Нова искра

Страна 204.

НОВА ИСКРА

Врој 12.

У тај мах зазвонише, те се требало пожурити. С перона допираху узвиди: „еп уоМиге! еп коИиге!" Мало после Свирски, Кресович, Вјадровски и два дечка обрепге се у ходнику вагона. — С мојом костобољом дивота! — рече Вјадровски. — Пазите шта се чини! На место није ни мислити. Права сеоба народа ! У возу не само купе-и, него и ходник беше закрчен људима свих народности. Ишли су Пољаци, Руси, Енглези, Франдузи, Немди — сви у бој с банком, која је сваки дан одбијала и ломила ове гомиле, као што стена која је зашла у море ломи таласе морске. На прозоре су навалиле женске од којих је био мирис крина и сундокрета. Сунде је обасјавало вештачко цвеће на шеширима, кадиФу, вештачке или праве брил,анте у ушима, брошеве који су се преливали као панцири на испупченим, од надувене гуме прсима, навраљене обрве, лица покривена пудером или руменилом и обрадована мишљу на забаву или игру. Ни највештије око није могло разликовати шаренперке које су представљале светске даме од светских дама које су представљале шаренперке. Мушкарци, с китама љубичица у рупици од капута, гледали су ову гомилу жена упитним и дрским погледом, посматрајући одело, лица, руке и бедра тако хладно, као што се посматрају предмети за продају. Беше у овој гунгули неког вашарског нсреда и у исти мах неке журбе. С времена на време воз је упадао у мрачни тунел, затим је опет кроз прозоре сијало сунце, видело се небо, море,. палмови гајеви, маслињаци, виле, бели бадеми, а мало после опет га је обастирао мрак. Станица је пролетала за станицом. Нове .гомиле људи тискаху се у вагоне, лепо обучене, расположене као да су пошле на велику и веселу светковину. — Ала је ово верна слика живота — рече Вјадровски. — Која то ? — Овај воз. Могао бих о томе философисати до самога доручка, али пошто више волим да философишем по доручку, можда ће те с тога хтети да заједно доручкујемо. — Нећу — рече Свирски — опростите, звала ме је госпођа Елзенова. — У том случају — повлачим се ! И поче се смешкати. Мисао. да би се Свирски оженио госпођом Елзеновом не паде му ни на памет. На против, био је уверен да је сликару било само до тога, до чега и другима ; али како је поштовао уметнике у опште, а Свирскога на посе, осећао је извесно задовољство што СвирСки побеђује супарнике. — Ја представљам богаство — мислио је у себи. -— Пожедки титулу, млађи Клацки младост, а Синтен свет помодних будала. Све то, нарочито у овом случају има не малу вредност, па ипак је „чудовиште од жене" изабрало љега. У осталом она је жена од укуса. И гледећи сликара поче гундорити: — „ Јо -кггатрће, 1и тогагЈз апгеоз сиггиз". . . . — Шта велите ?.-- упита Свирски, који због хуке воза не дочу. — Ништа. Ово је један одломак из „Хорадија". Велим да ћу, пошто ме ви одбијате, дати утешни доручак себи, де Синтену, Пожецком и Клацком. — Молим вас, а због чега то хоћете да се тешите? — запита Свирски, примичући се нагло и глсдећи му у очи скоро с претњом. -—- Због тога што иећете бити с нама у друштву — одговори хладнокрвно Вјадровски. — А шта сте ви мислили, драги господине ? . . . (наставиће ое)

КЊИГЕ ИЗ СТАМБОЛА о д С е в д и ј е I. РСад иопијош оно ииће, свего пићо, Еџел-шербет') што се зове, Осетиће срце моје, душа моја Теже боде, боде пове. На што горе дехнет свети, несме сдатке, На што су ми све одрије, Р^ада мени, тужној, јадној, ни на небу Мира нема, среће није? Пејгамбера Ису 2 ) модиш, њега славиш, А ја млада Мухамеда ; Ни пред дицем стлаховим, у џехнету, Љубав ми се моја не да! Мориће ме до мехара мога хладног Душа бедна тугом својом: Ни на небу не сме јадна и не може Да се здружи с душом твојом. II Дошла ми је књига мала, Аивантом 3 ) је поливена, Нознала сам, задрхтала : Писала је рука њена. Често пута срде снађе Баш чега се оно боји.... На хартији мирисавој Наиисано ово стоји: »Још тугујеш и уздишеш »II за њим те срде боли »А неверно драго твоје »Другој пева, другу воли.« МАЈУШНИ СВЕТОВИ астрономска скица с једнв шетње по пределима невесних светова (свршктак) з ово иде још и та околност, да је Дејмос много ближи својој планети него ли 5. пратилац јупитеру, а та дал^ина износи 23.300 километара од средишта, а једва 20.000 килом. од површине Марсове. Што се Дејмос не сруши на Марс, то једино долази од велике брзине, којом се око Марса окреће. Време таквог једног обиласка износи 1 дан 6 час. 17 мин. 54 сек. На једном примеру објаснићу ту појаву читаоцима још боље. Представите себи да гледате човека који је узео камен везан канапом, па га тако.за канап окреће у кругу око своје главе. Док год је брзина тога окретаља довољно велика, дотле камен не може пасти на његову главу, јер т. з. замајна (центрифугална) сила вуче камен даље од човека. Ако се тај камен стане окретати још брже, канап се најзад мора прекинути и камен ће отићи у страну. Ну ако се окретаље успорава, онда ће камен једном пасти и на главу, тога човека (и то онда, кад привлачна сила •— ка глави — надмаши центриФугалну силу). Сад замислите, да у место човека стоји Марс, у место камена — Дејмос, место канапа узмите привлачну 1) Самртни шербет ; 2) пророка Исуса; 3) мирис.