Нова искра

Врој 22. и 23.

Сем резултата о провидности ваздуха,, и остали резултати, до- ј бивени посматрањима н. пр. о утицају магле, месног ветра, прашине и влаге, указивали су јасно на подизање станида на тако великии висинама. На основу тога, извршише Сев. Американци 1881. год. слична посматрања на Маунт Хамплтну а Талијани иодигоше опсерваторију на Етни (2942 м.), у којој се врше носматрања, месеца јуна до октобра, за које је време она снабдевена екваторијалом од 35 смСем ове опсерваторије, намењене искључиво за астрономске цељи, ностоје у Јевропи још две и то : на М о н М у н и е р у (2740 м.) и па врху Мон Влана (4810 м.). Прва је Филијал опсерватврије у-Ници и има екваторијал од 38 см., другу је подигао 1893. год. Јансен, ногато је три године пре тога Вало иодигао своју онсерваторију искључиво за метеорол. цељи на Рошер де Босу (4365м.). Обзиром на Јевропу помињемо још и опсерватерију у Абас Туману (1402 м) на Кавказу, коју је подигао престолонаследник руски, пок. велики кнез Ђорђе. Много новољније резултате показагае оисерваторије на великим висинама у Америци, подигнуте недалеко западне обале тога континента и намењепе искључиво за астрономске цељи. У Јужној Америци подигнута је у Ареквипи (2457 м) такова опсерваторија и снабдевена је 1891. год. са екваторијалом од 26 см. Својом нровидности и сталности ваздуха нревазилази све остале опсерваторије па и ону на самом Маунт Хамилтпу. Небо је за сухог времена — од анрила до новембра —, чисто и увек ведро и, за кигапог — од новембра до априла —, само из јутра. Пре него ли је деФинитивно подигиута Лајкова опсерваторија на М а у н т X а м и л т н у (1283 м), чињени су на многим местима у Унији опити погледом на њихова добра својства за астрон. посматрања. Било је додуше у К р ш н и м II л а н и н а м а места као н. нр. у Шермануи Уајоминту (2540м), која со истичу својом провидности и сталности ваздуха, али број :епнх дана за носнатрање беше сувише мали и, како такове станице у Кршннм Плапинама ни у чем не би надмашиле станице на источиој страни Уније, то се је решило, да се Лајкова опсерваторија нодигне недалеко Тихог океана. У Аајковој се опсерваторији вргае сва иосматрања ногледом на астрономију и астрофизику, за коју је цељ постављен екваторијал са 72 см о.бјективом. Стање ваздуха дању на Маунт Хамилтиу није нигата повољније него у местима, која много ниже леже, али се оно ноћу нстиче ванредном његовом провидношћу. Сем Лајкове онсерваторије, подигогае у Уиији на веднкпм висинама још неколико опсерваторија, које снабдеше врло великим дурбинима. Такове опсерваторнје јесу: (изворна област Ко.горлда) III прин г с (1840 м), С е в е н Л е к (3340 м), Лолова опсерваторија у Ф л а г ш т а ф у, Аризона (2225 м), Чембрленова у Д е н. в с р у и Колорадо (1646 м), али ни у чем не иревазилазе опсерваторнје, које су много ниже и које се налазе на ист. страни Уније. Кад номенемо јога — искључиво за астроном. посматрања иародну мехичку опсерваторију у Такубајн (2290 м) и у II алани планини у Ист. Индији, која је 1895. год. нодигнута и која се одликује својом сталном и чистом атмосфором, све остале служе за метеорол. цељи. — Други опет важе услови за метеорол. станице. Иогато оне имају задатак да посматрају метеоролошке елементе у већој даљини од општег нивоа, то је сваки врх и свако изоловано брдо, које доминира својом околином и пружа слободан изглед, подједнако подесно за такве станице. Погато су дакле одредбе оваких станица много лакше него ли астрономских, то су оне и многобројније од ових. Важније метеорол. стаиице јесу: у Јевропи: у Немачкој: Брокен (1143 м), Фихтелберг (1213 м), Шпекоие (1603 м), Венденштајн (1730 м); у А у с т р о У г а р с к о ј : Шнеберг (1466 м), Шафберг (1776 м), Обир (2044 м), Сонблик (3100 м); у Ш в а ј д а р с к о ј : Риги (1787 м), Пилатус (2067 м). Сентис (2500 м), Мон Блан (4365 м) (Валотова опсерваторија); у Ф р а нц у с к о ј : Пиј де Дом (1467 м), Мон Егуал (1554 м), Мон Ванту (1900 м), Пик ди Миди (2859 м); уИнглиској: Бен Нивис (1419 м); у Ј у жној Америци: у Перују : Мехија код Моленда на Великом океану, чија је околина права нустиња. Пођемо ли 60 км. у нутрашњост, паилазимо на средиии Пампас висоравни Ислаја другу станицу Да Јоја (1262м). Висораванје без вегетације и, кад дању дува ветар, крећу се њоме, у правцу одјуга к северу, дине. Главна је метеорол. станица, уз коју се налази и астрономска опсерватори.ја, у Ареквипи (2453 м), која је удаљена у ваздушној линији 130 км. од обале Вел. Океана. Сем уобичајених метеорол. носматрања, која се трипут дневно бележе, предузимљу се, сваког дана, у Ареквини по двапут носма-

