Нова искра

Врој 18. и 10.

Н 0 В А

И С К Р А

Страна 317.

Поповић, потоњи највећи научник филолог српоки Ђуро Даничић. Највише је привлачило Словене са свих страна словеиска катедра, коју је заузимао чувени професор славистике Људевит Штур. Он је предавао у својој гаколи, која се звала „Словенски устав" *) без икакве плате и хонорара, а издржавао га је Кнез Михаило Обреновић. Међу највреднијим ђацима ове особите, по систему, методу и духу, школе Штурове био је и Јосиф Подградски, који, пошто је свршио Лицеј у Пожуну, положи строг професорски испит на пештанском универзитету : из филозофије Хемове, римске књижевности, из немачког језика и мађарске књижевности. Пред мађарску буну од год. 1848., позвао је Иодградекога Јан Колар за свога помоћника. А год. 1849. Ма1)ари обесе му два гаколска друга, Голуба и Шулека. То се јако такне његове родољубиве и просвећене словенске душе, те под утицајем болног осећаја, изазваног овим жалосним догађајем напише трагедију у пет чинова „Голуб и Шулек".' Кад је Колар морао бежати од Мађара из Пеште у Беч, Подградски је заузео његово место, а доцније је издавао лист за омладину „2огшека", у којем су понај-* више излазили позоринши комади за представљање по селима и варошима. У исто време штампао је новелу „1лроубку 1 Нгајпока" (словачки хајдук за време Марије Терезије). Већи позориппш комад гатампан му је у „2огтСк"-и под натписом „Вгапееку §гоГ" (дога5)ај из времена > турскога господарства у Угарској). Бављење његово у Пегати било је скопчано са скоро непрекидном борбом са Мађарима, а. најтежа је била : одбити захтев мађарски, да се у словачкој цркви служи сваке друге недеље и на мађарском језику. Отпор који је давао Подградски овом мађарском насртају изазвао је, да је фанатизована мађарска гомила грозила нападом на овог родољубивог поборника народних права, и да га је тога ради државна власт, по наредби из Беча, узела у заштиту. Године 1859. заједно са Хурбаном и осталим словачким родољубима радио је на томе, да три милиона Словака, који у компактној маси живе у горњим жупанијама, сачињавају један засебан округ. Да би то постигли ови словачки родољуби, позивали су се на црквени патенат цара Франца Јосифа, а Подградски је тада написао броширу, која је ту мисао заступала. И ако је било тренутака, када је изгледало, да ће праведна ствар сло-

служе носачем или колидама, кад одлазе у школу натоварени књигама. Тако смо из иеторије однели златан конац развитка живота народа и човечанства. Кад смо после читали велико историјско дело код куће, лако нам је било оријентовати се у разним енохама историје. Велики. добитак од оваке методе беше : хармонично образовање. Тим се начино*м развијао свестрано дух : разум, ум, осећаље и воља.... а не као данас, где се дух претовари з н а њ е м, а осећање слаби и човек у свима наукама стоји само на новршини « *) Из многих разлога вредно ће бити упознати се из ближе са унутрашњим редом и радом ове особите словеиске нпсоле. Тога ради иустићемо да о њој сам Подградски као њен вредаи и одушевљен ученик говори: »Организадија те школе била је ироста и изврсна. Средом и суботом, од 1 до 2 часа, Штур је држао у пространој дворани своја академска предавања. — Прве године предавао је компаративну граматику, друге године естетику са историјом књижевности свију словена, трећу годипу оилосоФију историје у духу Хегловом, четврте годпне — историју Словенства. — Од 2-3 часа двојица су декламовала из Мндкијевића, Колара, Пушкина и Холеха. За тим је долазила критика, па читањо какве за тај час израђене расправе, или какве песме, ил и критике о прочитаном делу. После ове критике имао је сваки права чинити своје примедбе. Последњу реч имао је свагда председник Штур. Сваког месеца сваки члан био је обавезан донети какву радњу. Штур је одређивао која ће се од тих радњи читати јавно, а исто тако и критичаре; слабије је у кратко оцењивао писмено сам. Од каво је овако радила Штурова школа нисмо лумповали : сви смо били одушевљени науком. Имали смо певачко друштво, где су се певале све народне песмо свију Словена. Веџбали смо се у музици: једна група свирала је у вијолину, друга у гитар с Флаутом, а трећа имала је свога гајдагаа. Два пута годишње билаје позоришиа представа у гостиониди између винограда. 0 раснусту давали су ђади но већим варошима згодне позоришпе комаде, те се тако оживљавао народни словенскн живот.«

