Нова искра

Б рој 13 и 14

Н 0 В А II С К Г А

Стглнл 225

То је за мено што п заповест Ето така сам и остаћу така Уз то н сама знам да је ред да мадо познају и свој језик Сад се иа то веома пази — и иризнајем да се има и право. Али Кресович је чак и у том погдеду сувише занесен — Жао ми га је! Ои има извесне боре у очним кутовима које означавају Фанатизам. Има занимљиво диде, а у остадом и сам је занимљнв. — Опет из вас говорп сдикар — рече госпођа Едзенова. Ади за мадо па се уозбиљи и на дицу јој се појави забуна. — Имам још један иовод — рече. Тешко ми је да о томе говорим, ади ћу ииак рсћи, јер с ким ћу бпти искрена ако не с мојим веднким човеком— тако мидим и добрим, који све може да разуме Дакде опазида сам да је Кресович изгубио памет, и заљубио се у мене до дудида, а у таким придикама не може да остаие бдизу— Шта ? Зар и он ?...

јуре, и кад бнх се ја претурио преко каке препреке, стпгао би је први по реду!"... Ади му даља размишљања прекиде госпођа Едзенова којој у сенци поче бивати хдадно и изјави да би жедеда да се мадо загреје на сунцу. — Хајд'мо нашем стану те узмите огртач — рече Свирски, устајући. И кретоше се на горњу терасу, ади на иода пута она се нагдо зауставп: — Ви сте са мном незадовољни. Шта сам скривида и зар нисам поступида као што ваља? Па то Свирски, који се мадо умирио уз пут и кога дирну њен немир, одговори: — Оиростите старом дивљаку; моднм за оироштај ја вас. Госпођа Едзенова хтедо пошто по то да дозна због чега се био замисдпо, ади иикако не могаде добити одговора. Онда мадо у шади мадо озбиљно ноче да кори уметнике. Веома несносни п чудни људи које ма шта растужи,

Глашга улица у Шапцу. Ф отографски сиимио г. Љ. ВулоииИ

— Тако је! — одговори спуштених очију. И труђаше се да со наирави како јој је то иризнање неиријатно — а ипак, као год мадо нре нри речима Синтецовим, преко усана јој иредети осмех задовољене љубавии женске сујете. Свнрски га опази — и обузе га неиријатно осећање. — Дакде сам поддегао редњи! речо. А она га гдедашо неко време, и зашгга тихо: — Је ./1м то рекао љубоморан човек иди незахвадник? Ади он одговорп избегавајући: — Имате право Кад је тако, онда Кресович треба Да иде— Даиас ћу му испдатитн п биће крај. Ади јој Свирски ипак ие могаше опростити онај осмех који ухватн у дету. Истина говорио је себи да је посгупида као што треба и да нема запгго да се љути — ади је п иоред свега тога осећао у дупш све јаче раздражење. Једном, још кад се упозиао с њом, видео ју је на ведосииеду: она је пшда некодико корака напред, а за њом Сннтен, младп Клацки, Пожецки, Видкис-беј, и ГаксФорд. На њега је онда та група учинила Фатадаи утисак животињскога терања мужјакб за женком. Сад му та слнка живо изађе пред очи, и његова упечатљива, уметничка ирирода иоче да пати врло јако. „Најзад је тако, мишљаше: за њом сви

најмања снтинца заболи, и који се одмах повуку у се а за тим беже у своје пусте радионнце. Ето данас је трниут оназила како се у њему иојавио сликар То ннје добро!... С тога нека тај неваљали сдикар за казиу остане да руча, н посде чак до мрака. Ади Свирски изјави да се мора враћати; затим јој повери своје уметннчке бриге, невољу с моделом за „Сан п смрт", п најзад иаде које је везивао за ту сднку. — Из свега видим — одговори смешкајућн се млада удовица — да ћу вечито имати једпу страшну супарницу, то јест уметност. — То није супарпица — одговори Свирски — то јо божанство комо ћсто служитн заједно са мном. На то се правпдне обрве депе госпође дако набраше, али у тај мах стигоше до хотсла. Тога дапа Свнрскн пређе две "трећине иута до раја — п нзпђе веома задовољан, али у исти мах п увереи да ће му прата, отворити само венчање. И охладивши се у вагону, био је госпођн Елзеновој захвалан за то уверење. (НАОТАВИЋЕ ОЕ)