Нова искра

Стрлна 292

НОВА ИСЕРА

Б рој 17

руке, но ове што је додазило с позорнице то је одбијадо. Оне занимљиве ситпицо, које улазе у склоп карактера, оне смишљеие ситуације и једри дијалози, све је то пролазило боз утиска, неопажено или је допирало накарађено, а то све због невештине глумаца, због неспретности и претеривања њихова. Тако је утисак поотао неправилан, лажан, а по таком се утиску не може писати опширнлјО; немогуће је заустављати ое на занимљивим, важним и лепим местима, ако се хоће да писање буде тапно и искрено. Све што се може рећи о комаду по тој нредстави своди се на неколико круппих црта, које ћемо попупити старим знањем о Ожјеровој комедији. Кад се нишо о Ожјеровој комедији није могуће обићи то, не казавши на првом месту, како његова комедија ствара прелом у Фрапцуској драми, како од ње она почиње свој нови живот, који је он, у друштву са Димом млађим, засновао и иснунио свежим, новим н једрим творевинама. Он ставља француску комедију на реално земљиште, он јој даје драмски карактер, почиње уносити у њу морална питања, која вешто претреса и решава, уноси у њу догађајо и људе из живота, из друштва Другога Царства, ставља иа ругло његове пороке, а све то чшш на такав начин, да ви имате пред собом комедију, која чешће ноучи и узбуди но што насмеје. Таква је и ова комедија. Вестидници су из плодпе епохе Ожјерова рада, из оног вромена када је написао најснажније и иајздравије своје комедије: Пп ђеаих Маггаде, 1*е8 Ејјгопив, Ее Ае ОЛоуег. Ожјо у њој отворено и са жестином приказујо мушки ЗЗешГ-МопЛе. Он указује нрстом на ону црпу негу у моралној историји својих јунака, коју ови само вештије но жепе крију, јер су дрски и издржљивији, јер им у томе помажо и само друштво. Такав је Вернуље, Жибоаје и Шарис. Само сваки са својом сопственом бестидношћу, сопственим карактором. Један препреден као мачка, дрзак, маша се свачије руко била му оиа пружена или не, огаван са своје нискости, нижи но и његов слуга, а овај је лармаџија, нродапа душа са оштрим разумом, трећи је у бољем ноложају: богат је, а грехе му свет заборавио, то изгледа поштеиији од нрве двојице. Ова лица носе у соби оне пороке пишчева доба: похлепу за берзанским спекулацијама и иовинарски језуитизам, и то је баш у овом случају покротало писца, то је инспирисало његову комедију. И тако нам он развија и показује како удружена берза и повине чине зла, открива тајно берзанског и повинарског света, приказује га нештедимице и огорчено, у неколико карактеристичних, запимљивих и драмских ситуација. Предмет је занимљив и од интереса али мало опор, те је отуда, сликарском Фразом речено, слика добила мрачан колорит. Ио ту непријатну и мало јачу боју убдажио је Ожје и на тај начин бацио јачу светлост на целу ствар: прошарао је бестиднике честитим и симпатичним лицима; као контраст Вернуљеу новинару изнео је Сержина, честитог, савесног, младог новинара коме новине служе зато да њима шири хумане и папредне идеје; а на супрот свих бестидника ставио је Ханриа сина Шариерова, нарочито га је истакао нротив маркиза од Оберива. Тај маркиз је представник старог вромена, племић, заоотазштипа из времена пре револуције, која се још повлачила у доба Ожјерово, и кога нисац, либералац и буржоа, разуме се, не воли. То вам је срж комада, на томе лежи сва тежина, то је оквир, то је нотка, то је лисао комедије, то је оно што је главно у једиом делу. Али, на сваки иачип, то но би било довољно за потнуно дело, за једиу једру комедију. Онај оквир испуњен је и украшен епизодама, згодним, у хармонији са целином, занимљивим, таквим да се без њих ие може. И тако слика постаје пуна и добија извесну јасиоћу. Држи се да су Ожјереве комедијо изврсне студије обичаја, и тако су то ствари Фине и тешке, рађоие веома смивгљоно, са више нажљивости ио ватре, тако да у њима има критике, сентенције, нолемике, и све је искрено и убедљиво, али без поезије. У то.ј онмтој карактеристици Ожјеровој лежи кључ разумовања за онај Фијаско у игри наших глумаца. Они су увек на стакленим погама кад је ствар Фина, али онај трезвени тон у комедпји, он им је скршио и то стакдене поге, те су тог вечера једва избауљали. Видо је смешно видсти их како се пуће кад хоће што важно да кажу, а досадно кад је требало да изгледају духовити. Извеспи су пак нредстављачи изгдедали у овој комедијн као какав неописан, груб, гломазан човек у ћрасиом врту, који је спретно и укусно прошаран стазама, које су оперважепе цравиншм и свежим бусенима, и украшен дехама са цвећем лепим, нежним и осетљивим. И сад замисдите у таквом врту каквог адамуњу који све крха и ломи: кад хоће цвет да узбере оп цоо струк ишчупа; шетали се — он бусење одваљујо. Тако изгледају нека госиода у Ожјеровој комедији. д.

