Нова искра

Број 18. и 19.

НОВА ИСКРА

Страна 319.

консулата у Содуну. Од његова оспивања упорише се наша српска браћа у Солунском Видајету да нису остављена и напуштеиа, да нмају брата рођенога који се брине и залаже за њих. Од његова оснивања и истовременог отварања средњег васпитног завода почињу докази српске свестп која је дотле у Солунском Вилајету тињала само као скривена нада и тајна жеља. Миоги ће се читаоди сстити оних честих појава у бугарским школама када читави разреди иазови бугарских ђака тражаху да со нреведу у српске школо које су им ближе појезику адраже по осећајима. Али и у тим данима, као и данас, српско геперално консулство сачувало је спој углед но мешајући се у те појаве, већ остављајући школским општинама да таква питања решавају. А што такви догађаји почегае баш од оснивања српсвог генералног коисулата најбољи је доказ како се у тим крајепила гледа у Србију и шта се од ње очекује. Манастир Трескавац нод Прилепа. — У близини престопнце Марка Краљевића надази се овај знаменити манастир Св. Вогородице о којем је велико старање водио још краљ-Милутин ко.ји му бешо један од иајвећих ктитора. Овоме манастиру дар-Дугаан .је потврдио сва стара и даровао многа нова имања и цркве у више од 50 места, у Пологу, Поречу, Кичеву, Вабуни, око Витоља, Хлерина, Охрида и Пресне. Већипа од тих места носе и сада ондашња своја имена, као: Дубница, Дупрачани, Похорино, Слепче, Маргарит, Врајилово, Галичани, Манастирац, Вучје (које је паселио краљ-Милутин); Полатице, Мокрани, Хоморани, Вогомили, Бистрица, Согле, Техово, Небрегово, Попадија, Бела Водица (коју је приложио српски властелин Градислав), Храштани, Дреново, Орахов дб ; Ресен, Журче, Бела Пр кв;1 > Обршапи, Пресел, Трновци, Чеиигово, Наколци, Љубојино, Невољани, Кучковјани, Арменохор, Кладорубе, Кубасница, Калиник, Емборија. Од двадесет цркава које су припадале Трескавцу, у самом Прилеиу било их је шест; Св. Димитрије, Св. Тодор, Св. Никола, Св. Петка, Св. Јован Претеча и Св. Ђорђе. У доба српске владавине трајао је овај манастир своје најлепше дане; богати дарови о којима се зиа из повеља краља-Милутииа а нарочито цара-Душана најбољи су доказ о томе. Многе сриске царске и краљевске прославе одржаване су у овом манастиру, а у њему се одмарају и кости неколиких властелина српских, аи данасје сачуван у њему напис на плочи цар-Урошева великог енохијара (подрумара). Судбина српске цркве у Турској није мимоишла ни овај манастир ; причат трескавачки српски је, али Службу Вожју још вазда слугаа на грчком језику. Пераст. — У дивноме Которском Заливу лежи под брдом Касоном овај град који данас има свега 438 стаиовника. Некада Пераст бегае виђен и чувеи, иарочито на мору, због чувених мрнара од којих ио неви и до данас остадоше познати. Пераст је некада био лепо насељен град, те из тих његових цветних дана остадоше и до данас спомеииди и трагови. И. данас обраћају пажњу на се дивне зграде из онога доба, као зграде нородице Смекије, Висковића, Баловића и др. Са суха стиже се у Пераст унраво пред цркву која је оправљена прошле године. Лево од цркве уздиже се торањ, а подаље од њега рушевине зграде у којој становаше чувепи пладика Змајевић. Гробница овога владике налази со тик уза вити звоник који се види на нашој слици. У општинској кући у Перасту показују се и данас троФеји из великих дана овога града. Ту је застава коју Пераштани отеше када их 16. маја 1654. год. нападоше 6400 Турака; ту је и мач који Перасту ноклони Пегар Зрињски. Мазепа (сликао А. Вагнер). — Иван Степановић Мазепа, козачки хетман, рођеп је око 1645. год. у Кијевској губерпији, а беше паж код пољског краља .Тована Казимира. Због једне аа>ере са женом пољског великаша Фалибовског, у којој га ухвати њезин муж, поред ругла у другатву, био је изложен необичној казпи. Фалибовски га нривеза голог за беснога коња којега нагони у простраиа пуста поља. Слика нагаа представља момепат када је коњ мртав уморан пао са Мазепом који би тако и свршио да га срећа не послужи ! Избавивши се од грозно смрти упути со 1663. год. у Украјину гдо га Козаци запазише због његове снаге и храбрости. Хетман Иваи Самуиловић узедо га за ађутанта, а када овај умре изабраше 1687. г. Мазепу на његово место. Као хетману нође му за руком да задобије и поверење Петра Великог који му даде звање тајнога саветника а брзо за тим и титулу украјиискога кпеза. Оваква пажња пробуди у Мазепи веће жеље: науми да се користи размирицом између шведског краља Карла XII и руског дара Нетра Великог, не би ли ставио на своју главу круиу пољских краљева. Ову намеру открише Петру, алп он не поверова у први мах. Тек додније, када се са свим уверн, нанаде Мазепу у ње-

