Нова искра

Врој 20. и 21.

Н 0 В А И С К Р А

Страна 341.

Кнежеви Милан и Михаило ОбреновиЂи. Г. Димитрије Марииовац, архивар алексиначког нрвостепеног суда, дао ми је на препис ово писмо, које чува у својој домаћој архиви: Лкбезнши Родителчо оиростите молимг Ђасг Бабо и лгобимг Ђамг руку оароститс сердечно Вамг молимг, што немогу лекове да узимамг кад Ђи дођсте ондаЛу се ослободити иаКу узети Ђасг иоздравла Нака и дака и Милило и лчобе руку остаемо ЈЗаши у Пожаревцу иослушш синови 17. сеитемвра Миланг Обренови^г 1828. и МихаилЂ Обреновићг Ово нисмо Кнежевића Милана и Михаила писано је на табаку нешпартане хартије, али да би писање игало правилније, ишпартано је онолико линија и онако, колико је и како било нотребно. — Цело је нисмо исписано руком првопотписника Милана, коме је тада било 9 година (рођен 7. октобра 1819. г.), само је „и Михаилг Обренови&Ђ" написано другом руком, ваљда руком кнеза Михаила, коме је тада било 5 година (рођен 4. септембра 1823. год.). На полеђини писма има овај запис написан исписаном руком: Из Пожаревца Милана и Михаила Обреновића Прима-ћ у Крагов. 8 (нејасно) 1828 и одб 1) 8 б б Хајдук-Вељко ПетровиЋ. Кад сам 10. јуна 1897. год. био у Кални (срез нишавски, окр. пиротски) казивао ми је г. Сава Банковић, учитељ из Калне ово: Близу Калне је село Шугрин. Из тог је села био главни тобџија Хајдук-Вељков—Стеван. Једног се дана у Неготину Стеван опије и ночне рђаво нишанити, те га због тога Хајдух-Вељко ишамара. Стеван се наљути, пребегне Турцима и каже им да је био главни Вељков тобџија и зашто је побегао. — Турци га запитају колико му је Вељко плаћао. А овај каже да му је плаћао један грош дневно. Турци му обећају плаћати сто гроша дневно, само да се потруди и убије Вељка. — Стеван пристане, и није прошло ни неколико дана, а он уочи Вељка, нанишани топом на њега и убије га. (Ово је г. Банковићу казивао Ђорђе Голубовић-Лепоје из Калне, старац од преко 90 година). Сима Милутиновић-Сарајлија. Иок. Ђорђе С. Ђорђевић у својој књизи: Сима МилутиновиЛ-Сарајлија (Београд, 1893.) на стр. 8. казује да Спмин отац, поставши у Сарајеву трговац, ожени се лепом Анђелијом, мајком Симином „ чију леиоту народ оиева у неколико својих иесама." — 0 томе је пок. г Боки јавио Н. Кашиковић. 28. априла 1898. [г. казивао ми је г. Д. II. учитељ, родом из Восне, да је у Сарајеву слушао, да се позната народна несма: АиЏлија воду лила Над водом се наднијела — односи баш на Анђелију, мајку песника Симе Милутиновића. — Анђелија је, причају у Сарајеву, вели г. Д. П., била тако лена, да се на њезину лепоту свет скуиљао као

на реткост. Она је често захватала воде из суседног бунара па је у бунару лице огледала. — На ово се и од носи несма. Диллитрије Исаиловић. Димитрије Исаиловић био је врло сиромашан човек, и кад се селио из Београда у Крагујевац имао је неколико јастука сламом напуњених, неколико дасака и ногара од кревета и укрштене ногаре на којима је метао таблу за сто. Селио се на воловским колима заједно са својом Фа милијом. — Кад би му ко од другова или познаника дошао, навалио би се на сто, а табла бн се од стола подизала, и сто би се нревртао. Исаиловић је млад почео носити наочаре, и носио их је дуго. Но једнога дана бавио се у ходнику, а писмоноша му донесе писмо. Мислећи да су му наочаре на носу отвори писмо и прочита га. Кад је после тога хтео да скине наочаре, изненади се кад виде да су му наочаре на челу, па повиче жени: — Ана, ја прогледах без наочара, па јој стане читати писмо без наочара. После тога до смрти нијо носио наочаре. Исаиловић је учио језицима синово Кнеза Милоша: Милана и Михаила (Бег Мидана и Бег Михаила). Кад је у последње вроме био Исаиловић болесган, они су долазили његовој кући те их је учио. Имали су на главама увијене чалме. — (Причала ми Исаиловићева праунука која је ово слушала од Исаиловићеве кћери Катарине). Доситије Новаковић. Доситије Новаковић први владика тимочке епархије (види му биограФију у „Помепику знаменитих људи у српског народа" од М. Ђ. Милићевнћа стр. 446—448) био је родом из околине Прилена, и говорио је језиком којим се говори у месту његова рођења. 0 њему сам чуо од г. Николе Миленковића учитеља у пензији, који га је лично познавао, ово: Дође владици некакав мршави богослов с молбом да га запопи. — Владика га добро загледа па тек викну: Не те попам! Немаш Форму за попа. — Зашто немам Форму, рече зачуђени богослов: какву Форму тражите кад сам свршио Богословију. — Каква Богословија, каква врагословија, не те нопам, за попа треба оваква глава, оваква мешина! — и показа руком према глави и трбуху: да си пији, да си јади сас человеци. У сто куће ће да светиш водицу; по две чаше то су двеста чаше, а ти ниси за то. — И опет га је запопио. Владика дође једном у Зајечар. — Ту му се пријави некакав богослов Марко да га запопи. — Не попам више, Марко, поче да виче владика. Имам једно лудо поп Марко у Мозгово; друго Марко у Гургусовац, и оно лудо; треће ноп Марко у Копривница, и оно лудо; четврто поп Марко у Криви Вир, што убио снају сас пиштољ, и оно лудо; не попам више Марко. Владика је био нргав човек, на је често у цркви, не обзирући се на то што има много света, овако грдио свештенике кад би што погрешили: Орли да иасат, штркови да јашат, жабљи да јадат, мечки да водат, со мајмуни да одат! Цигани, ништа си не знајете! Алексинац. тих. р. Ђор^вви^.