Нова искра

Бгој 13 и 14 НОВАИСЕРА Си-лна 237

она времена кад се у оваквим нрпликама избор чинио у Суботићевим комадима и кад је Јелонска играла за ангажман Прехвалу, или Тоша Јовановић Шилоша ОбилиКа. Али, да оставимо то и наставимо говор о користима које национални репертоар глумцима доноси. Ми смо као прву корист у овом иогледу навели то да ће глумци у том ропертоару своје најбоље улоге наћи и да ћо они тај репертоар добро играти. Додајмо само, и овим ћомо изићи на другу корист, да то неће бити увек. Биће ипак доста српских комада који ће бити лено одиграни. Ви сте јамачио моглн приметити, кад смо мало час истицали изврсну и врло добру игру наших глумаца у нашем репертоару, да смо ми говорили о комедијама само. Ако о трагедијама говоримо, нећемо, на жалост, имати прилике да то истакнемо и кажемо. Наша трагедија, као и страна, често је по игри већине глумаца, испод критике. Јелисавета је н. пр. гнусно одиграна зимус, и ми сад потпуно разумемо што публика не долази на комаде ове врсте. Наша трупа, укупно узевши, слаба је н недовољна да изводи трагедије. Игра у трагедији скоро јо увек, код нас, лажна и конвенционална, дикција никаква,*) само спора ако хоћете, извођење сцсна, без склада и без рељеФа. Што се дикције н. нр. тиче, да оставимо све друго, али иије ретко чак ни то, н то код глумаца које публика високо цени, да се не разуме гата глумац говори и да, при многој сцени, смисао нропадие, садржина со изгуби н сваки могући интерес ишчезне. А што се тиче укупног нзкођења сцена, важне сцене често пронадну и изгубе значај а сиоредне добију важност јаке драмске ситуацнје чим со глумцу ирохто да тражи еФекат онамо где комад то не дозвољава. Одиста, наши су трагнчари много слабнји од комичара. Колико је год комична трупа јака, толико је трагичла слаба. Она је изузетно слаба данас, слабија него пре неколико година, све слабија свакога дана. За главне и највеће улоге у комаду нема глумца, ни глумицо. Стањо је у овом погледу жалосно и иотребује лека неодложно. Што се старији уиуштају и што опадају сваки дан, то још можда не бп било тако жалосно, али је грех пустити да и ови млађи који толико воље а чссто н способности иоказују (онн су н. пр. на последњим двема представама Скендербега играли бољо од старијих); да и они, велим, иронадну доцније, угледајући се иа старије и усвајајући било њихову игру, било вољу њихову за рад. Требало би бар млађу глумачку генерацију нодићи, иоклонити већу нажњу разви јању њихових глумачких способности, тражити начина да се игра поправи и нобољша, отворити школу глумачку можда, свакако наћи им учитеља. 0! само да је Фијан остао и задобио потребну власт и утицај, ствари би данас друкчије стајале. Трагедија би била осигурана, н сад, н за доцнпјо. Али је Фијан отеран, и трагедија, која само од глумаца може да позајми снаге да усне код наше публике, остала је да чека боље дане, можда и другу трупу. И то вам је ето, да узгред и то кажемо, највећа сметња иодизању националног реиертоара. Мн смо видели колико је трагедија важна за национални репертоар, сад видимо колико за њу има услова у Позоришту. По глумачкој снази којом оно располаже, Позориште није у стању да трагедију нодигне п одржи. Ако су неки сриски комади ове врсте нронадали, или ако не буду могли успети код публике, кривица није до њих. Ова иста Јелисавета која досад није себи нрокрчила пут и освојила иријем, учинила би то с бољим глумцима. Да јо глумачка игра боља, интерес публике за ту драму био би живљи. Да се у Смрти Стевана Дечанског иоследњој сцени да рељеФ који глумци треба да даду, та би сцена била од ванредног еФокта. Да за Владислава има глумца, насловна улога те драме била би једна од најблагодарнијих глумачких улога. И тако даље. — Одиста, ако је кривица уирава што се наш реиертоар досад није одржао, кривица глумаца бнће ако се он не буде могао одсад одржати. Али, питате ви сад, где је та друга корист коју ћо глумцима овај репертоар донети? Како може тај репер-

*) Као пзузетак ваља поменути Г. В. Димитријевића који, као нитомац париске школе, обраћа већу пажњу на дикдију и третира је, с довољним успехом, на пачин који је у Француској Комедији усвојеи.

