Нова искра

Страна 302.

добра девојка, која је с помоћу једне жене, која је код њих већ неколико година седела, и управљала кућом. Ту је Павлу било доста добро. Како су патње и невоље из раног детињства и против његових младих година увукле у његову душу ћутање и на лице удариле печат неке тужне озбиљности, он је се трудио, колико је до његових моћи стајало, да што боље врши свој посао, не насмејавши се готово никад. Кад не би имао посла, а нарочито недељом и празником, узео би књиге, разне приповетке и романе, које је почео куповати тада из своје плате. Успомене из његова патничког детињства па затим помисао да нема нигде никога, а још више читање тих књига, у којима се описивало нешто слично његову животу, све је то утицало на његову младу душу, која се ничим прљавим још није окаљала, и она је, незнајући ни он сам, тежила неодољиво неком пожртвовању, које би тражило опасности и муке, али после чега би за њега наступили бољи срећнпји дани. Та тајанствена тежња није га напуштала никако и он се тиме, често пута и у сред посла, занимао, и она је створила од њега не са.мо озбиљног ћуталицу, него и сетног сањалицу. У овој кући њему јо било добро. Кћи и син су га пазили и по мало чак и волели, видећи га где с истрајном вољом ради свој посао. Па и сам га је трговац ако не волео , а оно бар штедио од боја и псовања. П све је то тако, у највећем складу и миру, ишло за читаве две године ; али кад беше ступио у трећу годину своје службе а између њега и сина трговчева дође до свађе. Већ неколико иута Павле беше носио писма сина трговчева некој девојци, која је са овим проводила љубав. Да се на томе свршило и било би добро, али је та девојка захтевала много, а трговчев син није имао довољно пара, па, нс смејући да тражи од оца, он је почео позајмљивати чак и од Павла. Овај беше дао све што је имао код себе, али кад је и то нестало, син трговчев поче неке домаће ствари, разно сребрно посуђе, да даје у залогу, само да што више пара прибави. Павле то беше опазио, и кад једнога дана пријатељски опомепу свога млађег господара, овај се охоло окрену њему и набусито одговори: — Шта ти, једна слуго, имаш мене да опомињеш. Марш одатле ! Павлу застаде реч у грлу, коју хтеде рећи, и у исто време му се окрену цело двориште. Две године он не беше чуо ружне речи за себе и ево сада, поред толике његове вредноће и поштења, он је чу, и то баш с тога, што је хтео једног заблуделог младића да скрене с рђавог пута и изведе на прави. То га је толико ујело за срце, да кад ступи у своју собу, баци се на постељу и горко плакаше. Он је знао да је слуга, он је знао да није ништа, али што да му то баш каже онај, који је по чистоти душе и срца, по поштењу, куд и камо нижи од њега. И не само то, него га још изгрдити и отерати као пса који добро не чува кућу. Јест, то га је толико ујело за срце, да му душу прекаљену у невољи, а до тад пуну милосрђа и поштења, обузе ватра освете и мржње према сину трговчеву. П он се закле да ће му се осветити. Освету би могао да изврши, само да је хтео да каже оцу како га син поткрада, али та му се освета чинила недовољна, слаба; он је чекао време кад се греси синов-

љеви накупе, кад стање овога постане очајно, кад дође доба да се чак затражи његова помоћ и тада тек он ће искалити своје увређено срце. Сребрно посуђе све је више и више нестајало из куће. То нестајање примети и сам трговац, па једнога јутра зовну Павла у своју собу. Трговац беше озбиљан и наљућен, тако да му се примећавало како му од љутине игра доња усница. Кад Павле уђе, он га погледа оштро у очи и не рече већ грмну гласом : — Јеси ли ти поштен младић? — Јесам, газда. — Мени је сребрно посуђе покрадено. — Ја га нисам украо. — Ја ти верујем, али будем ли се преварио у твоје поштење и у моју веру хсоју имам у тебе, онда тешко теби. Иди. Павле полако изиде из собе. Овај испит газдин не беше га узбудио и раздражио, него на против умирио и створио у његовој души неку празнину, која се почела испуњавати горчином и осветом. Он уђе у своју собу, седе на постељу и загледа се укочено кроз прозор. Н>егове очи беху пуне суза, али он се уздржа од плача. Обриса очи и изађе на посао. Од тога дана према њему охладне и газда и кћи његова. Он је то приметио, али је ипак мирно сносио, трудећи се да не да ни један знак, како он примећује њихову охладнелост и како он с тога пати. Он је тврдо знао да се приближује тај дан, када ће се осветити и показати да он никад није био лопов, већ увек поштен и частан. Једнога јутра, кад беше свршио поливање баште и ушао у своју собу да је почисти и намести, он чу вику свога газде и јаук сина његова. При томе гласу и задрхта и зарадова се. „Ту је" помисли он и усправи се, и постаде сасвим пажљив, трудећи се да што боље чује. Али у том часу врата на његовој соби се нагло отворише и унутра, сва преплашена и бледа, упаде кћи трговчева. — Павле, молим те као брата, реци да си ти, спаси га . . . . Убиће га. Врже. Отац те зове. Он се толико беше запрепастио, да не могаше ни корака да учини, али га она ухвати својом руком за руку и повуче за собом. Не беше се још ни иовратио од запрепашћења кад уђе у газдину собу. На сред собе поред стола газда сав модар у лицу од љутине, чије су очи севале као варнице, са стегнутим песницама дочека га. Поред њега укочен као кип,блед као хартија, без живота и даха, стајао је његов син. Павла толико заплаши изглед овога, да он устукну корак назад. — Што ме покраде, рикну газда промуклим, дебелим гласом погледавши страшно у Павла. — Ја ? — Ти . . .. да, ти.... Зар ти беше мало у мојој кући, у којој си живео као у својој Волео сам те и пазио као свога сина, а ти .... постаде лопов, и мало ти беше што покраде сребрно посуђе него чак и мој златан сат, који ми је као једина успомена од оца остала.... А? ... И приђе корак ближе Павлу. — Ја вас нисам покрао, рече Павле, и ако бепте узбуђен.