Нова искра

»

Врој 22. и 23.

НОВА ИСКРА

Страна 379.

иза великога бубња. Осим ако баш хоћеш народну оперу, е ту Бога ми тражи веома много и још једном веома и веома много. То је са свим нешто друго и сасвим други рачун. Па ипак, до иоле приличне оперете лакшеје доћи, него и до иоле прилично добре опере, а и с много мање новаца. У оперети је на првом месту игра и предаваље оних ладних, несланих и бљутавих шала којима мора да кипти иоле боља оперета, а којима се мора дати и финији облик и финији изрмз и додати вешто и фино и много пикантерије; уираво од ничега створити нешто. У оперети морају и глумци и глумице бити уметници првога реда и бити први предавачи у свему, а најпоглавитије у тексту који певају; у оперети морају сви од реда и женски и мушки чланови бити што лепши и што млађи, нароч:ито женске морају бити особито лепога тела, шика и јунаци фине комике, те да би публика могла сварити све оне баналне глуности и тривијалности које кипте у тако ј званој доброј оперети; глас је ту већ спореднији, акоје ово напред и вештина предавања на месту, уз то морају још и гардероба и декорације бити првога реда, јер је добра оперета и највећи луксуз и као добра и нешто најскупље на свету. Ако оперета нема све оно што рекосмо, она је онда гора и од најгоре драмске представе, гора и од оне иредставе, коју је давало трупа г-ђе Розе Попове и коју смо имали опет да гледамо мој пријатељ и ја. Оперета, што глупље садржине, што финије и умешније изведена, што лепши чланови и женски и мушки, што лепши и слободнији косгими и декорације, уз што пикинтнији текст, уз што пикантније иредавање, тек постају право уживање, и то тек за оне који то нарочито воле. Разуме се ово је све за млађи свет, и то само за опај који жуди за слободним животом у што већим уживањима,. а и за старије којима су још остале само жеље, али које ништа не вреде и стварно не помажу и који се морају задовол.ити и тражити још нека задовољства у гледању и слушању — пикантерија. Као што је у опери главио глас, школа и добра музика, — добро је или још боље ако се уз то имају и лепе декорације и богата гардероба, правклан и народни језик у тексту, а и добра игра, — све остало долази у засенак и не вреди ни толико, колико, уз све остало, вреде наши гласови, па готово и никакви, у оперети. С тогајс много лакше и с приличном опером него ли и баш с мањом оперетом. Има још много разлика између опере и оперете. Оперета нема никакве вредности ни по либрету ни по композицији, докле у опери и једно и друго игра значајну улогу. У опери је, поред текста, најглавније комиозиција, јер она представља музику, класичну лепу литературу, у којој се огледа народни напредак и развитак у томе правцу. За то се опера још једнако и развија и напредује, а оперета, као неки тренутни текст, опада, ш?лази из моде, као и женска хаљина, и за то је она, у великом свету, где је и никла, већ на умору. Најтеже је доћи до добре комедије, •— овде разумем све што спада у ову литературу. Прво и најглавније: она носи и репрезентује своју националност и у првом реду — свој језик! С тога она и није интернационална као опера, ни, ако хоћете, као оперета. У комедији је језик на првом месту и љему се мора посветити нај-

већи култ. Он црта слике и карактерише и књигу и уметника. Не пита се: каквог је народног порекла глумац и глумица, већ у ком и на коме језику износи своју уметност; а према језику одмах и припада оној народ* ности ко.је је и језик, аи за то: што развитак комедије иде упоредо с језиком и напретком литературе и уметности. За то и нема уметника или уметнице, у комедији, који ће чисто и правилно говорити и у само два језика а певаће добро и подједнако на коме хоћеш језику, аи за то : што се у комедији ништа не прашта, баш ништа, ни лош нагласак, за л 3 убав неког лепог тренутног геста или покрета лица, као што се у опери прашта, прашта и веома опак нагласак, па често и са свим наопачке изговорене речи, па ако хоћете и цео стих, а уз то и лепа игра, ако је само глас звучан, здрав и пријатан и ако је тон избачен баш као што треба; а у оперети се све прашта, чак и најдрскији-безобразлук, уз све остале глупости и тривијалности. Комедију добру и за то је најтеже одгајити, што њој треба и мора бити на првом месту народни језик, што се у њему мора изнети народни живот у историји, у прошлости и садашњости; само у народном језику могу се верно оцртати обичаји и дух народни; само у његову јеку могу се насликати и у речи и у делу све његове особине и карактерности ; његова уметност је тумач свију лепота његових и врхунац његова песништва! Ето за то је комедија национална, а не интернационална као опера. С тих разлога и једино с тих: не допушта ни једна земља и ни један народ, да се ни на једној народној позорници сме, ни иод којим погодбама, приказивати и говорити ма у каквом другом језику осим искључиво у народном; ни појединим уметницима, ма како воликог гласа били, а још мање њима и њиховим трупама. За пример навешћу: мађарско народно позориште; Бург Театар бечки; краљевско позориште у Берлину; а за француску комедију у ТГаЈризу, не би смео нико ни поменути, и кад би се неко нашао, што је искључено, да му таква мисао падне на памет, прогласили би га за лудог и с места затворили у лудницу; као што се опет у народном казалишту загрепском представљало, у последње време, на свима језицима, осим на немачком, и ако им је сам владалац Немац и ако је с тога већ неколико пута про, тествовао официрски кор; а из ових истих разлога, ваљда је и био члан у закону о народном позоришту за време бесмртнога Кнеза мученитса, блажене памети Е,неза Михаила, који је гласио : „у народном позиришту сме се говорити и приказивати у свима европским језицима, изузимајући немачки језик." Али држим да ће најбоље бити да овде станем и да гледам да завршим, јер знам даће бити и оних, лако могућно чак и повећи број, којима се ово лисаније неће ни свидети, из разних, а могућно и многих разлога. У таквим случајима ја овако поступам : кад ми се чији разговор и чије причање не свиди, ја га дуже и не слушам; а кад ми се чије писаније не свиди, ја бацим књигу па је и не дочитам. Учините тако и ви којима се ово моје писаније не буде свиђало, као што ћу ево и ја учинити са жељом бугарскога г. министра просвете: ако у опште остаје при томе да мора имати ма какву оперу, нека је створи, па ако хоће и с клавиром и с две виолине или само с једним клавиром, или