Нова искра

Врој 10.

НОВА ИСКРА

Страна 171.

СРПСО комлди у к. с. народном п030ришту (наста1ш;) ^ Ј ј ^ ли , да оставимо то, главно је да су овогодигањи опити с националним репертоаром успели и да ми у н.има имамо један непосредан доказ да публика овај репертоар одиста прима. И тај је доказ довољан. У оиим оиитима ми пмамо праву пробу пашег репертоара, ону која довољно илуструје одзив публике према љему. Јор тп су опити, супротно опим ранијим, изведени у довољно широким размерама; опи су трајали дуго, од Октобра доМаја; они, дакле, обухватају, можемо рећи, целу једну позоригану сезону и представЉају прву годину, једну пуну годину дакле, систематичног даваља народних вомада. И какоје та година добро проптла, то се показало да је националпи репертоар остварљив ; да је закон са својим одредбама сувремен и уместан и да је пут којим је Позориште у последље време пошло, пут добар и који не иде па штету Позоришта. П онда је наше питаље решено, и Позориште за које смо се бојали да, као установа која није чиСто кљижевна, можда неће моћи примити један програм сувише кљижеван, показало се да је у стан.у да га прими и да учипи оне услуге које ктт.ижевност од љега тражи. Само, натпе питаи.е ипак није решено. Ако се тга делу показало да је натџтонални репертоар остварљив и да није сигуртто оно тпто су најмеролавттији до сада тврдили, ипак закључак који смо донели, остаје мало преран и пренагљен. Ми смо га донели само по овој години. Ове године, мећутим, датје, ипак, мали број српских комада и обухваћен мали круг нагаих писаца, и опит је опда педовољан да закључимо тако сигурно. Ако су неки комади досад добро прошли, ко зна да ли ће они и даље пролазити п, што је важније, да ли ће проћи и остали ? А осталих, нарочито, има, видели смо, много више него ових. П,елокупан репертоар много је већи него овај који је до сада примљен. Хоће ли, међутим, публика примити, у главном и као и досад, и та.ј целокупни репертоар ? Хоће ли се, најпре, покушаји који су ове годипе почети, моћи паставити и до године, и даље. И хоћс ли се, наттслетку, успетп да се кроз позориптпи реиертоар у главном изведе, и чак и утврди, цео преглед националне драме ? То је, ето, главно питаље напте. Питаље одиста главно али питаље времена, За данас оно још нема одговора. Док немамо сигурне чип.енице у рукама, не можемо сигурно ни рсшавати сгвари. Док се пробе с целим, или бар довољним репертоаром не учине, не можемо донети коначно мишљеље о могућном одзиву публике. Нека, дакле, управа продужи своје пробе и тиме нам да прилике да решимо ствар. Али какоје, ради одбраие народног репертоара, нужно већ и сад дуб.ље познати ствари, то је потребно решавати их: и без довољних непосредних доказа, и тражити и само по досадашљем искуству сигурне знаке по којима се и за даље може закључивати. Потребно је, а у исто доба и могућио је, и по овоме како се публика зимус и иначе одазивала, испитивати утсус и тежље љене и закључивати о љеном могућном расположењу према националном репертоару. И, улазећи у то испитиваље, ми се овом приликом користимо да у исто доба покажемо 'и меру у којој народни репертоар може бити примљен, и начин на који он то може бити, и сметље на које он може наићи, како нас не би когод криво разумео и наше схватаље Позоришта тсао једнострано означио. Расположетве публике према националном репертоару, немојмо се варати, одиста није повољно. Кад човек из ближе погледа како је, на које је, и на коју је врсту српских комада публика зимус и иначе долазила, он види да је, према различним врстама комада, био и различан

