Нова искра

Број 10

Н 0 В А

И С К Р А.

Страна 178.

И то показује још једну црту публике паиме извесну Фриволноет њену, која је данас нарочито карактерише. Некада су се управе тузкпле само на нримитиван укус публике, дапас се може и на аену Фриволпост иотужити. Некада, ако публика није волела финију драму бар је драму волела, али данас опа тражи лаке гаале, комаде с певањем, оперете итд. Да ли је то дошло услсд појачаног страног елемента у позоришној публици; или услед тога што је ова криво схватила извесне тачне идеје о драми и Позоришту, које су случајно, у последњз време, дошле до ње ; или је, напослетку, то стара особина њена која је, потпомагана многим повољним околностима и подржавана и од саме управе, остала и до данас -- не знам; доста то да публика претпоставља стварима од вредности, ствари лакше и неозбиљније и тражи да јој Позоригате такве и пружа. Она и не сматра Позориште као озбиљну установу. Забава коју она од њега тражи, стоји често ниже од оне коју једна озбиљна установа може да да. У њеним очима, Позоригате је један локал за забаву као гато су и остали иагаи, само мало отменији. Она дође у Позоригате не зато гато се она интересује за драму, него онако тек, кад, после вечере, не зна шта да ради, често кад јој огаде три пут гледани прох^рами осталих локала. И то вам је стална позоригана публика. А она друга која с времепа на време долази, ни та се за ренертоар много не интересује. Н>у највише глумци занимају. Кад страни глумци гостују, сви потрче да их виде и онде само због глумаца гледају и комад. И такво стање нублике је жалосно и врло жалосно, и стање Позоришта је болеспо, репертоар који предлажемо наравно, нема никаквих услова у њему. То је истипа, до дугае, али је истина и то да не само што национални репертоар нема публике, него је нема никакав озбиљан репертоар. Како ће Позориште, међутим, уснети да овај репертоар одржи, то ћемо, ако нисмо досада злоупотребили стрпљење читалаца, видети у идућем броју. (наотавиђе ск) Павле Поновић.

Јован Стерија Поповкћ родио се 1. јануара 1806., у Вршцу. Отац му, Стерија, бегае трговац, и кад једном посрну ижањем извадп Јована из гакоде и памисли да и њега учини трговцем. Лли је овај више водео кшигу но трговину, те га отац врати у ншолу. Свршив ту, у Вршцу, четири разреда гимназије, оде па Реторику н Поезију у Темишвар, у које ђаковање пада првп књижевин рад и штампање позиатог му спева Слези Волгарије (Вудим 1825), потом на ФилосоФИ ЈУ У Пегату и најзад на правни Факултет у Кезмарк. После сиршеннх права, од 1830.-36., живљагае у Вршцу, где предавагае у ириватној нолугимназији латинсви језик. Наставничку службу наследила је адвокатура, коју опст напусти 1840., и на позив из Србије, дође у Веоград, где иоста проФесором права у тадањем Дицеуму (1840.—42.) ; а потом начелником у Понечитељству Просвете. Ту, у Веограду, порсд књижевног рада, пада и благотворан Стеријин рад па оснивању Друштва Српске Словесиости (Срп. Учепо Друштво), рад на гаколским реФормама, чији је закон од 1844. сав написаи руком Стеријином, рад на оснивању Сриског Музеја (1844.) и т. д. 1848. због неких несугласица полптичких напусти звање начелника, врати се у Вршац, где се ожеии. и живљагао врло скромио до смрти својо 25. Фебруара 1856. год. Ј. Ст. Поповић је једно од најистакнутијнх имена новије срискс књижевности : радио јо на драми где је у српском позоригату позиат свима и свакоме, и гдо јс јога и данас нрв и и но старини и по вредности ; на поезији, где је свима генерацијама позпато његово топло сриско Д а в о р ј е, а затим и на другим литерарним и научцим, филолошким , историским, естетичним, правним, школсвим и дру-

