Нова искра

Странл 210.

НОВА ИСЕРА

Број 12.

опажао. Он се џентлменски извињује : не могу друкчије, али то га не правда; то сведочи само да је имао више духа но имагинације. Ради баланса, ако му због слабе инвенције није јака интрига, личности су ту, а то је велика заслуга ако је истина да је више праве уметности дати живу Физиономију но добро расплести какву интрнгу. Сноменусмо дух. Паљорон га јс имао ; мање но што се мисли, али га је инао. Само његови су комади такви где се празнина осе' а чим није добро попуњена. А код њега често је то случај. То не значи опет да они нису забавни ; нема позоришта мање духовитог, ви то зпате, но што је Скрибово на онет није досадно. Но не претерујмо. Д о с а д а н с в е т и К а б о т е и и имају духа. Бар верва, и то необично обилнога. Алн овде Иаљерон имао је лични рачун : нретензије једних су му досађивале, каботинажа других га љутила. А, то .је познато, најбоља диспозиција духа за једног сатиричара јесте бити рђаво расположен. А, као што смо видели, Паљерон је то био. Он с.е јако љутио на „тоечгв <3и јопг«. С других гледишта, ви видите ми јуримо; моралиа истина карактера и осећања, у колико је то код њега важно, никад није сумњива; оссћањо моралности, наравно буржоаске, увек је задовољено. Њогове су личности, и то да кажемо, не, роциио, карикатуре као Дабишеве иего људи, да се послужимо једним старим али тачним изразом, који нису ни животиње ни анђели него и једпо и друго ; можда више ирво но друго, ми додајемо. Напослетку, ако већ ово нијо доста за будућност, ноки њогови комади (нпр. Л а ж н и б р ак о в и) нису без философскс , дубље и озбиљннје идоје, или друси опет (ннр. УЈзНе <Је N о с е в) без јаче нсихологије. У сваком случају — да свршим — Паљерон је био велики драмски писац. Ми смо га споменули као одлична драматурга; номенули смо и његов верв и комичну жицу, слабу инвенцпју и вешту њену унотребу ; најзад, да и то споменемо, ако није видео далеко, што јо махна, он је видео добро, што је врлина, и, што је још већа врлина, он је умео дивно представити то лгго је видсо. Његова ће дела отуд бити скупоцена галерија старих портрета, која ће потомцима дати слику Француза и онда кад прашина буде попала свакојака документа, цротоколе, писма, новине и разио друге усномене на наше доба. С тога жадећи на овом мосту, мало закашњено али не мање тонло, смрт човека чији је сав живот искроно био носвећен књизи, позоришту, рокао бих кад бих био иоп или тако штогод, или веровао у рај да ћо тамо Наљерон отићи, како пева она стара носма; али овако пошто писам прво а не верујем у друго, рећи ћу с Низаром у јованђељском облику нејеванђељску мисао : Благо оном који је уснео да нас слатко насмеје ; благо Паљерону, додаћу боз Низара, јер је и оп тај био. У. ЈТешробић.

