Нова искра

Број 22. и 23.

Н 0 В А ИС К Р А

Страна 371.

ВРХУНАЦ ТЕЛЕСНЕ СНАГЕ НА ИЗМАКУ XIX. ВЕКА С. ЈГашић ТЕЛО И ДУХ. Р.Ж ЦРбично се каже да „памет царуЈе, а снага кладе ваља," и према томе не би требало ни водити бригу како ће се ојачати тело, него се само старати о снази умној, бринути се како да се ојача дух Кад би се умна снага могла одвојити од снаге телесне — то би, доиста, тако и требало радити. Али сваки човек по себи зна да је то немогућно; сваки се је из свога личног искуства уверио да је ум бистар, да је вол>а снажна, и да је душа ведра само онда када је тело снажно и здраво. Стари су народи добро схватили ту узајамност између тела и духа, те су створили ону знамениту пословицу за то: „у здравоме телу здрава и душа!" И сам Христос, представник духа, који се је о телу мало бринуо, јер му је дух много пречи од тела, каже својим апостолима: ,.дух је снажан, али је тијело слабо " (Мат., XXVI., 41.). Значи: вал^а се постарати и о телу; оснажити га и одморити, те га тако приправити да издржи терет духовног притиска. Снага, дакле, духовна и телесна стоје у тако чврстој међусобној вези, а чине нераздвојну целину. С тога: ко хоће да оснажи дух — неће то моћи постићи ако не оснажи тело. Може се, истина, утицати на тело и преко духа, може дух заповедити телу да његове наредбе изврши — али то бива врло ретко. У нашим народним песмама имамо за то иример у Воланоме Дојчину. Када је на самртничкој постељи разумео шта од н>егове љубе и сестре намерава да учини Црни Арапин — он је прикупио сву осталу снагу, утегао се у платно „од бедара до витих ребара," на изашао на мегдан Арапину и ногубио га, али је одмах после тога и издануо. Иначе су сви витезови, који деле мегдане и бране нравду од ненравде, слабост и немоћ од обести и насиља веома велике и издржљиве телесне снаге. За то имамо обилато примера у нашим народним песмама. Који Србин не зна за Краљевића Марка и његову тешку тоиузину. нод којом ,,пучу ребра к'а ораси"; за Обилића; за Момчила и за многе друге своје јунаке и војводе? ОБИЧНА И НЕ0БИЧНА ТЕЛЕСНА СНАГА. Телесна, снага човечја може се, у главноме, поделити на обичну и необичну (атлетску). За добивање и одржавање обичне снаге (бити здрав и за рад способан) није нужна нарочита гимнастика: доста су за то и разна занимања, при којима се тело покреће у разним правцима. Н. пр. земљорадници и многе занатлије не потребују гимнастике. Али ако је такво занимање да се дуже седи, или да се тело мало, или само >

у једном правцу иокреће, —онда је већ нотребна гимнастика (лака, шведска): бар по један сат дневно. Та се гимнастика састоји из разноврсних покрета руку и ногу, из прегибања тела на разне начине, без икаквих справа, или с једним лаким, дрвеним, штапом у рукама, или, место штапа, по једна лака гвоздена справа (кугле). У ту гимнастику долазе и разне деч је и људске игре: играње лопте; скакање; бацање камена; мотке; хрвање; пливање; јахање; пешачење, возање на велосипеду и т. д. Сваки, дакле, телесни нокрет — јесте гимнастика; што више таквих покрета, нарочито на чистом ваздуху -— све боља гимнастика! Ради тога ностала је у Енглеза омиљена народна забава играње лоите на отвореном пољу, у чем учествују по неколико хиљада и старих и младих обојега пола. У Шведа је лака гимнастика постала као неки грађански, обичајни, заион. У одређене дане чак се и млађи (слуге и слушкиње) пуштају да иоходе гимнастичке часове. У целом образованом свету сматрају се разне игре и лака гимнастика као неонходна нотреба за развиће тела, за одржање здравља и за освежавање духа. С тога тамо није стид ни великодостојнике да изађу на гимнастичке утакмице: колико ради себе, толико и ради буђења витешкога духа у омладине. Славни Енглез, Гледстон, учествовао је у игрању лопте и у својим старачким годинама, али је за то задржао крепко здравље до дубоке старости. Како се у нас гледа иа ове забаве при којима се тело крепи — није нужно ни наиомињати... Свима нама добро је иозната наша зачмалост и небрига за одржањем здрав.ља и за ојачањем телесне снаге .... Али је за то из године у годину помор све већи ; из године у годину расте проценат за војску несиособних младића, који лагано певуше ону Вранкову тугованку: »Рука домна, тедо изиождено, »А клеца ми слабачко колено : »Дође доба да идем у гроба!« »Данае сутра час ће ударити, »Јарко суиде мени заклоиити« .... -х За добивање и одржавање необичне (удвојене или утројене) телесне снаге и издржљивости потребно је много винте напрезања и вежбања него у лакој гимнастици, потребна је тако названа атлетска гимнастика. Ова је гимнастика била добро позната и ревносно негована још у старих Грка и Римљана. У новије доба нрихватили су је Енглези и Америчани, а од прилике пре двадесет година одомаћила се и нагло развила у Немачкој. Атлетика се дели на лаку (енглеску и америчку) и на тешку (немачку). Лаку атлетику чине, поглавито, ове радње: