Нова искра

Вгој 18. и 19.

зна за овај рој, и он се и од пре и од тада непрестано растура по свој путаљи, па ипак изгледа, дасејошније толико растурио, колико су то учинили други метеорски ројеви. А данашљи пророци нису ни то периодично јављаље роја и комете узели у обзир, него је називају луталицом без одређених закона и правила. Мора бити да су одвише бистри те знају кад ће се и случајне појаве дешавати, ти нови пророци ! — Како је пак последње падање леонидских метеора било 1866. то ће се гфва таква величанствена појава догодити ове 1899. Даље је доказано и то, да се овакав главни пад у свакој периоди закашњава за по један дан. Тако је на пр. 1800. необично јако падање било 31. октобра (12 новембра); 1833. било је још величанственије падање 1. (13) новембра 1866. поновио се тај призор 2 (14) новембра, па га дакле сада треба очекивати 3.(15) новембра, управо ноћу између 2. и 3. (14. и 15.) новембра. По једној истој путаљи, дакле, иде и леонидски рој и комета. Бзихову путању пресеца Земља својом путаљом

Е, јесте , али језгро .... језгро .... та комета има језгро, па шта ћемо онда, ако баш оно удари у Зем.љу, то и јесте баш најопасније: одмах ће се од удара јавити пукотине у Земљи, одмах грми, пуца, сева . . . . одмах вода .... носи .... јуууу ! рећи ће лепа читатељка. И одиста, зебња је неоправдана. Језгро комете, од које нови пророци такође очекују пропаст Земље, баш је у инат љима, необично мало, састављено између осталог комађа, још и од гасовите светлуцаве материје. Па баш кад би и оно ударило у Земљу, тада би се видело много јаче и гушће падаље метеора, што би само и иначе романтичној појави давало неку особиту чаролију. Оно може неко и заглавити, ако би га случајно погодио који метеорит. Али такви губитци опет спадају у најређе случајности, какве се у опште могу догодити. У току последњих 1280 година таквих је случајева — на целом свету — било свега четири. У Кини је 616. метеорит ударио у један транспорт и нотукао 10 људи ; 823. распрсдо се језгро једног метеорита у Саксонској, што је оштетило

Ужице.

па ономе месту, где ће се она бавити првих дана новембра. Ту тада стиже и леонидски рој — настаје дакле ретка евентуалност, да у тај рој не удари Земља, ако би се сусрели у самој тачки пресека. Па шта ће бити ако се то и деси? На азурноме небесноме своду посматраћемо романтичан призор : изванредно и многобројно укрштавање падалица које ће личити на падање снега, колосалан ватромет један, какав се тако скоро неће посматрати (тек 1932 г.). Жоже ли од тога бити какве опасности ? Али .... ја увиђам да ви још зебете. Вас буни она комета, која се истом том путањом креће ; она вас плаши, јер шта ћемо ако тек она од једаред искрсне у место роја 2. новембра . .. , ето катастроФе. — Нови ће пророци опет имати право ! . . . Шта ћемо ? . . . Претрпећемо и то чудо као и многа до сада. Само у овоме столећу то не би била првина за Земљу : три пута је већ до сада пролазила она кроз сам реп кометски: 1819, 1861 и 1872, па је све прошло у миру и тишини. Толико се није десило ништа необично, никаква несрећа, да ето нисте ни знали да је и то било и то тако скоро, пре 27 година ! Ни сада 1899. — не може се такође десити ништа необично у толико пре, у колико је реп ове комете толико мален, тек колико да није без љега !

око 35 села и потукло око 300 људи у тој провинцији ; 1511. у Крему погинуо је од метеорита 1 калуђер, а 1749. на једној лађи у Атланском Океану, сломио је метеорит катарку и убио 5 матроза и — то је све ! Сад ми сами одговорите, је ли то пропаст света? Пропадање појединаца од грома је куд и камо чешћа појава. Ето на пр. у току од само три месеца последља у нашој Србији било је неколико смртних случајева, од којих два падају у кратком размаку у једно исто место (околина Аранђеловца). Статистика наша показује, да у Србији годишње гине од грома просечно по 29 људи. Кад се ово упореди за време од 1280 година са губицима од нада метеорита, онда се види, да је за то време у Србији погинуло 37120 људи од грома, а на целој Земљи за то време пострадало их је свега 316 од метеорита. Или, ако хоћете у годишњој вредности: у Србији гине од грома 29 људи, а на целој Земљи 0.25 човека т. ј. цела Земља губи годишље У 4 човека или 1 целог човека за 4 године од пада метеорита. Је ли сад тај један човек за четири године — пропаст света ? Па зар су тако благе толике заразне болести: дифтерија, колера, туберкулоза, зар те напасти не сатиру човечанство у грдним и иеизбројним масама од врха до