говој престониди Батурнну, алп овај побеже Карлу XII и иође с њим на Украјину. После Карлова пораза код Полтаве побеже Мазепа са шведским краљем у Бендер где се 22. сеитембра 1709. године отрова. Мазеиу је Бајрон оневао у једном од својих најленших спевова, руски писац Булгарин узеде га за јунака једног свог романа, немачки писац Готшал описа га у драми, Хорас Верне, Француски сликар, изради веома цењепу слику Мазепине казии, а исти је предмет н А. Вагнер, чувени немачки сликар, обрадио у слиди коју допосимо у овоме броју. Н а у к а Насељеност слива рене Лепенице. — Лспеиица почиње извором Студеницом у Горњем Голочелу, иснод брда Столиде. Токући готово иепрестано у северо-источном нравцу она утиче у Мораву, с леве стране, према Миљкову Манастиру. И ако јој је ово ушће природније без сумње ће она ионово узети ток, који је имала пре 1877. г. и уливаће се као и ире вигае села Старог А|,1ибеговца. Њене су најзнатније притоке Р а ч а и Петровачка Р е к а с леве, а Г р о ган и ц а и Ж д р а љ и д а с десне стране. У лепепнчком сливу налазе се 83 насељена места и то : град Крагујевац (13.865 ст.); градићи — Л а п о в о '(5435), Баточииа (1370) и Рача (930 ст., а са засеоком Адровцем 1040); и 79 села, од којих су три највећа — Б р з а н (2810), М а р к о в а ц (2715) и Чу миће (2465). Остала нак по броју становиика ноделио сам у 4 групе: Од 2000—1500 ст. имаду ов три села: Р а к и н а ц (1855), Б а дњ е в а ц и Л. у ж п и ц е (1615). Од 1500—1000 ст.: Р е с н и к (1410), Синић , Нови Аџибеговац, Доња Рача, Доње Грбице, Грошница, Жировнида и Р а м а ћ а (1005) — 8 Од 1000—500 ст.: Б о т у њ е (970), Вигаевац, Пајазитово, Вучић, Радовање, Драча, Доња Сабанта, Мирагаевад, Горња Сабанта, Десимировад, Јоваиовад, Церовац, Добрача, Велико Крчмаре, Кијево, Мало Крчмаре, Доброводица, Бошњане, Петровац, Горње Јарушиде, Поскурида, Губеревди, Маргаић, Шљивовац, Поповић, Црни Као, Корман, Велошевац, Баре, Цветојевац и Баљковац (510) — 31 —• Испод 500 ст.: Вињиште (470), Светлић, Лукање, Горње Грбице, Рогојевац, Трмбас, Кутлово, Мала Врбица, Драгобраћа, Велики Шењ, Корићани, Онорнида, Днвостип, Голочело, Доње Јарутице, Пчелица, Турчин, Мечковад, Градац, Нови Милановац, Милатовац, Прњавор, Никшић, Аџине Ливаде, Станови, Дреновад, Трешњовак, Јабучје, ТеФерич, Трмчитте, 'Вурисело, Ердеч, Војиновац и П р ек о п е ч а (95) — 34 На сливу реке Лепенице који захвата простор од 925, 9 стаиује 78.195 ст. Од тог броја долази на градско становннгатво 21.710, а па сеоско 56.485. Грађани према сељанима стоје у односу 1:2. 6 . Из података о повргаини слнва и броју становника у Депеиици и у Србији види се, да Лененида захвата од делокунне повргаине Србијине 1, 82 %1 а од становоигатва 3, 88 %Врој стаиовника подељеи бројем км 2 ., који иредставља површину лепеничина слива, даје насељеност или број стаиовннка наједном км 2 . Врло је интересно, да је насељеност лепеничииа много већа од насољепости у Србији, јер износи 84 ст. на сиако м км'-\, док је у Србији представљена бројем 48. Однос је дакло 4:7. Насељеност у Лепеници још више пада у очи, кад се уиореди с насељеногаћу осталих {Јека у Србији. Примера ради навешћу пасељепост свију дунавских и савских притока осим 'Гимока, Морапе и Дрипе. Дунавске притоке: Бегаљичка Река 91 ст. иа км 2 , Ђураковачка 84, Млава и Тумаиска Рева по 60, Болечка Рока 53, Замна 47, Пек 37, Косовица 26, Слатинска Река 21, Брњида 19. Велика и Подвршка Река ио 18, Поречка Река 13, Бољетинска Рева 8 и Рева 5. Савске притоке: Јерез (у Мачви) 83 ст. на км-., Остружничка Река 72, Тончидерсва Рова 68, Добрава 53, Вуводраж 52, и Колубара 48. Из иаведених нримера види се да Лепепида спада у најгушће насољене речне слнпове у Србији. Кад упоредимо пасељеност н новршину слнва са бројем насељеннх места видећемо, да једно насеље долази у Лепеиидн иа свавих