Нова искра

В рој 17 НОВАИСЕРА С- траиа 291

НАУКА Појачавање телесне тежине без хране и пи^а. III. Буимр изнео јо своје студије о мењању тедесне тежипе у човека и животиња између иојединих обеда. Резултати су га изненадиди толико, да је мислио на погрешке, у својој студији, али се је додније увсрио, да човск од 86 кг. тежине може за јодан час да отежа још са 10, 20 на чав и 40 грама, но то умиожавање тежине не траје никад више од једнога часа. Ово умножавање тежине може једипо да се објасни нримањем гасова, а иначе се је мислило, да примање кисеоника дисањем, истина, дајетелу снагу и тоилоту, али га иначе трогаи, јер сагорева телесне материје и продукти сагоревања издишу се. Према томе морало би тело губитком угљене киселине и водсне паре кроз кожу и плућа једнако опадати до првог примања горива, али се је мерењем сигурпо сазнало, да чак тело пролазно тежа. Бушар објапибује ову привидну несугласицу у тежању тела везивањем кисеоника при делимичном обраћању масти у гликоген и рачун је ово потврдио. Рад. Утицај бојадисане светлости на развијање ларава лептира свилара. Овај утицај проучаиао је Жил Гал. Оп јс премазао стакла раствором колодиума и Парма-ииолет бојом или плавом лијонском, метал-зеленом, Фуксин -црвсном бојом и т.д. У тако разно бојадисаним стаклима метнуо је по иеколико ларава и гајио их је са иодједнаком храпом и то од 19. маја до 7. јула. После трећег мењања коже показало је 15 ларава ове тежине:

под зеленим стаклом 49 гр. » жутим стаклом 50 » » црвеним стаклом 51 » » пдавим стаклом 51 » » белим стаклом 52,5 » » љубичастим стаклом 55,5 »

Ово нојачавање тежине у ларава одгајених под љубичастом бојом опазило се је и на коконима, па чак и на броју јајца добивених од лептирака од тих ларава, па зато Гад саветује премазивање прозора и зидова љубичастом бојом оних простора у којима се гаје ларве (гусеницо) деитира свидара, гато ј е са економпог гледишта врдо корисно. Рад.

КЊИЖЕВНОСТ АНА РИТЕР Историја иојезијо утврђује стару истину: да је ирва пишчева књига у исти мах и најкарактеристичнија за њсга. Песник се јавља иди као владалац, те одмах ступа на трон, или по своме рођењу није ни створен за владаоца. Треба сумњати у дар онога лиричара који се степен по степеи у висииу диже. Такав није никада иостојан. Прави лиричар, доиста, може своје прве песме доцније и да надмагаи, ади ипак његови првенци утврђују његово име и прате га до последњих дана. Од таквога су значаја и песнички првенци Апс Ритер (»ОесНсМе уои Апиа КШ;ег«, 8<;иМ§аг1;, Уег1а^ уои А. 0. 1леће81ши1, 1899). То је књига која има трајне вредности, књига са тако роћи свега неколико песама, али које све дотле ноће нропасти докле год не продру и у најшире кругове. Права вредност оие књиго лежи у томе: гато њену садржину може да разуме и у њој да ужива како дама из највиших кругова исто тако и жена из иајпростијег сталежа. Душевии иивб Ане Ритер, у основи узет, није вигаи од онога из народних умотворина. Ана Ритер не може се убројити у реткости књижевних ведичина; она је жена која воли, трпи и осећа као год и милиони других жена, може биги само нешто јаче и страсније. Као и свака књига несама тако је и ова Ане Ритерове: њезина дугаевна исповест. А љубац је главна тачка у њој око које се све окреће. Љубав као чежња, љубав као циљ, као творачка и ругаилачка моћ, љубав која читав свет сажима у једно биће, која заборавља сва блага овога света за љубав два »прозорчета« иза којих њезин драган станује, љубав која и у гробове продире исто као гато се и до самог неба пење. Све су те песме чисто женске, све постају из љубави која је и почетак и сродина и крај свега. Ниоу у овим песмама духовитост и Фантазија као у осталих песника, већ осећај само као у свих правпх лиричара. У низу ових песама наћи ће се по где где и ао каква специјадно женска слаба страна, ади се томе није чудити. У по пеким стиховима наћи ће се и по гато гата чиме би као хтела да се реномпра; али то гоиори жена која је уверена у своју лопоту. Она са свим наивно прича, како јој многи нризнају »да је љупка и допадљива«, она по мало кокетира и са својим белим рукама и руменим усницама. И ако ће се номисдити да је то њезина слаба страна, ипак ће се при читању њезине појезије доћи до уверења да је све то на своме месту, јер иде од срца, није лажно ни увијено. Неаосредпост која веје из њезиних песама снажно задобија читаоца, јер му се ретко а можда и никако не даје прилика да сво то чује са женских усана. Ана Ритер расподажо веома срећним талеитом, и само тога радн високо се подижо од својих сестара по Аполу, а што је иза себе

оставида и многог несиика није ни најмање знак мушке пажње према њезину полу: то је место извојевала својим несумњивим талентом. У данагањем броју доносимо неколико ситнијих иесама из њезине збирко, не претендујући ни најмање да смо изабрали најлепгае.

