Нова искра

Страна 316.

Н 0 В А

И С К Р А

Б ро.т 1 .8. и 19.

лозлаћује сребро и красне ствари израђује, тако и Атина изли божанствену благодет на главу и нлећа Одисејева. Тако изишавши из купатила, сличан богу, седе опет на место с кога је устао био, па се окрете својој л,уби и рече јој : „Болан жено ! Теби олимпски становници дадоше међу свима нежним женама најтврђе срце; јер нема жене, која би могла отрпети, да не приђе мужу своме, који јој се после грдних невол^а дома вратио, после двадесет година" и т. д. Нрегледамо ли пажљиво овај део Одисоје, наћи ћемо и у љему више незгода. Нрипреме за купање Одисејево управо нема. Одисеј вели Телемаху: „Пенелопа ме сад не познаје што сам прљав." Очекујемо да настави: „Зато хоћу да се окупам." А он каже нешто сасвим друго: „Де да размислимо шта ћемо због просилаца." Док се он купа, Иенелоиа седи непрестано на истом месту и пико се о љој ни најмање не брине, а кад се окупао и вратио у дворану, он одмах почиње да је кори, нити ми видимо повода за то. Па онда колико смисла има оно: „Еуринома га окупа у његовој куЛи", кад се то и иначе разуме? Али је најгоре што купање нема никакве последице: о какој промени што би љиме била учињена не говори нико.' Од куда све то ? Пре но што се одговори на ово питање, нотребно је тај комад упоредити с оним хпто му претходи у истој песми. Првих стотину (110) стихова XXIII песме чине изврсно постско место у коме је све лепо срочено и све на свом месту. Наша сцена купања дакле у том иогледу сасвим је различна од њих. То би дакле већ био већ један разлог за сумњу да је један песник испевао оба места. На срећу једна околност одлучује такав закључак. У стиховима којима Одисеј кори Пенелопу понављају се три од речи до речи у првом комаду и Телемах их употребл,ава корећи матер. Али док је укор Одисејев као што смо видели неуместан, дотле је Телемахов испад сасвим оправдан, јер Пенелопа не прилази мужу за дуже време ; дакле по напред постављеном принципу — кад се исти стихови на више места налазе они су оригинални онде где су беспрекорни, а где им што недостаје копирани су — смемо тврдити, да је њих на друго место — а према том и целу сцену купања — ставила нека друга рука. Сад смо у стању рећи чак и чија је то рука била. Стихове „Окуиа племенитог Одисеја у његовој кући" налазимо и у песми XXIV (ст. 365—6); али речи „у његовој кући" тамо су у реду, јер се хоће да назначи контраст према врту, код нас су пак бесмислене. Значи песник наше сцене млађи је од песника XXIV песме, а то може бити само „приређивач", јер је после „приређивачевих" додатака најмлађи део у Одисеји њен данашњи крај. Сад можемо прећи на хипотезу Виламовица — Мелепдорфа, Она има да покаже узрок, из кога је сцена купања дошла на ово место у XXIII песми, а своди се отприлике на ово: У песми XXII на крају — по тој хипотези — стајало је првобитно, како се Одисеј по убијству просилаца пере од крви и пресвлачи. (Он данас на том месту не одбија Еуриклејин савет да промени одело ■— дакле значи песник зна да му спољашност није прилична ; ме1)утим ипак пред тако крвава и исцепана излазе служавке његове и грле га и л,убе. Исто тако, где Еуриклеја даје савет, говор је њен очевидно прекинут: значи нешто је ту изостављено.) При том прању била би га упознала по ожиљку Еуриклеја па одмах отрчала Пенелопи итд.. Али, као што знамо, на исти начин она је упознала Одисеја и у „Старијој Одисеји", само што је купање и све остало тамо било пре убијства просилаца. „Приређивач" дакле, који је предузео био да споји најстарији и најмлађи од позната нам три спева, имао је у оба исту ствар. Једно је купање дакле било сувишно. Он је претпоставио прво, али му је било жао и другога, те га је само преместио из XXII песме на данашње место, уместо да га сасвим избаци. Ето затпто је оно бесмислено и излишно. ђулиЋ.