трања на сеисмограФу и сеисмоскопу као и носматрања о промеиама земљиног нивоа. Четврта је станнца још више загала у нутравдњост и налази се сев. источно од Ареквине па Панни де лос Иесос (4054 м), коју сачињава вулкан. песак п пепео и која јо мало ие сва без вегетадије. Станица има аиарате, који сами региструју. Вигае Иампе де лос Иесос на висиии 4785 м. петаје станица Мон Блан, названа тако, гато је са истоименим врхом скоро једнаке висине. Има апарате, који сами региструју и нохЦају је, кад се иде к шестој станици, која се налази на врху Миста. Станица Мисти Сумит највиша је метеоролошка станица иа свету, иошто се налази над нивоом морским на висини од 5852 м. Ову је станицу установио 1893. год. проФссор Бп.ји. Седла станица лежн у долиии између ист. и западне планииско вериге код Куска на висини 3468 м. и може се.доње доћн од Ареквипе за пет дана. Ечарати (1006 м) је последња станица и налази се на ист. иадиии Кордиљера у родној долини Урублмбс северно од Куска. Ако узмемо преда се карту Јужне Америке и нратимо станице, видимо, да се оне све налазе на једној лииији, која у косом правцу прелази иустињски појас републике Перуја, нродужава се у областн јачег воденог талога исвршава се у воденим талогом богатој долини Урубамбе, која већ принада речном сливу Амазоне. Станице нам, прома томе, пружају дата врло велике вероватпоће. У Сев. се Америци налази у Кршпим Планинама ме.теоролошка опсерваторија иа Пајкс Пику (4308 м), која бејаше, с почетка, одређена за астроном. цељи и, кад се је увидело да, сем врло велике провидности, нема жељену сталност атмосФере, иретворише је у метеорол. станицу. Постављање близаначких метеорол, станида на врховнма и па подножју високих нланина нагало је на одобравање у Аустралији. Државни метероолог колоније Квинсленда топло их препоручи за .јужну хемисФеру, гато се могу с једне стране резултати горњих н доњих стаиица поређивати а с друге страпе дају ирилике, да се иороде резултати са сличним станицама, једнаке географске ганрине, на северној хемисФери. Особито^е за ту цељ подесан био Маунт Уелингтон код Хоберта на Тасманији, гдо је некад и била такова станица. Погато је од Вен Нивиса само за 76 м. виши и, како нема велике разлике у геогр. гаиринама. било би од неоцењене вредности за метеорологи.ју, кад би се обостранн резултати норедили. Друге бп се станице, по мигаљоњу држав. метеоролога колоније Квинслеида, устаиовиле у Аустралиским Алпима н. пр. на М а у н т К у к у (3962 м). Да се аустралиске станице вежу са јужно америчким, морале би се, сен станица у Квинсленду, јога подићи на Л о р д X о в е Ајланду, НорФОЛкАјданду и А н а ј т у м у и дру гим острвима Великог 0'кеана. Пошто метеорол. посматрања у станидама на великим висинама данас вишо не зчдовољавају по свим иравцима, јер су изложена утицају околних топографских и земљишних прилика, то су у новије време почели у службу мотеорологије стављати балон, у који улази •посматрач или у ком има регистратни апарат. Сем тога, у Сев. Америци употребљавају за ту дељ нарочито конструкције змајеве и, како се змај и балон може ма с које год станице иустити, то су престали са иодизањем станица на тако великим висинама, пошто се оне могу подићи само на врло ограниченом нростору наше земље. Први покушаји са змајевима испади су врдо добро. Пошто један змај са регистр. аиаратом и жидом од 8 км није тежи од 51 кгр., донрло се је њима до висиие 3700 м. После 1 и по км даљине над површином нагае земље прођогае змајевп облаке, над којима апарати регистроваху врло сух ваздух. Температура изнагааше на висини 3700 м' 3,33° Ц, док на земљи беше 23,89° Ц. Врзина ветра у једном часу беше 52 км а највећа 64. — На земљи дуваше заиадни ветар а у исто времо у горњим ваздушним слојевима југозаиадни. Пошто су у Америди змајеве за испитивањо ваздуха на великим висинама сасвим усавршили, метеоролози се надају, да ће моћи од сада свакодневно издавати карте, које би напред прорицале каково ће бити време. Тако су, на основу прибраних метеорол. нодатака на велнким висинам, 1896|7. год. јављене прогнозе времена и холујине поштом, телеграФом и телеФОном у 51.694 места. Карте за прогнозу времена штампају се, сем Уешиигтна, још у 81 месту. Извоштаје о времену и усевима шаље амерички биро за ирогнозу времена у 8000 места,. 253 станице дају знакове, када ће .бити холујина, у 113 станица посматрају реко а у 42 мере сваки дан кишу, како би могли у нанрод јавити за ноплаве. С. ЈуЈил. *