Нова искра

Страна 284

II 0 В А И С Е Р А

Врој 17

зором козака, кога госпођа Л.ажа зваше чудно обученим слугом. Они, опазивши га, нрнтрчаше. — Добар дан, госиодине! — Добар дан!.. — Добар дан! Је ди мајка горе? — Није, Матап је отштаа на велосииеду с господином де Синтеном. Наста ћутање. — Аа! Мама је отишла на велосипеду с госиодпном де Синтеном! — понови Свирски. Добро! И мадо посде рече: ■ — Разуме се! Надала ми се тек у четири сата? На једанпут се поче смејати: — Драма се завршава лакрдијом... Та ово је Ривијера! Ада сам ја магарац! — Хоћете ли причекати маму? упита Ромуло. — Нећу. Слушајте, децо: кажите мами да сам додазио да се онростим с њом, и да ми је жао што је нисам затекао, јер данас путујем. И рекавши то, нареди кочијашу да га врати у Ницу. У вечедоби депешу иу н>ој једну једину реч: „Подлаче!" Кад је прочита веома се развеседи, јер на деиеши већ није бида потписана Морфина. X Посде две недеље слика „Сан и Смрт" би свршена. Свирски поче другу, коју хтеде назвати „Еи1егре." Али му рад није ишао. Говораше да је светдост много оштра — и за цело време седења гдедао је, место да слика, ведро лице госиођице Марије, бајаги тражи најподеснији израз. Гледао је тако упорно да је госпођица Черви црвенила под његовим погледом, а и у његовим прсима беше св'е већп немир. Једнога јутра рече на једанпут пеким чудним, промењеним гласом: — Опажам једно: да страшно волите Итадију... — И ми и деда — одгопори госпођица Черви. — И ја. Пола ми века пролази у Риму и Флоренцији. Тамо сад није светлост овако оштра, и могло би се по цео дан сликати. Да! Ко не би волео Италију ! И знате ли шта по некад мислим? Госнођица Марија саже главу и, отворишии мало уста, поче га гдедатп пажљиво, као што је чинила увек кад бп он говорио. — Ја мисдим да сваки човек има две отаџбине: једну своју рођену. другу: Италију. Јер -еамо кад се помисли: цедокупна култура, уметност и наука, све је дошло отуда... Узмимо на пример Ренесанс. Доиста!.. Сви су, ако не деца, оно бар унуци Италије. — Да! — одговори госпођица Черви. А он настављаше: — Не знам јесам ли причао да у Риму имам, на У1а, Маг§На, радионицу, и од како је овде светлост сувише оштра, чезнем за њом... Ето кад бисмо овако сви отишли у Рим, било би дивно!.. Затим бисмо отишли у Варшаву... — То не може да буде! — одговори с тужним осмехом госпођица Марина. Али он јој журно приђе и, ухвативши је за руке, стаде говорити, гдедећи је с највећом пажњом у очи: — Може, драга госпођнце, може! Зар се ие сећате?... А кад она побдеди од среће, иритисну јој обе руке на своје груди и додаде : — Дајте ми себе и своје. С ПОЉСКОГ ПРЕВЕО Ј1. ЈгСнежевиЛг.

УМНИ ЖИВОТ ИНСЕЕАТА од Д-РА РАДМИЛА ЛАЗАРЕВИЋА ош врло стари иисци 1 бавили су се иитањем о разуму у животиња, али су га и цениди онако како су тада биле прилике, па чак и у много касније доба, бдиже нама 2 , нису много даље одмакли; јер још пре два стодећа и најозбиљнији мислиоци стављали су и више организоване животиње на врло низак ступањ умних способпости, а неки су им чак одрицали и душу, а све нојаве, које би се могде тумачити као израз умнога рада, нису то него су само случајност иди нагон, кога дотична животиња није ни свесна. Тек у новије време приетупидо се је тумачењу умних радова у животиња са више озбиљности а мање иредрасуда, а резултати су показали, да у њих има умних способности па чак и до граиица о којима се није ни сањало. Познато је, да све животиње нису потпуно једнаке телесне организације, него су иеке више а неке ниже организоване, ла је тако и са њиховим умним способностима,и у опште се може рећи, да се по овоме разлик-ују и на пољу умног живота, а ова разлика простире се не само на поједине Фамилије нли родове него чак и на поједине њихове врсте. Постунност у умном жпвотињеком раду нење се од нижих организама па до највиших н у главноме се одржава равнотежа између Физичне организације и умности. Од овога општега реда нису изузети ни инсекти, и у њих се, према њиховој оргаиизацији, онажа она постунност у душевним нојавама, коју смо мало ире споменули, па чак неке појаве показују развијенији умни рад. Међу свима кдасама животиња класа је инсеката најмногобројнија. Од њих има досад познатих прско 200.000 врста, а на сву прилику ово није ни близу правоме броју њихову. Они се јако истичу разноликошћу својих облика и разликом у умним способностима. Њихов мозак 3 и но саставу и по величини одговара њиховим умним способностима. У психичкоме погледу, а нарочито с обзиром на њихеву вештину, стоје инсекти много више од неких ниских класа животиња. Још су сгари писци наговештавали да неке бескрвне животиње, као мрави и ичеле, имају више разума него неке са крвљу. Интедигенција није у свију класа инсеката једНака, него је веома раздичита, што пада јако у очи кад се узме у обзир, да је организација њнхова живчаног система нодједнака у гдавном. Поступност у интелигенцији иде овако: Двокрилци (Вхр^ега) немају никакве накдоности вештини, која је у других некнх инсеката доста добро развијена. Полукрилци (Неппр^ега) стоје на истоме ступњу. Бубе (Со1еор1ега) такође не иоказују много разума, али се у неким приликама јасно опажају знаци мишљеи.м , н. пр. умртвљавање да се избегне гониоцу; или се још боље види у међусобном помагању, као што чине на придику бубе 1)у-

1 Аристотедо вели: већина животиња показује траг душо, која се сало у товека јасно оиажа. Животиње, на којима се могу иозиати страсти, мудрост и дукавство, раздикују се само са мање душе од човека. Нарочито у човечијој мдадости ни мадо се не разликује душа његова од душе зкивотињске. 2 Истина је да Цедзијус иретерује кад веди, да животиње стоје ире над него под човеком, јер оие боље познају траве и болести и боље зн.џу будућпост, ади и шпаиски лекар Гомец, такође претерује својим тврђењем, да животиње нити имају душевпог осећањп. иити моћи мишљења и у оиште немају душо, него су само сираве, којима вдадају спољие околности. У овој несугласици иижу се писци од старијих времена па до релативно новијих. У овој борби видосмо: Декарта, Водгера, БиФона, Фихта, Превоста, Вунта, Флемиига и т. д. 3 Живчани систем у инсеката састављен је из. предњег гангдија или чворића који представља мозак и који даје живце за чулне органе и из трбушнога ланца састављеиог из низа чворића иди ганглија којих груди имају за задње тедо 8. Од ових гангдија потиче известан број бочних грана (живаца), које иду дробу у удовима. Они, истина, стоје са главом у вези, ади могу да раде сасвим самостално, као што је осведочено на многим обезгдављеним инсектима, који су и даље радили извесне радове без икакве сметње.