Н а у к а Насељеност слива реке Пека. — Пек ностаје од Беликог и Малог Пека. Велики је Пек леви и нрави изворни крак ове реке, њега чини Божина Река и Јагњило. Божина Река долази са Црне Горе, а Јагњило од чуке Потоја. — И Мали Пек састављају две речице: Паскова и Рајкова; обе протичу кроз пећиие. — Велики и Мали Пек састају се нод ртом Чекићем, испод засеока Бакарнице. Пек је богатији нритокама од Поречке Реке. Најзнатније су десне: Честобродица иБикинска Р е к а, а леве : Чешљевобарска Р е к а и В елика Топанаска. Слив Пека одликује се двема нриродним ленотама: нрво је Велика Пећина у Дубокој, а друго — Звишка Потајница. У сливу Пекову налазе се 3 градића: В е л и к о Г р а д и ш т е (3165 ст.), К у ч е в о (2.015) и М а ј д а и - П о к (1220 ст. са три засеока: Дебели Луг — 181 ст., Бакариица — 19 ст. и Нскић — 15 ст.). Села има 43. Највеће је Дубока (3580 ст.), а остада но броју становиика иду овако : Од 2500—1500 ст.: Нерееница (2275), Макце, Раброво, Волуја, Даревац и Мустапиће (1540) — 6 Од 1500—1000 ст.: Браничево (1175), Турија, Чешљева Вара, Мишљеновац п Кусиће (1000) — 5 Од 1000—500 ст.: Ракова Бара (995), Влаоло, Каона, Кучајна, Клење, Дољашница, Буковска, Миљевић, Љубиње, Барич, Средњево, Трибр.од, Зеленик, Јасиково, Мало Градиште, Вуковић, Сена, Мечковац, Крушевица, Камијево и Лесково (510) — 21 Испод 500 ст.: Бикиње (485), Гајево, Велика Бресница, Љсшннца, Шувајић, Срнцп, Церовица, Мала Бресница, Церомошња и Поникве (155) — 10 Пек, дакле, има 46 насељених места, у којима живи 45.700 становника. На градско становииштво долази 6.400, а на сеоско 39.300. Насељеност је у Пеку скоро 3 пута већанего у Поречкој Реци; она изнбси на км 2 . н о 37 с т., пошто је површина некова слива велика 1225 км 2 . — Прома пасељености у Србији стоји као 0,77 :1. Од целокунне новршине Србијиие Пек захвата 2-5°/о1 а од становништва 2%. Једно насељсдолази на 995 с т. и л и п а с в а к и х 27 к м*. Цео слив има 12 великих села ; једпо, дакле, долази на 102 км 2 . Један градић долази на 15. 235 ст. или на 408 км 2 . Изворни краци и притоке у ногледу насељености стоје овако: В и к и н с к а Р е к а (32 км 2 ., 3230 ст.) на км 2 . 101 ст. у њој су ова села: Браничево, Барнч, Мрчковац, Бикиње и Поникве ;

Чешљевобарска Река (84 км 2 ., 6450 ст.) на км 2 . 77 ст. Села су : Макце, Чешљева Бара, Дољашпица, Љубиње, Мало Градиште, Камијево и Гајево ; Мали Пек (37 км% 1025 ст.) на км' 2 . 28 ст. На његову је сливу градић Мајданпок са засеоком Бакарницом; В е л и к а Топанаска (74 км 2 ., 1055 ст) на км 2 . 14 ст. Само су два села: Буковска и Церемошња; В е л и к и 11 е к (284 км 2 ., 2360 ст.) на км 2 . 8 ст. На простору који он захвата, налазе се ова села: Влаоле, Јасиково и Лесково. Осим тога овде су и два засеока градића Мајданпека: Добели Луг и Чекић ; Честобродица иа сливу од 70 км 2 . нема ниједног насел.а. Саставница Великог Пека — Божина Река велика је 103 кмЈ., а има 920 ст. Значи да на км 2 . долази 9 ст.; село је Влаоле ; Ј а г њ и л о друга саставница на сливу од 36 км 2 . има 730 ет., т.ј, иа км 2 . 20 ст., село јс Јасиково; Непосредан с л и в II е к о в (644 км 2 ., 31.580 ст.) на км 2 . 49 ст. На карти су погрешно означени као засеоци ови крајеви сеоски : Горња Шевица, Комша,, Доња Шевица, Шевица, Гложане, Поиовац, Кисела Вода, Душмани\ и Мајдан Кучајна. Тако исто ти со крајеви и у нопису становништва, из незнања, зову засеоцима. На карти се налазе назначени као засеоци а но свој су нрилици крајеви: Циганско Село, Грабово, Кузница, Великн ноток и Рајково. Ногрешно су иа карти исписана ова имена : Дољашњица, Мала Брезннца, Лешнпца, Мустапић, Шувајиће, Барић, Пониква и Доња Крушевица. ЛТ. радибојебић.

