Нова искра

Врој 9. НОВАИСЕРА Страна 151.

■— Ђудљив ? •— запита Свирски. — Кад се већ узјаше — као дете. На мене се већ навикао, али,например,не бисте га могли узј ахати. -—■ А. зашто то ? — Немојте покушавати, или бар немојте овде, над провалом — узвикну госпођа Елзепова. Али је Свирски већ био метнуо руку кољу на леђа и за тренут беше у седлу, без и најмаљег противљеља с коњске стране, који можда није био ни најмаље ћудљ и в, а можда је појмио да на ивици провале нема смисла ни бити такав. Еоњаника и коља нестаде у галопу на зави,1У ТК У— Вашјекољ био сасвим миран — рече госпођа Елзенова. — Што ми је врло мило, јер Се овде може Иако десити несрећа — и мало се побојах. Али на лицу му се примећаваше да је збуљен, ирво с тога што је прича о кољској ћудљивости изгледалга као лаж, а друго што се он и Свирски нису трпели. Де-Синтен до душе никад није имао озбиљних намера према госпођи Елзеновој, али му је ипак било криво кад му је когод кварио и оне које је имао. Сем тога били су се пре неколико недеља доста озбиљно споречкали. Синтен, који је био затуцани аристократа, изјави

ла одлучно да нагиље С в и рск ом е, ова мржња постаде сасвим платонска. Сликар је пак осећаше силпије. Нико до дунте није помишљао да би се ствар могла завршити женидбом , али познаници почеше говоркати о његовој љубави према госпођи Елзеновој, и он сумњаше да га Синтен и његово друштво исмевају. Ови се истина никад не издадоше ни једном речцом , али је Свирски веровао да је тако и то га је болело, нарочито због госпође Елзенове. Мило му дакле беше сад што је, з а х в а љ уј у ћ и мирноћи коња, Синтен постао човек који без разлога прича неистините ствари те, вративпш се, рече: — Добар коњ; и баш за то је добар што је миран као овца. Затим Се скиде и иђаху заједно даље, у троје или боље у петоро, јер Ромул и Рем иђаху с њима. Госпођа Елзенова на велики јед Синтену, а можда и да га се отараси, поче говорити о сликарству и у опште о уметности, у чему се млади спортсмен није ни мало разумевао. Али он поче сипати сплетке из коцкарнице, при чему је честитао младој госпођи јучерашњи добитак, што је она слушала нерадо, стидећи се пред Свирским што је играла. Забуна јој се још увећа кад Ромул рече:

Ђурађ Бранковин. Цртао г. Ј1, Коен.

љега, — само га је тешко узјахати. једном на обеду код госпође Елзенове да ио његову мишљењу човек почиње тек од барона. На то Свирски, који је тада нешто био љутит, запита: „На коју страну ?" Млади човек прими тај одговор к срцу, да се био почео саветовати са г. Вјадовским и саветником Клацким како да се влада — и тада, на своје велико чудо, дознаде да Свирски има у своме грбу митру. А необична физичка снага Свирскога и његова вештина у стрељаљу тако исто су помирљиво утицале на баронове живце, те свађа остаде без последица — само што је оставила у оба срца извесну мржљу. Нарочито од хсако је госпођа Елзенова поче-

пустите, госпођо, вратићу се с вама заједно у Монте Еарло. Госпођа Елзенова климну главом и пођоше. Синтен, љубитељ коња, поче одмах говорити о своме коњицу на коме је дошао. —• Купио сам га сад од Ваксфорда — говораше. Ваксфорд је био изгубио на 1геп1;е е^ ^дагеп1;е па му је требало новаца. Играо је на шуегзе и шест пута узастопце доби, али се после окрете карта. (Ту се окрсте коњу). Чиста ирландска крв и главу дајем да на целој Корниши нема бо-