Нова искра

Врој 22. и 23.

Н 0 В А

II (■ Т! Р Л

Страна 383.

Шесто чуло. — Ово јо једпо од иајзанимљивијих питања у физнодогији. Код инших кнчлсњака находи се у унутарњем делу уха цека особена творевнна, три лучпа ходника, који имају иетн положај као три иравцЈ у проетору. Опи ходниди нсмају никаква посла са примањем звучних таласа пего сдулго као оргаи за равиотежу. Животињс, којима се оиерацијом уншпте ови лучни ходници, нпсу више у стању да се одрже у равнотежи, већ посрћу тамо амо и падају. Овај посао лучпих ходника не може се тако поуздано доказати на вишим животињама, због повроде оближњнх, важних оргаиа; то иде лакше код нижих животиња, нарочито суподеепи за овај иосао ради, ко.ји имају сдичан орган за равпотежу у т. зв. статолитима. Кад им се уклопе статолити, ради се изврћу иа леђа, успрдвљају се главачке, цреврћу се, котрљају сс тамо амо, као да су изгубили свако осећање обичног положаја тела. Л. ЈУ!. X. * ' Строј покретан бактеријама. — До сада се знало за нарне, петролејске и електричне машине ; сада је иридружена овима и бактериска магаина коју је изумео одсски инжсњер Мељников. Ова справа ради помоћу нроизвода животног иоеловања бактериј.1. И ако нема за сада ирактичне вредности, овај је строј од највећег научног интереса, јер се на њему може нроучавати живот бактерија. Мељников се користио нојавама алкохолног врења, растављајући шећер ниварским квасдем (Зассћаготусез сегеУ181ае) При овом ностуику постају из 180 дел. шећера 92 д. алкохола и 88 д. угљене кисе.шне. Ако се извргаи врење у бакарном казану на теиператури од 20°, опда сс ускоро јавља, услед развијених гаСова, притисак од 4 1 /, атмосФере. Узимајући новећи казан за врење и сразмеран цилиндар за покретање, може се добити строј, који ради 20—30 часова без нрекида. Главио је да буде врење доста живо, да би се добила што већа количина гасова. Врен.еи разних врста бактерпја добијају со разне количине угљене киселине и других гасова, и нрема томе раздичити радни еФекти строја. Даље је Мељников ставио себи у задатак да на сличан начии употреби бактерије гато цроизводо сумнорни воденик и појаве труљења. ЈТ. _Д X. * Резултати убризгавања противу пасјег беснила. — За ирвих 10 годпна овога рада у Пастерову заводу показали су се ови резултати: годинв лечгсно дида умрло прод. 1886 2671 25 0,94 1887 1770 14 0,79 1о88 1622 9 0,55 1889 1830 7 0,38 1890 1540 5 0,32 1891 1559 4 0,25 1892 1790 4 0,22 1893 1648 6 0,36 1894 1337 > 7 0,50 1895 1520 2 0,13 Ови бројевн показују да се у ствари смањује број смртних случајева услед уједа бесних наса, али ми до данас још немамо потпуно тачну статистику боловања и умирања, јер многи уједени не би можда ни добидн беснило или због тога што иије довољно отрова ушло у рану иди штоје исти брзим исиирањем из ране укдоњен, а смртни случајеви не удазе у статистику ако се десе за време убризгавања. — На сваки пачин не треба никад оклевати него тражи г .и помоћи благовремено, а ноуздапе статистичке податке добићемо иасигурно скоро. радм. Књижевност Критика ВегпсЈсзгсћИдипд Аег 1пптМиаШа1 гп б,ег Маззепегггећипд. 1паидига1 - ЂГззеНаИоп уоп Ђи^ап ВајШс Јепа1889. О Педагогици се можс наћи и у Немада — где оиа најбоље успева — таквих мишљења која иду на штету њена угледа, као науке, а у нас је писано (као и о Естетици) чак и о њеиу унигатењу. Није ии чудо! — Јер ако неко знање нема органске везе и узрочиости, ако не садржи ггринудности и неминовности у себи и нема јединства — оно не може имати ни општих закона, иити апсолутие вредиости, нити. сиетема, дакде није.ни иаучно.