одзив публике. Пубиика је, на пример, то смо већ могли видети, долазила на комедијс, на све Које су зимус дате, и забављала се цело време гледајући их. То значи да ће се те комедије и одржати на репертоару. И не само те, него и друге, од истих писаца (Стерија, Три^ковић и др.) а које нису сад даване : оне су, познато је, исте привлачности које и прве. Публика је, даље, долазила и иначе на наше комедије : успех писаца као што су Округић, М. Глигаић и Б. Нушић, доволлто је познат. И према томе, према тако осведоченим симпатијама наше публике за наше комедије, ми се можемо допекле надати да ће она примити и остале писце ове врсте (Игљатовић, Д. Врзак, М. Савић ; вигие их, у осталом, готово п нема), неке боље, пеке горе, према интересу који су кадрп изазвати. Комедија, ће се, дакле, и то целокупна комедија наша, у главном добро примати и тај је део нашег репертоара по свој прилици осигуран. Само, на несрећу, комедија је малп део репертоара. Оно п1то је најчешће у српској драми, то су трагедије, драме историске или по народној песми, једпоМ речју „комади из пародне прошлости". Тих комада има тако претежан број да се питаље о примаљу националн.ога репертоара готово своди на питаље о примаљу љихову. Ако ови комади но ттађу одзива код публике, може се готово сматрати да је национални репертоар пропао. А да ли ће га наћи ? Сумљамо јако, према овом гато смо видели. Наравно, ми не можемо говорити о писцима чпје комаде из разлога раније поменутих, пнсмо имали прилике да видимо у Лозоригату (Ј. Суботић, М. Јовановнћ, М. Лоповић, М. Шапчанин п др.), али према успеху птто су га зимус имали остали, не маље вредни писци (Стерија, Ван, .11. Костић, Јакгаић, Д. Илић) и то са својим важнијим комадима, ми можемо већ погађати да се лепши изглед ни онима не указује. Јер, кад независно од успеха који је целокуппи народтш репертоар зимус имао, ценимо само успех писаца „комада из народне прошлости", јасно је, и сви који разумеју позоришне прилике признаће, да је он, зимус, био готово никакав. И сад, кад се ставим на гледиште да ценим тај успех према апсолутној вредности датих комада, ја ћу, код већине и да га разумем; али како, у овој прилици, оно пије умеспо и како је нужно ставити се само на гледиште публике, то ће ми, кад то иокушам, ствари постајати маље јаене. Јер публика тсоја дође на Мериму, може доћи и па Добрилу и Миленка, и која редовно долази на Немању могла је тако исто доћи и тта Јаквинту , драму са не маље ефеката и „бурних" сцена, а нарочито кад се ова сад први пут после пет година давала. И, ако мислите да ја овим публику потцељујем п да она уме бол.е да разликује ствари, повисимо љено гледитпте, прпзнајмо јој да она каткад зна да цеии литерарну вредност писаца и посматрајмо ствари према п.еном литерарнијем схвататт.у ових. И како ћемо онда разумети љен зимушљи одзив ? Разумемо што је доптла више на Гордану него на Максима ЦрпојевиКа, који је одавна на репертоару. Разумемо и то птто није дошла на Скендербега. Стеријине су драме тако мало цељене у публици и тако изједначене са драмама осталих наших писаца, о којима такође не влада лепо мишљеље, да се публика бојала да у љнма не нађе ону исту количину задовољства коју тталази у осталим, у Бановим, на пример. И то ће јамачпо тако исто бити, са више разлога у осталом, и кад Позориште буде давало Суботића, М. Јовановића, итд. Наравно како смо се сви бринули да тачно разазнамо вредности ових писаца и како су се, нарочито управе позоришне трудиле да им одаду цену коју заслужују, тако је и високо оно мишљење које публика о љима има. Публика се држи својих једном стечених предубеђења, и устеже се доћи на ове комаде онако како долази на остале комаде који се први пут дају. Опа се, с разлогом или не, управља према мишљењу које има о иисцима и како то мишљење није новољно по ове, тако ни њихов репертоар нема пријема код ње. И ја, дакле, разумем тпто није дошла на овај Сте-