Нова искра

СТРАНА 10.

Н 0 В А

И С К Р А

ЕРОЈ 1.

ЗИМСКИ АКВАРЕЛИ -н»I Звижди помамни ветар, снежне сметове носи ; ВиЈУ се високи бори ко џини у смртном часу, К роз кланад јауче река, и њено бистро врело С а странјним потмулим треском гомила снега засу. К роз снег се отима талас, коракне, за тим клеца, Л анац га лкдени стеже, а он у њему јеца.

Борови, високе јеле и стење до нева стижу, И иуте озбиљним муком к'о збор стараца СЕДи' В аздух се са њима смрз'о и земљу студену дави И сунце с леденог неба кроз снежно прамење гледи, А курјак урличе гладни, и старца крај реке спази, ГдЕ с тешким бременом дрва по снегу дебелом гази. II Под снегом кровови мали, 6 аџе се гарабе црне, ТОПОЛЕ ко мртва стража нижу се леденом реком ј А са црквене куле звоно се лагано нија И својим свечаним гласом вечност објави неком ј З ачу се јаук, писка из једне избице старе, К роз прозор воштана свеиа обасја ледене шаре.

У изби тишина света .... на столу паћеник лвжи, Б оре му причају јаде што светом овим срете, Б ригу за црним хлебом смрт му доконча једном : С ад се смирио јадник ; •— ал' мисли с душом лете, И СА ВИСИНА РАЈСКИХ НА ГОЛУ ДЕЧИЦУ ГЛЕДЕ, ГдЕ ПРВИМ КОРАКОМ СТАШЕ У ВИХАР НЕСРЕЋ.Е, БЕДЕ . . . . III Кб ЖАР СУ РАСУТЕ ЗВЕЗДЕ 170 ПЛАВОМ И ВЕДРОМ НЕБУ, А СВЕТЛОСТ МЕСЕЦА ПУНОГ С БЕЛИМ СЕ СНЕГОМ СПАЈА ; К УТШЦЕ ОД СТУДИ ДРШЋУ, ЂЕРАМ СЕ СМРЗО ДАВНО, Волови ЗАМУЧУ ПОГДЕ ИЗ МАЛИХ И НИСКИХ СТАЈА, А НЕБОМ ОБЛАЧАК ЈУРИ, Кб ЈАГЊЕ ДА ТРАЖИ СТАДО, ЗвЕЗДЕ ГА УМИЛНО ГЛЕДЕ, И ПУТ МУ СВЕТЛЕ радо.

А селом корача биров, под ногом снег му шкрипи, К ад пр0т.е мимо гробље, у рог нехатно дуну; К рстови и хладне плоче немо га с гробова гледе, И јек му хиљаду мисли у стару главу суну : Он ЧУЈЕ како га друзи У вечни покој зову, З ажмури, убрза корак и заче песму нову .... п. Ј. пимитријевић. РИЈЕКА БУНА У ХЕРЦЕГОВИНИ историјско-етнографској расправи „Буњевци и Шокци" од Ивана Иванића (треће издање у Београду 1899. год.) находи се неколико крупнијех ђеог ^раФСких и топографских грјешака о извору Буне и крају куда тече, које ваља исправити. Гасправу је наградила, као што се зна, Српска Матица да се шири у Српском Народу боље познавање на-

ших сународника •— Буњеваца и Шокаца — у земљама круне Св. СтеФана, што је свакако похвадно и један разлог више да у њој буде што мање грјешака. Вриједном писцу расправе могло би се замјерити што је узео на вјеру туђе грјешке о Буни у своју расправу, којом је попунио једну осјетну празнину у српској књижевности. Писац вели: „Буњевци се дакле кренуше са обале Буне у бели свет. (Буна извире из Велес-планине иза Невесиња, протиче кроз невесинско поље, те код села Буне утиче у Неретву".. . *) Не зове се „Велеспланина" него Вележ; није Вележ „иза Невесиња", него је Невесиње иза Вележи, која одваја Мостарску долину од Невесињскога Поља, планинске високе равнице. Невесиње и Гацко управо су шљеме Херцеговине, која је са заравањцима (етажима) уздигнута од Јадранскога Мора к југоистоку и к сјевероистоку и завршена Гацком и Невесињем; па се отален спушта преко највећих херцеговачкнх нланина ка Дрини. Буна не извире „иза Невесиња" и „не протиче !сроз невесињско поље", него извире у Мостарској долини на југоисточном крају из једне велике пећине испод брда Бишине, обронка Вележи до самога Благаја с јужнс стране. Пут од Мостара иде на Благај преко Бусовника и Бишине у Невесиње, Гацко, Никшић и обратно. Између извора Буне и тога пута на једној каменој хумци стоје зидине Херцег-Стјепанова града Благаја, које нијесу порушене до тла. Ту се прича како је благо херцега Стјепана било у томе граду, те је с тога, веле, назван Благај. Испод града је подграђе са 30 кућа Срба мухамедоваца и 10 кућа Срба православнијех, који имају ту дућане и трговину **). У Благају су наставали муселим и кадија у вријеме Али-паше Гизванбеговића, као главном граду Благајскога кадилука, који је доцније укинут. Да Буна не „протиче кроз невесињско поље", довољно је споменути како Невесињска ријека тече низ то пол.е од сјевероиетока на југозапад; утјече надно пол,а иза села Биограда под брдо; пада са високих литица у Дабар (лад је интересантан), тече к Стоцу и уљева се у Брегаву. Буна тече кроз нијпитомији и најплоднијн крај Мостарске долине на југоисточној страни и утјече у Неретву не далеко од Љетниковаца Али-паше Гизванбеговића под обронком Губавице, а не „код села Буне," како вели писац расправе. Простор је од извора Буне до утока у Неретву од прилике 10 км. питом и плодан; напуњен виноградима, обичнијем и јужнијем воћкама: орасима, јабукама, крушкама, трешњама, вишњама, кајисијама, бресквама, смоквама, шипцима и маслинама. Вриједно је споменути на том простору: Мало Поље, Косор и Ходбину. Становници тога краја причају: кад је Херцег Стјепан морао оставити Благај и повући се у Нови (Херцег - Нови) на мору, узвикнуо је : »Мадо Поље, мој мали Мисиру, »А Ходбино, моја постојбиио !« У Косору, гдје има 5 кућа Срба православнијех, находи се једна камена велика столица, која се зове „Херцегово Сједиште." У њој је, веле, сједио Херцег кад је сазивао ту зборове. *) Вуњевди и Шокци стр. 36. **) Тодико ихје било 1859 год., кадјеиисац овијех редака био У Вдагају.