У озпаченој мопографији господии Рајичић ноказао нам је, да се Педагогика не сме зауставптп на саветовању, унућивању, придпковању, поучавању, нронисивању и т. с.л., јср се тако никад неће уздићи на степон пауке, и број њених противника увек ће расти. Она мора бити дубоко заснована на ФилозоФији, а у нрвом реду на Психологијн и Етици. Свако њено нптање мора постати студија. За иример тога узео је тему о којој је овде реч. Њу је пзвео без сваке замерке. У врло нрецизним н кратким редовима изпео јс, прво, историју овог нитања, за тим суштину његову, а као донуну истог, т. ј. како се има вршити сам нроцес посматрања васнитаника, отгатамнао је засебно класичаи рад у: Аиа <1ет раДаео^-чсћеп ТЈтуегМШззеттаг ич Јепа, уоп Бг. \У. Кеш. НеД 8. У њему ,је изнсо г. Рајичић у нееолико ФОтограФија карактерне нсихичке момепте својих ученика, које ,је дуго носматрао у-Академској Вежбаоници у Јени. На крају своје дисертације изложио је сву одабраиу литературу но овом нитању, шји број Износи 314 разних списа. ЈТзоШиТг. * Др. Ђ. ДимовиЛ: ПиСМа ИЗ ШпањОЛСКв. Загреб, Српска Штампарија, 1899. — 8-на стр. 196. Цена 80 ј1овч. Чим сам прочитао натпис — љубопитетво ми је било заголиЦ.1НО ; јер кад ми се још никако није дала прилика ни згода да се прођем по овој земљи „грандеце", по овомГ тлу старих споменика Маварског сјаја и господетва, неће бити, номислих, на одмет да бар нрочитам шта је Србин писад видео у тој Шпанији, шта га је највише занимало у њој и како нам је све то испричао, те да се и на тај начин уверим да ли је збиља штета што је још ие посетих ! А ако нађем још чега и о „шнанским селима" биће добитак који мн Срби већ одавно желимо. У целом је овом путонису 7 пиоама ове садржине: Гвадикс, За Гранаду, Гранада, Алхамбра (Врата Правде, Околица Алхамбрина, Алхамбра), Оееиља, Р1аса <1е Тогов и Кордова. Ово је први рад г. Др. Димовића који ми је дошао до руку, те је, може бити. баш вбог неповерења пред непознатим именом и због никаква неочекивањп, изненађење било веома пријатно, а расло је све до самога завршетк), када сам иекрено аажалио што писац не остаде још у Шпанији када нам ето уме о њој тако лепо причати. Истина је, да све у овој књизи није лична тековина пишчева, али он је све позајмице умео пре- свега уметнички да изабере а после тога знао је да их тако вадахне својом душом, да оне баш добијају вбог новог колорита који им он даде. А то и јесте оно што је у ово.ј књизи (и поред нозајмице) и ново и лепо. Топлина описа и ликоћа у стилу (која се тек по где-где. из сталие жудње за њом, иретвори у натевање) одлике су ове кн.иге због којих заслужује читалачку пажњу. Ведро расположење које веје кроз овај путопис с 1 свим одговара изабраном предмету, те поред њега као да се осећате под чистим шпанским небом ; л^коћа стила вазда ме опомиње на окретне и „грандеци" вичне Шпањолце; теже, нејасније и тамније партије личе ми на шпанско католиштво ; а поједине досетке и поређења не даду никако заборавити да је писац овога путописа — Србин. Али све је ово тако занимљиво, да се цела књига доиста чита са уживањем ; а још када напоменем да ће Србин читалац наћи у њој и но што шта о шианским селима (али не о сриским шианским селима) онда се вредност ове књиге још јаче истиче. Оваква је књига добро дошла још и вбог тога што нам долази у данима чудне зачмалоети у српекој лепој литератури, С6.

У м е т н о с т Поворшпте Народно Позориште : Ададберт М а т к о в с к и, бердински глумац, као гост ; Г а. в р а н и, комедија у 4 чина, од Анри Века, II озоришна прослав.а. У нашем сс Позорпшту јавља наизменце но један месец сух, бесплодан, монотон — такавје био октобар, по један занимљив, једар, испуњен догађајима — као што је овај. Тако је нозоришна хроника за прошли месец и остала неиснуњена, а овај би је могао нмати и сувише оиширну. Помињући нрошли месец ја нисам хотимиде хтео да водим рачуна о малој комедији Ало-ало, од Пјера Ваддања, која је у .једном чину н врло незпатна. Њу играју две паризлије и једиа парижанка, људи са свпм новп, садашњн, који још жнвс, управо писац је данас нисао коледију о оном што се јуче догађало. Тонје и нредмет у њој чисто иариски: весоо, духовит и пикантан. Комедијаиијс