тоар корисно утицати на глумце кад глумци тако штетно утичу на њ да чак његово одржање у питање доводе ? Одиста, стање је тешко н никакав га репертоар не може иоправити. Да се глумачка игра поправи, потребна су одиста друга средства, ова што смо сад навели, на нример, и друга слична. Ни национални, ни други који реиертоар не може ништа учинити код глумаца који немају талента или воље. Али, ако се икад ночно озбиљно и сложно радити на лобољшању Позоришта у оиште и глумачке труне на ио со, онда ће и репертоар битн у стању да допрннесе томе. Репертоар сређен, правилно састављен, но могућности хомоген, нажен и чуван од стране управе и Критике, може много да номогне поправци глумачке игре. Да би глумци добро играли известан драмски род, н. пр. траредију, нужно је најпре да један комад тога рода добро одиграју; затим други, трећи итд. Нека се, најнре, један врло узан репертоар тога рода коректно игра, на га је после лако ширити и пуштати глумце и у друге сличне комаде. Кад, дакле, хоћете да навикнете глумце на коректну игру у трагедији, одаберите најпре неколико трагедија за ту цељ. А које ћете трагедије узети за то, српске или стране? Наравно, сриско: лакше су, познатије, погодније. Дикција се даје пре научити на Јакшићу, него на рђавим преводима В. Ига. Српска је трагедија најирочи и најприроднији пут даглумци у комадима ове врсте научо добро играти. Српска трагедија, дакле, може тако исто корисно утицати на глумце као и комодија. У овој они имају најбоЉу игру, у оној најбоље услово за добру игру. То су користи националног реиертоара у погледу на игру наших глумаца. Трећа корист коју ће нациопални репертоар донети, осетиће се на позоришној критици. Ако се продужи с увођењем старнјих дела и тимс нобољша ронертоар, нобољшаће се и нозоришна критика. А користи од овога најпре ћо Позориште осетнти. Критнка може најпре да помогне подизању Иозоришта. Боз ње, сви напори Позоришта у том погледу ризикују неуспех; са њом сваки покрет његов у том иравцу добија потпору. Наше Нозориште нарочнто има разлога да ту нотиору очекује. Стање његова репертоара, његове публике п његових глумаца, налаже му, видели смо, да учиниједан енергичан корак у напред, да измеии прнлике у којима со налази, да понрави све важннје стране своје. И критика му може учинити нуно услуга у том ногледу. Наравно, како данас стварн стоје, критика јо немоћна да то учини. Критика јо одавна престала бнти у рукама сигурним и енергичним. Из тих руку она је нрешла, и прелази сваки дан све више, у руке почетника, махом незаузимљивих, често неспремиих, каткад непнтелигентних. Ако се, међу њима или иначе, ијавикоји разуман и озбиљан човек, он остано на критици два три месеца и ретко кад издржи целу једну сезопу позоришну. Или, ако такав човек и издржи сезону, не издржи је на нравој нозоришној кроници. Стални критичар Звезде, да наведемо један зимушњи нример, давао је, у својим чланцима, поред осталога вишо критику целог Позоришта, критику саме установе него нозоришну кронику у правом смислу речи и реФерате о појединим иредставама. И, немојте ме рђаво разумети, критика установа је сасвим умесна н онравдапа, ја пемам ништа нротив ње, напротив ја сам први за критику те врсте, само ова о којој је реч, није могла учипити услуге Позоришту. И нијо их могла учинити не за то што је била непријатељска — „неиријатељска" критика тако јс исто корисиа као н пријатељска, само ако је разумна — него што често ннје била тачна и није увок иогађала куд треба. Али да оставимо то, наша је нозоришна критика одиста слаба, немоћна, неорганизована и без ауторитета. Она често није ни ио чом критика н обично се своди на један прост говор о глумцима, ноозбиљан често, н заинтересован. Њој, у осталом, и сама штамна мало важностп даје. У место да је сви наши листови држе и да јој пажљиво одаберу стална критичара, и одреде сталап даи излажења, они је често не траже, каткад и одбију. И Новинарско Удружоње пушта да ствари тако иду п можда му и не пада на намет да штогод у том погледу предузме. И онда, наравпо, долази то да критика врло рђаво стоји баш у тро-