Нова искра
Број 17
II 0 11 Л ИСКРА
Страна 287
вршује IV 1—619. Пошто је Телемах провео једну ноћ у Спарти код Менелаја, носети га ујутру домаћип и стане се опширно разговарати с н>им о Одисеју. На послетку понуди му да остане код њега десет-једанаест даиа, па ће га онда отпустити с богатим поклонима, поред осталога и неким лепим коњма. Телемах одбија понуду (тако дуго он не може остати од куће) и захваљује се на коњима, ношто Итака није земља ногодна за то живинче. Менелају мило што Телемах тако паметно одговара и обећава да ће му ^есто коња дати леп сребрн пехар. Тако у IV н. до стиха 619. Одатле до краја и у поч. XV п. имамо комад који припада некој другој сдени; Менелајев је дакле говор
и Спарту да се распита о оцу. Телемах послуша савет и сад се прича његово путовање све до пред крај IV песме. У почетку V песме састају се богови опет и по други пут реше, да се Херма пошље Калипси. Херма силази, на читаву недељу по првој одлуци, на острво Огигију, издаје заповест и сад се прича обрће Одисеју и искључиво о њему говори, а Телемаха готово и не помиње. Пошто је испричано све до повратка Одисејева на Итаку, песник опет оставља њега, и говори искључиво о томе, како се Тслемах повратио из Пелопонеза. Из овога је очевидно, да је „Телемахија" сасвим бедно везана за причу о Одисеју до доласка му у Итаку. Она даље Одисеји у ужем смислу те
1
№0
МШШ |
шт
. '
Мала Венеција,
нрекииут. Од 80 ст. XV п. стоји отприлике ово: Телемах је одбио коње. „Добро, вели Менелај, ја ћу ти дати други поклон". Телемах је рекао да не може остати код њега 10—11 дана; али није рекао да хоће одмах да пође. Монела.ј му вели: „ Не можете остати? лепо; ја ћу те пратити на путу". Сад тек Телемах каже: „Не; ја хоћу одмах да пођем кући". Меиелај се ћутећки покорава, нареди да се спреми доручак и поклон и т. д. У какој вези стоји уметак с два комада на која је расцеиио „Телемахију", видеће се из овог. Одисеја почиње с тиме (у неколико нам јо то познато), што богови на једном доносе оддуку по којој Херма треба да сиђе Калипси с наредбом, да пусги Одисеја кога толике године задржава, како би се повратио једном кући. Ово би дакле имало да буде поЧетак причању о Одисеју; у толико пре што Атина у I 85 тражи да Херма одмах пође на пут. Али оно што следује сасвим је нешто друго. После речене одлуке богова силази Атона у Итаку и наговара Телемаха да пође у Пилу
речи не доприноси ништа: Одисеј је нашао сина тек пошто се вратио у Отаџбину. Она просто лежи уз Одисеју. То су дакле два првобитио засебиа спева, која песник што их је спојио није умео да слије у једну целииу, него их је само слепио, управо само везао на једном месту; са првим збором богова доведено је у везу и путовање Телемахово, али одатле настаје „Телемахија", кад је један део њеи испричан — Одисеја, на онда опет /Гелемахија". Песник тај био је дакле врло неумешан. То је дакле још један прилог на карактеристику нашег „прерађивача", јер као што видимо спајање Одисеје и Телемахије његово је дело. Различно порекло између „Телемахије" и уметка огледа се и у једној контрадикцији што је налазимо између првог и другог дела Делемахијиног". По једном месту у II п. (ст. 874) Телемах има намеру Да се на путу бави само једанаест до дванаест дана; тако је и у IV п., јер тамо Телемах одбија Менелају ионуду да остане дуже из тог разлога што се мора брзо да врати у Итаку. Међутим по нашој