Нова искра

СтРАНА 380.

Н 0 В А

И С К С А

Врој 22. и 23.

само с једном или с две виолине, како твегова екселенција буде нашла за најбоље. Завршујући морам још искрено одати хвалу г. бугарском министру просвете, што се толико заузео за позориште, и што је погодио прави пут у пристанку на избор мога пријатеља, као човека спремна и стручна у сваком ногледу; а г. Миларову и на избору и на. труду, који неуморно уламсе за напредак и развитак народне бугарске драме и њених представника. Бугарско је народно позориште, тако рећи, још у повоју; изискује много рада, воље и истрајности, а и многих материјалних жртава. А и заједно и за друго највише се залоисио г. Миларов и његови другови. Врло је мучан и трудан посао и захтева много самопрегорења за оснивање и напредовање младога позоришта, али је зато баш и највећа заслуга оних који су толико срећни и којима Усуд одреди да се тога лате и срећно изврше и постигну жељени циљ. А видећи све ирегаоштво г. Миларова морамо му пожелети и успех. Најзад, много је лакше из ничега основати и подићи и зграду и дружину, кад се има и воље и пожртвовања, него ли у данашњим балканским приликама доћи до веће субвенције. Што се тиче грађења ма и привременога сталнога позоришта држим да ће, и поред најбоље воље бугарских државника и воље г. Миларова и осталих правих пријатеља бугарске народне уметности, мало потеже ићи, јер и ако се хоће и најобичније стално позориште, ипак се хоће мало више новаца, а за те проклете новце, нарочито кад се траже за уметност, као да нису ни у самој Бугарској никада горе прилике биле него ли баш данас. А ако баш и дођу до онога новца, у који се они толико уздају, тешко да ће имати и онако позориште као што је оно у Новоме Саду, јер ће се њихово зидати као државна грађевина, а новосадско је зидао с највећом штедњом и под личним надзором својим сам г. Дунђерски. Петога дана по подне вратисмо се. Г. Миларов био је љубазан, те нас је испратио и с нама- провео на перону и до поласка, код воза. Том му се приликом од срца захвалисмо на љубазном дочеку, на предусретљивости, услужности и гостопримству, које врлине као да су врло ретке код његових сународника, бар у колико сам могао видети и чути; па разуме се, у толико смо му и захвалнији. При растанку пожелесмо још једном успех и дружини и њему. Вратисмо се. Мој пријатељ не свршив ништа поуздано, а ја опет пун радости, што се вратих у своју отаџбину и на своје огњиште. После два дана отишао је и он дому у Загреб очекујући нове преговоре. Око десетог овога месеца већ ми је јавио да су преговори свршени и депешом јави ми дан свога доласка у Београд. За време његова бављења овде, већ је изишло у новинама, да је постављен за проФесора Више Школе с тим, да врпга дужност управитеља народне трупе, али је уједно изишло и постављање Михаилова за управитеља бугарске опере !! Веома се изненадисмо обојица на ово постављање Михаилова, без опере, за управитеља опере, јер шта ће два управитеља ?!.. Како и у колико сам ја видео и проучио, које из новина а које и на лицу места, и поред најбоље воље

њихове, за позориште су, нарочито у данашњем времену, прилике у Бугарској врло неповољне. А кад још те прилике сумирам и срачунам и с особ.твем, поглавиго женским, и поред оне незгодне позорнице за извођење иоле што бо.тега, онда и поред спреме и стручности г. Мандровића, веома сумњам да ће се што моћи учинити. Једном речи: врло ће ми жао бити, ако мој пријатељ тамо пострада и у иогледу свога имена и у иогледу материјалном. Најзад, он је сад од 15. ов. мес. већ тамо и уверен сам да ће се сав заложити за успех и ради самога себе и ради самога њихова театра. А шта ће моћи и учинити — видећемо! У Веограду 27. октобра 1899. год. јУ 1. Цбешић.

Мајнард Меренс, к р а љ. с р н с к и г е и ералии к о н с у д у X о д а н д и ј и. — Одати сваколу засдужену пажњу и цризнање дужност је коју и у оиој прилнци врло радо иршимо. Иидусријалии и прнвредни развитак иаше краљевипе зависи колико од успешнога рада у самој зсјгљп , исто толико и од размена са ироизводима туђих зслаља н иотрошње на туђим трговима. А да би и размеиа и потрошња бида као што треба, иотрсбни су чсститн н уважени носредниди који ће у свако доба дати иотребних обавештења бидо једној било другој страни. За такав циљ нмају у Србији разне државс своје консуле. Исто тако и наша краљевина поставља своје консуде у земљама са којима је у трговачким односнма. За краљевину Холандију допада је ова част господина Мајнарда Меренса, којн је поверену дужност вршио на нотпуно задовољство сриске краљевско владе, а која га је због тога брзо и одликовала, подигавши консулат на степен генералног консулата. Г. Мајнард родом је из старе и угдедне холандске нородице. Свршивши економско-Финансијске студије и почевши каријеру као чиновник једно трговачке куће изнонадио је своје вшфово својим пројектима, својим широким погдедима и својим новим и смелим идејама. Како му је за све ово требало и већих средстава, иијс дуго чекао да му со и прилика укажо. Поставши шеФом једие иове трговачке куће развио је сву своју делатност у гранидама међународпе трговине. Брзо јо рашнрио и разгранао своје трговачке односе и засновао на реалној основи своје дотадашње идејс. Ећегов рад био је отворсп и искреп, а рад несавесиих му конкурената изложио је у неколиким брошнрама, у којима изнесе тајне како постају и како се растурају разна Француска, иортугалска и шианска вина. Жил Рош, тадашњи франц. министар пољопривреде, одликовао га је за тај рад каваљерским крстом за иривреднс заслуге. Тако поштеним и иста-јним радом стекао је г. Меренс многа одликовања и почасна звања у својој отаџбиии. А да му такав рад није неоважеи остао ни у туђини, сведочи и пажња наше краљевине која у његовој личности изабра гепералиог консула за трговачке односе између обеју краљевина, са седиштем у Аитвернену. Доносећи у овом броју лик г. Мерепса, одајемо искрену хвалу његову досадашњем заузимању за развијање и напредовање трговачких веза између наше земље и пријатељс.ке нам краљевине Холандије, уверени да ће се досадашњи односи уз његово заузимање још боље утврдити и још лепгае развити. * Преље (сликао г. Светисдав Јовановић). — У прошлом броју бидо је више говора о овом српском уметнику, а у овом броју доноси.у|о само његову слику Преље коју смо већ били сиоменули. Нисмо цозвани да о њој дамо и опширнији реФерат, али смо увереии да ћемо иотпуно угодити српској нублици износећи јој овај рад. * Сабор у селу Булачанима скопске Црне Горе-. — Као и у срсд слободне Шумадије дочекује се овај дан и међу Србима у Маћедонији. Слика наша представља такву црквеио-народну прославу у селу