РАЗНО „Друштво за српско народно позориште" у Новом Саду. На својој седиицн од 31. јулија о. г. рошено је придично ствари у овоме друштву, а од којих ваља поменути: Иозоришна дружина ићи ће сад редом из Старе Назуве у Стару Паланку, за тим у Вуковар, а носде тога у Осок на три месеца, из Осека доћи ће 1. јануара 1900. г. у Иови Сад. — Превод Ж.арка Алексића »Дедфијско пророчиште« издаје се на оцену Јовану Грчићу; снис непознатог нисца »Убрисане еузе«, шада у једноме чину, поверава се на оцену др. Милану Савићу;

дело Љубомира Грујића с натписом »Суђено«, шаљива игра у 3 чина с иевањем, устуна се на оцену Јовану Грчићу; нримљено је за репертоар дело »Туђе улоге«, комедија у 4 чина, написао Ј. П. Полоњски, с руског превео Јован Петровић. Гетеова прослава. 16. августа о. г. просдављена је у немачком иароду успомена на стоиедесетогодишњицу од рођења великога посиика Јована ВолФгапга Гетеа. У иросдави се иарочито одликовало његово место рођења — Франкфурт на Мајни, где су се утркивали у показивању поштовања према своме великоме суграђанину. * Нова позоришна сезона у Загребу за 1899—1900 годину. Управа загребачког позоришта већ је саоиштила програм нове сезоне, која почиње за драму 2., а за оперу 15. сеитембра и. н. Из програма се види да је и за драму и за оперу остало готово исто особље, изузимајући неколико нових лица од којих треба поменути: за оперу Аделу Ђулијани, Клементину Пдешнер и Емила Вуриана. У ренертоару су ове новости за загребачку пубдику: Држићев »Дундо Маројо«, Марковићев »Веико Вот«, В. Мажуранићев »ГроФ Пван«, Шнајдерова »Пролећна песма«, Шрапчева »Златпа Јабука«, Тресић-Павичићева »Катарина Зринска«, Великановићева »Тулумић удаје кћер«, Туцићева »Магда«, Војновићев »Сутон«. Поред ових оригинадиих драмских производа имаде врло лен број и превода из туђих књижевпости. Преводи су већипом бирани из новог немачког драмског покрета, али сумњамо да ће наћи одзива и допадања код загребачке публике, која. као ни београдска, нема осећаја за оваква повачења. Немачке књиге. По статистичким подацима, немачке књиге из дана у дан све се више извозе. 1894. год. извоз књига био је у вредности 47,7 милиона марака а у 1898. понео се иа 70,8 милиона. Највише увози Аустрија: 30,8 милиопа, па онда Швајцарска 9,1 милиоиа. За посдедњу годину Русија је увезла немачкнх књига у вредности 6,9 милиоиа марака, Севериа Америка 5,6 милиона, Енглеска 4,2, Холандија 3,1, Француска 2,5, Белгија 1,4, Шведска и Италија но 1 милион марака. — Према оводиком извозу, увоз је био много мањи, свега у вредности 20,3 мидиона марака. * Скупљене песме. Госнодии Милета Јакшић-Лснски намеран је да своје досадашње несме изда у засебној књизи, те се обраћа срнској читалачкој нублици да га у том послу нотпомогне својом претплатом. Књига, ће изнети око 12 штампапих табака на глаткој хартији. Претндатна цсна је књизи 80 повчића, а дућанска 1 Форинта. Иовац треба слати г. Денском у Сгегиуа, 1. р. Беи^всћ Сгегпуа, Тогои1а1, ХЈп^агп. Обраћамо пажњу својих читадаца на ову збирку несама, а радо ћемо и сами примати нретшату на њу.

БИБ/1И0ГРАФИЈА К Њ И Г Е 1. Христова црква као царство божјо на земљи. Од Добросава М. Ковачевића. Београд, штамнарија и књиговезница Павловића и Стојаповића, 1899. - В. 8°, стр. 93. Дена 1 дииар. 2. Први годншњи извјештај српских основних и више дјевојачке школе у Сарајеву, свршетком 1898—1899. школске годнне. Сарајево. Прва Српска Штампарија Ристе Ј. Савића и друга, 1899. — В. 8°, стр. 83. — Вез означене цене. 3. Средњи катихизис, прерађен но к .тихизису епископа Платона за православне ученике осповних школа. Удешен прома наставној основи за III разред. — Издање српске књижаре и штамиарнје Браће М. Поповића у Новом Саду, 1899. године. — 8°, стр. 62. Дена 12 новчића. 4. Богослужбена одговарања најектеиије о почерњи, ■утрењи и дитургији. За православне ученике основних школа. Издање српске књижаре и штамиарије Браће М. Поповнћа у Новом Саду, 1899. — 8°, стр. 32. Цена 10 новчића. 5. О устанку Срба у Банату 1594. године с нарочитим погледом на савремене прилике у суседним земљама. Историјска студија Јов. Н. Томића. (Оштампано из извештаја Гимназије Краља Александра I за 1898—99. школ. годипу). Београд, штампано у Државној Штампарији Краљ. Србије, 1899. — 8°, стр. 36. — Без означене цене. 6. Школски музој у Београду. — II — Извоштај за 1898. и 1899. год. Саставио Д. Ј. Путниковић, учитељ, управник Школског Музеја. Београд, штампарија и књиговезнпца Павловића и Стојановића, 1899. — 8°, стр. 12. Без означене цене. 7. ГеограФија за средње ншоле. Написао Рад. Васовић. Други део: Ошпти део Европе, Земље Балканског полуострва, и АустроУгарска. За II разред. Београд, штампарија код »Просвете« — С. Хоровица, 1899. — 8°, стр. 146. Цена 1.20 дин.

»НОВА ИСКРА« издази 1. и 16. у месецу. ■— Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год 4 дин.; ван Срвије год . 10 фог, или 20 дин. у здату. — Иретнлата и ове што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одави-ку, Сремска улица бр . 10. ВлАСНИК Н УРЕДНИК Р. Ј. ОДАВИТ ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