ЈОСИФ ПОДГРАДСКИ

редии и тихи словачки парод дао је до сад Српству више знаменитих просветних и књижевних радника. Словачке је горе лист и свему Словенству знани, многозаслужни филолог и историк Павле Шафарик и његов синовац Јанко. И стриц и синовац радили су непосредно у средиштима српеке просвете и књижевности : први у Новом Саду, а други у Београду. Тим ученим Словацима неоспорно дугује велику захвалност српска школа и српска књига. Али и Нови Сад (нарочито) и Београд знаду још за једног скромпог књижевног и школског радника, којега је такође идеја свесловенског братства занела и довела у оба поменута средишта српска, да се, као образован и учен Словенин, свесрдно приносећи свој део на олтар српске просвете и књижевности, одужи у своје време особито заносној идоји Свесловенства. Тај скромни просветни и књижевни радник међу Србима, тај образовани и учени Словак, којега се од нетсолико десетина година са највећим пијететом, и с ове и с оне стране Дунава и Саве, сећа средњептколска српска омладина, јесте Јосиф Подградски. Многобројним ученицима Подградскога и сваком мисаоном Србину мило ће бити да види не само слику овог одушевљеног просветног и књижевног радника међу Србима, него и да пропрате како се развио и кретао овај лист словачке горе док се не заустави на пољу српске иросвете и књижевности, српског јавног живота ; како је на њему и кроза њ светлуцала она свесловенска идеја, која се зачела међу западним Словенима, на име Чесима, и која је дала рођаја Словенској Науци и Књижевности радовима Добровскога, Копитара, ШаФарика, Колара, Штура, Миклошића итд. Крећући се у међама, које су нам на овом месту допуштене, описаћемо живот овог симпатичног старца, нрема белешкама, које нам је драговољно ставио на расположење, пуштајући по негде њега самог да о себи говори. Јосиф Подптадски рођен је 19. априла 1823. г. у Скалици, у Горњој Угарској, где му је отац имао фабрику чохе. Свршивши основну школу у месту рођења, отиде у Ко^торан, где изучи нижу гимназију, *) У Пожуну је свршио вишу гимназију, а за тим лицеј, у истом месту. После свршене гимназије и течаја природног, римског и црквеног права, свршио је богословију. Четири године слушао је редовно академска предавања тада на гласу професора и словенског научника Људевита Штура. **) У то доба као ђак био је у Пожуну и Ђорће *) Ту гимиазију издржавада јс тамошња евангедичка дрква, а у њу с:у долазиди млади Словаци и:з Горњих Крајева, да уче мађарски од своје ту помађарене браће, чија су опет деда игала, у замену, у Горње Крајеве, да тамо уче свој нрадедовски изгубљени сдовачки језик. **) Мислимо да ће бити читалада Нове Искре које ће занимати да чују шта сам Лодградски казује о својим иаставпидима и школовању у Цожуну, који изгледа да је за Сдовене, у оно време, био средишна тачка: »У Пожуиу у оно доба било је више славних нроФесора, и с тога се тамо накуппло много разних народности младих Словена: Словака, Чеха, Срба, Хрвата и Пољака. Изврстан проФесор беше Мартини, но народности Слопак. Предавао је природне науке и математику. Из Физике и хемије све што год се учило, то се и у експериментима видело. Није кљукао ђаке мртвим теоријама; свакој теорији дао је живота очигледном наставом, експериментима. Чувеи је био и ирофесор III р е р, по народности Немац, а искрен пријатељ Словенима, добар историк и педагог. Од њега смо највише научили, ма да је због вечите слабости врло ретко држао предавања. Методу је имао изванредно добру. Кад је предавао естетику, иретресајући дела Шилерова, сви смо се растрчали и тражили ио антикварницама Шилера. Кад је иосле прешао иа одену појезије Гетеове, видели смо и осећали идеал песиика и прозаика, и мислили да нема већег гепија на свету. Са одушевљењем читали смо сви његова дела. Али како нас је на крају нредавања изненадио кад је свршио одеиу дела Гетеових с овом кратком изреком: 1?еге Зсћакезреапо сотрагапДиз. Одмах смо се разлетели но антикварнидама и тражили Шекснирова дела. — Уџбеинци нису били тако опширни као данас, где треба учениди да се