Нова искра

БРОЈ 1. - II 0 В Л . . . ... ■■■ животу догодила лично због ње, још је више загреја. Она није више само материно дете, мислила је, но је и материна потпора, Оно велико уздаље материно у њих двоје, ето се почело, хвала Богу, и остваривати. И кад помисли на то, њу, још онако детињасту, обузе осећање неког поноса. Дванајест је сати било прошло кад су селе да ручају. Биле су још за столом кад неко лако куцну на врата. На њихово „Слободно" уђе млад човек од својих највише 25 година, средњега стаса. На њему је било једно од опих одела што се готова купују за 30—40 динара, све од исте чохе. Био је црномањаст. Имао је црне, мале брчиће и густу, младићску браду која, видело се, није била скоро поткресавана као год ни коса. Чело му је било велико, испупчено, и што је ретко, под таквим челом био је нос дуг и танак, врло финих контура. Од корена носа горе

ИСК? А 2 СТРАНА 9. иа мене . .. . Ја сам, додаде смешећи се : овде као неки домаћин, све дотле догод се ви не будете са свим сместиле .... Ово је вама Госпо1)ице прво место, је л' те? Запита Мару која се беше дигла и купила мрве са стола. — Јесте, одговори она. — Па какав је утисак учинило ово место на вас? — Верујте врло леп, лепши но што сам се падала. — Јест, продужи он: место је лепо, а нарочито му је лепа околина. — Јесте ли ви одавно овде ? запита га Госпођа Николићка. — Јесам, Госпо1)о, ово је већ пета годитта, и мени је ово прво место. Глас му је био мек, симпатичан. — Зато бих већ и волео да одем одавде, продужи: да одем ма на коју другу страну. Има већ неколико ме-

ка челу, била му је кратка, урезана бразда, што је, са сведеним обрвама, давало му лицу неке чврстоће, израз неке одлучности, шта више тврдоглавства, коју нису ублажавале ни црне му, лепе, интелигентне очи. Из читаве појаве његове осећала се нека мирноћа и сређеност. Био јс без шешира. — Опростите што сам вас узнемирио, рече, улазећи: али сматрао сам за дужност да дођем, да вам се представим и ако могу да вам будем на услузи. Ја сам овдашњи учитељ Коста Савковић. Оне му захвалише и понудише га да седне. — Знао сам да сте у вашару, рече седајући : али сам мислио да ми нећете замерити. Ако вам случајно ма шта устреба сад првих дана, молим вас обратите се само

сеци како сам и молбу поднсо. Само, као што видите, без успеха. Пошто их није хтео и даље задржавати од посла, а намера му је била да. дође само да се представи, то се, тако рећи, у пола разговора диже, опрости се од њих и изиђе. Кад он оде, њих две дигоше се на посао, и тако радећи измењаше своје мисли о учитељу. (иаотдвиће св)

ХЕРЦЕГОВАЧКА. СЕОСКА КУЋ.А. Ц ртао Р. О тенфклд.