венска победити, опет „дуализам" је у недоглед потиснуо наде словачке. Превласт прешла је у Угарској на Мађаре, а у Аустрији на Немце. Последица оваког исхода дугогодигање борбе Словена за своја права била је, да Подградски није могао даље ос.тати у НегатиНа позив бачког владике нок. Платона Атанацковића дође Подградски у Нови Сад и ту постане гимназијски професор. У Новом Саду наставио је издавање својега листа „2оипек"-е, а ту је написао и издао кратку граматику маћарсхсог језика и „"Уу1шс1епу 81иЉп1;" (исте-> рани ђак). У заба.вно - поучном часопису „81оуешјке Роћ1'ас1у"^ изигала је његова „Рак1епа сотесЦја," комедија у три чина.* У то време, у гаездесететим па до половине седамдесетих година, био је у јеку политички и просветно-књижевни покрет међу аустријским Србима, на челу којега је стајао Светозар Милетић са организованом групом својих пријатеља и политичких једномиш.теника, на првом месту у Новом Саду, а за тим и у целом оиамогањем Српству. Крајњи циљ томе покрету била је гато већа политичка самосталност и црквено-школска автономија аустро-угарских Срба. На супрот томе покрету и тежњи тамошњих првака српских радила је угарска влада преко својих органа, нарочито изаптиљући своје комесаре у Нови Сад. Тамогањи српски прваци, преко својега повереника (г. др. Ј. Туромана) нагали су за добро, да у то критично доба Подградски, као Словак, напише што чиме ће, што очитије, представити положај тадашњег вођа српске народне странке према противницима његовим. Подградски се одазове том позиву и напигае књизкицу : „Милетић и Терзит." Тај књижевни састав буде штампан у пет тисућа примерака. А како се тај број примерака у брзо, за три дана, растури, буде штампано још четири тисуће. То је била управо фина сатира, управљена против оних, који се ругају великим људима, гато за народ раде. Мисао је узета из Омира. *) Док је Милетић био у затвору, Подградски је написао ]ога две брогаире, којима је и сам заборавио натписе. У исто доба (1871ј ?) тптампао је своју педагогакофилософску расправу „0 васпитању." Подградски је већ 1863. ирегаао у православље, у манастиру Ковиљу. А како се за то знало у Прагу, позову га одатле 1867. да састави православни катихизис на чешком језику, да би се чешки народ мало по мало спремио за православље. Подградски каже то г. Ђ. Поповићу (тада књижевнику у Новом Саду), који му преко пок. Јов. Гавриловића изради у блажено упокојеног Кнеза Мученика Михаила новчану помоћ, да штампа о Љегову (Кнежеву) трошку колико треба православних Катихизиса за Чехе. И доиста је штампано и послано у Праг 8000, у Беч и друга места 4000 примерака. Истина, да је пропао покушај, да чешки народ у маси прими православље, услед свемоћног утицаја католичке хијерархије, али је ова књижица., ипак, учинила своје: у Бечу, где има велики број Словена, особито Чеха (преко 300.000) створила се жива, православна црква., те се морао сазидати нов православни храм, који је 4. апр. ове год. свечано освећен. Кад се 1872. отворила о државном трошку велика српска гимназија у Сомбору, Подградски нристане да заједно са Миланом Костићем, који се баш тада вратио из Црне Горе, отиде за професора у ту гимназију. Али само неколико година трпела је мађарска влада, да се у тој гимназији предаје на српском језику. На како Под*) А ево у чем је : Краљ Агамомнои држао је са Грднма војнп савет, како да се заузме Троја. Сни су одобравали његове речи, само један гурав, хром, ћелав и крезубав старад устаје из гомиле и почне грдити Агамемиоиа тако, да се сви јунаци изиеиадише овој иечувеној дрскости. На то устаје мудрн Одисој, узима сио.ј буздован и погатеио изудара но леђима дрскога старда. Терзит ночне нлакати н савијати се, а народ се задовољно омејао.