Нова искра

Стганл 308.

Бгој 18. и 19.

— Па, можда баш имаш и право. . . Јер. . . чак. . . већ неколико дана знам како ми. . . овај. . . онат. . . мо1 прсник. . . . — Е, мани се ! . . . одсече госпођа: ниси се ваљда угојио. . .. — Ко зна ? Јер како опазих на моме прснику, то... — Е, онда би требало, да ти се снага повраћа. — Охо ! ти би хтела онако одмах ! . . . Прво морам макар мало да се оснажим. т 1агс ћу ти рећи : ако се и угојим, нећу одмах устајати из постеље. — А шта ти тамо радиш за шифоњером ? — упита нагло. — Ништа. Тражим у ковчегу пешкир, а не знам... има ли какав чист. — Не вреди се толико напрезати, женице, чак ти се и глас променио. . . Та то је и сувише тежак ковчег. Зацело морао је бити врло тежак, јер госпођу обли јака, тавна румен. Али беше мирна. Од то доба болесник је поклањао све више и више пажње своме прснику. Скоро сваки дан дозивао је к себи жену, те говораше: — Но. . . . гледај само. Сама се увери : још јуче могадох увући овде цео прст, ево — овде. А данас већ не могу. Ја већ зацело почињем да се гојим. ... Ал' једнога дана радост болесникова не имађаше граница. Кад се жена вратила са часова, поздрави је са зажареним очима и рече врло потресен : — Чуј ме, драга моја, казаћу ти једну тајну. Ја, видиш, малко сам кајишарио са овим мојим прсником. Да бих те умирио, ја сам сваког дана сам стезао кајишеве, па зато и беше тесан. . . . На овакав начин дотерах дотле, да сам довукао кајиш до краја. Већ сам се једио мислећи да ће се обелоданити моја тајна, кад наједаред данас.. . . Знаш ли шта ? Помисли само, данас, дајем ти своју часну реч, уместо да га стегнем, морао сам га мало попустити ! . . . Било ми је баш готово тесно и ако још јуче малчице пространије. . . . Но, сад и ја верујем, да ћу бити здрав. А пре ! . . Па нека доктор мисли што год хоће ! . . . Дуги разговор толико га беше изнурио, да је морао прећи на кревет да се одмори. Тамо пак, као човек који почиње да се гоји без стезивања кајишева, није легао, него, као у фотељи, клону у женин загрл.ај. — Но, но! . . . шапташе он : Ко би се још овоме надао ? Две пуне недеље варах своју жену, да је прсник тесан, а он данас заиста тесан ! Но. ... но ! . . . И проседеше тако, грлећи једно друго, цело вече. Болесник беше дарнут к'о никад до сад. — Боже мој, — изусти тихо, љубећи жену по руци: а ја мислио, да ћу већ тако непрестано да мршавим. . . до краја. Након два месеца, тек данас први пут поверовах, да ћу моћи опет бити здрав. Јер код болесника сви лажу, а жена највише. Али прсник — тај не уме лагати!...

Данас, гледећи на овај стари прсник, видим, да су на његовим пређицама неуморно радила два лица : господин је свакодневно помицао копчу да умири жену, а госпођа свакодневно скраћивала којиш само да би охрабрила мужа.... — „Да ли ће се, Бож,е мој, њих двоје кад год састати, да испричају једно другом тајну о прснику ?" . • мишљах гледајући у небо. Неба готово више није ни било над земљом. Само је падао снег, тако густ и хладан, да су се чак у гробницама смрзавали људски лешеви. Па ипак : ко сме тврдити да иза тих облака нема сунца?... С нољског ир.квела ружа ЈЗинабер. ■ ©'ОС> •

ГУСЛЕ МОЈЕ, ОВАМОТЕ МАЛО! (С 0 Н Е Т) V заглушном следу свакидашња рада Обалрло срце, дух у чаму тоие ; Машту иекад чилу стегле љуте споне : Робиња је јадиа без сбта и иада ! Зар слободе нема, нит' пута из јада? Робињица, слухни!... зиаш ли звуке оне ?... Ти се ето нрену, очи сузе роне Ссћаш ли се опет, враћа л' над се сада ? Слободна већ јеси, — та мисли се роје; У вагрљај хиташ славном роду своме, Сунце пут ти злати, 110 њем' цвеће иало.... Ваштом свет се створи ерпсви чим се иоје, Раздрагано срце шапће духу моме: Миде гуеле шоје, овашоте шалоТ У Бечу, 1. Авг. 1899. ђорђе Сшрашимиробић. «■ ЦИКАДК УСТАРО-ГРЧКОЈ 1У1ИТ0Л0ГИЈИ ИПОЈЕЗИЈИ од пр. рад. ЈГазаребића -4®® ^Л^ко је основано Гледстоново ') мишљење, да чуло вида у старих Грка није било добро развијено или није било развијено као данас, и ако можемо потпуно веровати Магнусовом' 2 ) тврђењу да је претходно и чуло вида било на нижем стуињу, да се је и осећање боја развијало поступно као и многе друге способности човекове, 2 ) онда морамо из овога извести, да распознавање боја у старих Грка, а имено у доба Омирово, које и Гледстон наводи, није било доволшо развијено и да стари Грци у то доба нису изучавали свој орган вида за распознавање, или бол»е, разликовања боја, јер остале способности вида очито се огледају у пластици, која је у то доба била добро развијена у старој Грчкој. Овакав закључак готово смемо извести и за чуло слуха у старих Грка, и за њ бисмо могли рећи, да није било развијено за тонове, исто као и чуло вида, више за квантитет него за квалитет. Иначе не бисмо могли разумети, од куда у Омира, дакле и у старих Грка, оно чудпо сравњивање извеоних предмета са бојама које стварно одговарају боји тога предмета, 3 ) а тако исто не бисмо могли разумети ни ону нежност и сладост, којима се обасипа и до идеалности узноси „песма" цикада. 0 овоме заносу и идеалисању „невања" цикаде ми данас немамо ни мало осећања, јер налазимо, да је оно просто цврчање, које је често и досадно а и сама спољашност цикаде није ни мало примамљива, да би се тиме бар могло растумачити одушевљење старих Грка за цикаде, па баш ова чудновата заблуда слуха и јесте занимл.ива чињеница о којој хоћемо да проговоримо ноколико речи са цитатима, као доказима, из старе грчке митологије и појезије.

') Бег Рагђепзшп. МН ћезопДегег Вегпск8Јсћ(%ип{? Лсг Гагћепкепп^шза <1ез Нотег, уоп ЛУ. Б. 61а(1н1;опе, М Р. е!с АвдоНаМе с!еи1зсће 1Ј1)ег8е12ип§. ВгезЈаи. 1878. 2 ) Рагћеп ип(1 8сћбр?нп§ е!с., уоп 1)г. Ни§о Ма§'ииз. Вгев1аи 1881. стр. 144 и даље. 3 ) ШаЛакше 1. с. стр. 15 и даље.