УМЕТНОСТ НОВИЈЕ ТАЛИЈАНСКО СЛИКАРСТВО По најновијим радовима талијаиских сликара не би никада могли констатовати, да су то наследници једног Тгсгапа, Согеддга или Еарћае1а. Ти стари уметници биди су прави генији, чији радови јога и данас задивљују цео образовапи свет — ови најновији талијански сликари обични су Ра1зеип — људи силне стрпљивости у извођењу, добре колористе и емииептни техничари, што више воде бригу о ономе гато изводе, него како изводе. Врло често не достаје им важност и искрена љубав спрам оних мотива што сликају, а слпкају свс оно, што се допада јевропским путницима, што посећују ИталиЈу. На челу талијанског сликарства стоји дапас венецијапска гакола што је дала Птадији већ неколико уметника, чији су радови врло радо виђени на свим свецким пзложбама. Из те гакоде изагаао је МИевг, ЂаигепИ, СгагЛг, ТИо, %его и ЂаГГОса Ђгапса. Од свију тих сликара најдаровитији је ОидИето СгагЛг. Рођеп је у Венецији. Испрка је сликао море — његове дражи и лепоте, кашње се одао на сликање алпијских предела, усамљених сеоских улица, старих, трошних и опалих кућица и белих сеоских црквица и све његове слике одликују се изврсном пластиком, нежном светлошћу и свежим, јасним и прозрачним зраком. Од најновијих слика најлепше су му » СапаХ СггапЛе«-, »МезвгЛого«-, »Барка венег^џјанских рибара« и » Алаијски мир«. Поред СгагШ- а још врло лепе радове изводи и Пијемонтежанин ЂеИеат, што је иепрва сликао само историјске и жанр-слнке а кашње се одао ландшаФту. Н>егова пајновија слика „Литија" одликујс се добром нерспективом, лепим бојама и изврсним цртежем. Са поносном Венецијом, њепим старим величапственим палатама, лаким гондодама. снажним гондолијерима и љунким и лепим Венецијанкама упознају нас сликари Севаге ТмигепН и А. МИевг. МИезг — сам Венецијанац — уводи нас са једном сликом у спромагану собицу, где се нек^ старкеља, прави тип старих венецијанских гондолијера, гаади са својим унучетом. » Доручак гондолијеров «, опет лепа слика МгПезг-е ва убраја се међ најврснзје слике римског народног музеја. Л.епе вснецијанске типове износи и сликар А1е8вапАго Ћегго у сликама » Роро1апа« и „Полазак па крштење"; Р. 2Јопаго, у слици „Телал"; Ђаггаго, у слици „11рви иолазак у цркву"; ТЦо Ђезг, у слици „Пријатељи књига" и ЕПоге ТИо, са љупким и бајном „Ђеиецијанком крај морске обале". ЕШге ТИо спада међ најбоље млетачке колористе. Слике су му увек пуне нежне светлости а сами мотиви доста очулни, весели и грацијозни. У сдикању мдетачких лепотица показао се ^ЕИоге као најбољи вегатак. Венецијанке увек нам приказује са лепом и бујном косом, црним очима — црни, као прни цветићи цвота „дам и пок"; нежна и слатка лица, округла пупачка и елегантна тела и нежних усница. Поред венецијанске сликарске гаколе могла би се споменути још и римска школа. На челу те гаколе стоји даровити сликар Аиди$1о СогеШ, најбољи познавалац римске Сатрадпе. Изврснн су му аквароли и дво најновије жанр-сдике „Аге Магга" и „Апде1из". И 1Чо Јоггв врло радо слика римску Сатрадпи и живот римских грађана, понајвигае бербера, гаустера и праља. Од новијих слика понајлепше су му „Светковипа Св. Јовапа" и „Старинар у Толеду." Флорептински сликари Егадгасото и Маггопг приказују » Су тои" љупким бојама, изврсном техником и нежним осећајима. Еа14огг-јеве слике из „Ђојничког живота" одликују се оштрим контурама у цртежу и изврсним детаљима. Милански сликари стоје под утицајем даровитог Ого^аппг 8едапИпг-а. Његов најдаровитији учепик вгиЂгсу Ае Ђгадогг приказао је у изврсиој сличици „Зиму" талијаиске варошице Мгагггпе. Сликар ЂеИопг није имитатор. Његова „Морска бура" спада међ најбољо талијанске лапдшаФт -слике прошдих година. Толико о талијанским сликарима. Беч. П&нле Лагарић

П030РИШТЕ Бестидници, комедија у пет чинова, паиисао Е. Ожјер. — У Народном Позорнв1ту 14. августа. Ма како да сам ја расположсн за францусву комедију, ма како да сам нестрпељиво очекивао Ожјерове Бестиднике, после овог сухог репертоара, жељан да чујем што озбиљпо, паметпо, духовито и искрено речено, баш ми се није дало да ужииам у Фрапцуској духовитости и Ожјеровој воштини. И све се ово ваљда зато овако догодило, што се Унрава напослетку смедо одлучила, да изнесе овај комад на позорницу. Збиља, ви не знате, па ово је била реприза: пстнајест година овај је комад лежао у позоритиој архиви, засут прашипом и омотан паучином. И готово, требало га је оставити тамо јога коју годину, јер иије наступидо време његово. Зашто? чућете одмах. Глумци су уништили, у прах преткориди конверзацију француске комедије, а од истинских лица Ожјерових наиравили су монструмо, који су вређали гледаоце својом нојавом. И пе само да је на представи била искључена жива и грозничава пажња, не само да је било немогуће уашвати, иредати се са сигурпошћу и без бојазни писцу у