледате све је другојачије. Па и у каванама настала нака промена. И ту се бришу прозори, пере патос, износе столови, те гости седе на пољу или у каквој соби, која је раније онратга. И нико се не љути, сваки још у овим променама налази неку необичну драж. Чак и ча-Тодор, стари бакалин, кога иначе уТзек видите пред дућаном, где погнут и намрштен ћути и претура бројапице у рукама, оставио да млађи продају у дућану, а он преко обичаја сео нред кавану, поручио каву и што је најмудноватије, отпочео причати неке своје ооешењаклуке из младости, а сваки, који га познаје радних дана, мислио би да је тај заборавио и да говори, а камо ли да се пашали. Е, али овакви дани преобразе човека. А баш оваки дани кад је весело све, теже падају ономе, коме су душу јади свили као сиротом Пери. Ои је непрестано врљао улицама. Гледао је све око себе као по каквој дужности, а та општа га је ра' дост све више жалостила и управо вређала, мучила,