гим различннм списима, од којих је још врло велики број иеиздан и потнуно публици нснознат. О драмским дслпма наћи ће читаоци у члаицима г. Павла Ноновића (»II. Искра«): затим, о поезији и драми, у мало застарелој али нажљиво израђеној расправи г. Јов.ша Ристића (Гласпик 8), у нрсдговору Даворју г. Љ. Стојановића (3 књ. С. Књ. 3.), н бкограФијама В. Малстића (Подуиавка 1856) н г. М. Милићевића (Помсник). Мода — и з г л е д с а К а д и-К е ј а (сликао г. С т. Т о д о р овић). М о д а је јевронски крај у нспосредиој цариградској близини. Подигиут је на азијској обали, а наш га јс уметник г. Ст. Тодоровић снимио кичицом при сунчову заласку. У мају (с л и к а о В. М с н ц л о р). — Хајис пева : За заносних мајских дана, Кад пупољци цвасти стапу, Сред срца ми раздрагана Жар љубавни махом плаиу. За заносних мајских дапа Кад се птичја песма ори Поверих јој узрок рана, Поверих јој гата ме мори! Илија Станојевић. П овом сликом испуњујсмо обећање нублици да ћемо иоред чланака доноситн и слике ренертоара игдумаца Нар. Позоригата. Илија Станојевић, или како јс већ и најширој нублици нознат својим Фамилијарним Чича Илија, један је од најомиљеиијих његових чланова. И. Стаиојевић је глумац карактерних, нарочито комичних улога, а довољно је да норед поменутих нодсетимо читаоце на његова Јага (»Отело«), Калчу (»Ивкова Слава«), Годена (»Год. кћери«), Шампалија (»Корњача«; и све могуће нијансе фриволних стараца нећс наћи ни на највећим нозорницама достојнијог представљача), М. Агрипу (»Кориолан«), Пух-Вах-а (»Микадо«), Диганина, Полонија и т. д. Њему ће остати захвални нарочито исти који се радују најновијим уснесима старог српског репертоара, комо је и Чича Илија својом лепом игром улио доста живота (Срота чизмар, Штанцпка, Кир Јања). Цариградски пиљар (п о ф о т о г р а ф и ј и). Од уличних цариградских типова врло се често виђа ииљар, каквога слику доносимо у овом броју. Занимљиво је што је и у Царигрг.ду, као и у нашем Веограду, највећи број ииљара српске народности из нашо Маћедоније и Старе Србије. Извор реке Буне. — У Херцеговини, у близини града Влагаја извире из подножја окомитих стена река Вуна. Мисли со да је она продуж,ењо реке Заломске која протиче кроз Гацко Пољс, а која иа 20 километара од Влагаја понире у Невесињском Иољу ударајући својим током у брегове. Народ нрича како је некад некн пастир из Невесиња бацио свој штап у Заломску, а отац му, воденичар у Влагају, извадио га из реке Буне. Покушај са штапом пређе сада и на бегове овце. Т. ј. син је свакога дана клао по овцу, бацао је у Заломску, а отац му вадно је из Вуне. Најзад паде и бегу у очи да му нестаје оваца, али се пастир брањаше да их вуци нападају и кољу. Вег обрати већу пажњу и ухвати једног дана настира бага када је заклану овцу снуштао у Заломску. Како је морао бити изненађен воденичар, када место овце извуче леш свог убијеног сина!

Тековине Народног Музеја прошле 1898. године. Збирке своје допуњава Народни Музеј куповинама и ноклонима. При куповинама узима од нонуђених му на откуи ствари оно, што но својој историско.ј, културној или израдилачкој, техничкој вредности, приликује збиркама његовим. Поклоио пе бира, но ирима захвалио свс што му сс донесе ; а обично ноклони и заслужују да со у Музеју чувају. Нису пак све године од реда обилие иити ионудама одабраних ствари, нити ноклонима од ређо и воћо вредности. Но свакад понуде нреназилазе могућност музсјског буџета, те се често но гдекоја старина но можо да купи, и одлази за то на страну. Пезгоде нри нонудама има често у томе, што Музој у оном времену, кад му се понуде учине, иема потробног новца за куповање. Прошла 1898. година дала је Народпом Музеју како неколико одабраних куповииа, тако и цеколико одабраних поклона.