Књижевност Критика Јапко Т.еккоуаг : Нјеис 1јиИ»ат1, рг1р о уј е 8 1; (2 аћ а уп а КпЈ12п1са М а 11 с е Н г у а 18 к е вуегак ССХ.1Х— СОХХ). Марцел Бушински, књижевник, заволи учитељицу Љерку. Иу, (остављам детаље) Љеркина се мати разболи, она отнутује, и за то иромо Марцелу Бушинскоме се догоди велика несрећа. Док је немирап, смућен, са бележницом у руци, лутао по селима и »бележио утиске«: изненадно је срео, у друштву једне баронице америчанке, његове суседе, бароничину рођаку а своју иекадању љубав, леиу Елен. И. то, некада загонетно девојче, сад нохотљива жена, почиње да та заводи. Али, док он са лепом Елен тражи у нустоловинама графице Шимај »некакву дубљу мисао«, Љерка се врати. Како то Марцел није знао, догоди се, да их ова опази заједно у колима. Бушински више не смо и неће њој, и ако »само њу воли« ; Љерка му не опрашта, и ако тептко болује. У току неколико дана, Марцел јој опет оде, они се састају и — растају. Он отпутујо у Италију, она »па ново опредељење«. Природно, да књига овако старом, обичном садржипом пе може иного интересовати. Па ипак треба о њој иекоју вишо рећи. За то је много разлога. Да оставимо оне онште: што је за нашу ,још слабо развијеиу књижевност прека потреба задржати се новише на сваком бољем послу, што јој је писац већ изашао на глас приповеткама својим, и гато се с пуно права говори, да би ваљало обраћати нажњу на дела хрватске литературе много и много више ио што се то досад чинило — сам оквпр у којему је ова љубавна историја, саме личности, душе, у којима се развија, нарочити избор њихов интересан је, особен и — тако да речем — типски, да га је нотребно указати и нропратити и поред тога, што нам он и иначе може довољно јасно објаснити све што је тако нејасно и крње у овој нриноветци. Јер, крај све простоте садржиие и нешто баш и зато, предмет је ове приповетке тако сунтилан, са тако тананим танчинама душа које износи, са тако сливеним пиансирањем њиних покрета, да је за њега требало, мож'да, много и много више талеита, заиста много више познавања живота и душа л.удских, и много дубље аиализе и много чвршћег знања — ма оставили на страну то, што је сам случај толико стран једној хрватској наланци, колико и декаданство литератури њеној. Како је и за иајвештије руке — а о невештим и да не говорим — мало обичан и како мало лак посао покушати израдити слику оне болесно осећајности, млитаве безвољности, тајног, дубоког немира и незадовољства »што из тиха подгриза душу човека данашње културе«; оне те1апсоНе Маббе осиромашене крви, претеранога сеизибилитета човека засићене цивилизације; оне диспронорције, најзад, срца измрцварена сопственом анализом ! А колико је све то мало вероватно у једном књижевном ночетнику, наланчанину хрватском ! А то је у суштини чиме сехтео овога пута позабавити и помучити г. Лесковар: то је чиме највише интересује ова књига — али уједио и загато је она много мање добра но што би могла бити и много мање јасна но што би требало да јс. Јер, несигурном, дрхтавом руком хватане, све танаиости овако деликатпог и тешког иосла, остављају вам само неодређен, танан и иејасан утисак нечега бледо хватапог, педовршеног, сеновитог — те је и могло доћи, да се, без хармоније у целипи, без хармоније у иацртима личиости, са несигурпом, нлашљивом анализом, која се несмело свија око танчина њихових душа, немоћна да их схвати, да им ухвати и образложи покрете, и ова приповетка изгуби у диму нечега магловитога и млаког из сентименталних приноведака за даме. Као у магли разазнајете јој »сјени«, покрете; као у магли дпжу се, крећу, губе.