Нова искра

СТРАНА 26.

Н 0 В А

И С К Р А

БРО .Т 1.

ту!... Немојте пудати, докле не чујете пуцањ моје пупгее!.. Да се нисте макли ! . . . Мирно !.. Изговорив то испаде са своја два момка пред Арнауте. — Стојте ! — викну Арнаутима и управи к њима запету пушку. То учинише и момци. Затим се поново окрете као момцима и понови наредбу : „Не излазите ! . . . Не пуцајте !" Арнаути се узбезекнули. ■— Доле оружје ! . . . Вежите се! — повиче Недељко. Арнаути изненађени, уплашени, иоложише оружје и стагае се везивати један за другога. Тако повезаних, на броју 24. испрати са своја два момка у село, а он остаде говорећи: „Идите у село, а ја ћу остати овде код ових мојих момака, да их задржавам, да не би пошли за вама и све вас побили."

Слично овоме Недељко је више пута чинио. Због оваквога живота његова по шуми, прозваше га Ш у м и н а. Н>егов син беше Наум Шуминков — Шуменков. Наум је имао четири сина, између којих је био Атанасије, отац К о с т е А. Ш у м е н к о в и ћ а, чију слику доносимо овде. * * * Коста је рођен 16. новембра 1829. године. Школе тшје учио. У оно доба по селима у ономе крају једино је свештеник знао читати црквене књиге и понешто мало писати. Ну Коста је у једној другој школи добио оно што ни садање шк.оле не дају и не могу дати. Кућа Шуменковићева била је српска кућа, српска задруга, у којој се чувањем обичаја, поштовањем предања, неговале врлине, које вештачко васпитање не може дати. Ако је пример нај јача снага васпитању, њмме се може похвалити оваква српска задруга. Лепа вера хришћанска, љубав, чедност, искреност, послушност млађега према старијем, вредноћа, помагање невољноме, држање задане речи, испуњавање обећања —■ свему томе примерима су упућивани млађи у дому Шуменковићеву. Народносно васпитање добивало се из народних песама, које су уз гусле певане : о Краљевићу Марку и Муса-кесеџији, о Боланом Дојчину и Дрном Арапину, о Цару Душану, Светом Сави, о Косову, Обилићу и другима. А витештво ? Колико би пута јуначким пламом запламтео младић Коста, слушајући од гуслара како се Краљевић Марко рве с Мусом-кесеџијом; колико би пута „заиграло" у њему срце јуначко слушајући о витештву Обилићеву ! Он би онда у заносу од одушевљења вадио свој јатаган из силава, њиме замахњивао ваздуху, зашкрипао зубима... Ну, осим тога, Коста је, чим је „дорастао до оружја", заједно с осталима бранио и живот и имање од Арнаута, одбијао их и гонио .... У време кримскога рата, у кући Шуменковићевој причали се гласови о сили руској и страху турском. Пропаст турска слобода је хришћанска, слобода српска. Нада је оживела. Русија је далеко, па се погледи обраћају на помоћнице руске : Србију и Црну Гору. — И Србија ће кроз који дан, нема сумње — говорило се онда — и доћи ће наше царство!... Понесен том вером, одушевљењем за рат с Турском и слободу српску, Коста пређе границу и дође у Србију. У Србији се срете с истим одушевљењем и истом надом на рат. Ну ни он ни остали не могаху разумети опрезност и мудрост озго, јер она беше права супротност осећајима оздо.

Коста није остао скрштених руку. Одрастао у вре дној српској кући није се стидео рада. Продавао је бозу, салеп по Београду, затим по Русији, Германији и Аустрији. После неколико година врати се опет у Београд са стеченим новцем и отвори радњу с пок. Михаилом Костићем „Адбанезом". Затим отвори радњу сам на своје име у гостионици „Балкан" на Теразијама. Поштење, искреност, доброта, скромност, штедња у радњи чинише те Коста из дана у дан све више напредоваше .... „На пролеће ! На пролеће ! .. ." Тако онда песници певаху, говорници говораху, проповедници проповедаху рат с Турском. И с каквим одушевљењем поздрави Шуменковић бомбардовање, године 1862. ! Наоружан сам наоружа и своје момке и пође с њима на барикаде. Свугда стизаше да буде међу првима — жел>ан судара, жељан освете. На барикадама падаше му у очи један младић са свога одушевљења, са своје одважности. Бомбардовање Београда сматраше Коста као претечу скорога ослобо1јења и уједињења. Та Кнез Михаило само да заповеди да се пређе преко плота, па шта би могла „трула" Турска ? Наше би било све до Цариграда! . . . Коста живећи у слободној Србији не престајаше мислити о своме неслободноме крају. Осећао је много, желео је и хтео много, али не знађаше начина, не имађаше кога да га разуме, да га упути. У том се Милош С. Милојевић врати из Русије с наука и отпоче свој патриотски рад. Шуменковић оде к њему. Како се и изненади и обрадова, кад у Милојевићу познаде онога одушевљенога младића с барикада!... Оно што је Коста одавно тражио, за чим је годинама жудео, једва нађе у овом Србину Милошу С. Милојевићу *). Све до смрти пок. Милојевића Коста му стајаше на расположењу својим познанством с људима из свога краја и познанством с Арнаутима, својом помоћу у остваривању његових мисли и планова — својом кесом, својом главом. Године 1869., Шуменковић подиже српску школу у у своме селу Боровду, да подмлатку отвара умне очи, да му чува српско име, српску наду**). Године 1873., Шуменковић трошком својим издаде мапу Милојевићеву „Историјско-етнограФска геограФска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији." А кад се, године 1876., огласи рат за ослобођење, Коста А. Шуменковић иде министру војном с једном необичном молбом: да не иде у коморџије, као што је био одређен, већ само да да комору а он да иде у добровољце Милојевићеве! И Шуменковић постаје командир усташима под командом Милоша С. Милојевића. Ко је као он! Чини му се да је дошло време да се покаје Косово, да се испуни сан што се од Видова Дана сања.... Шуменковић се јуначки борио свагда у првим редовима Његово је командовање било и просто и кратко: „За мном!" Ну у другоме српеко-турскоме рату његово јунаштво остаће понос имену његову, понос имену српском... Било је то на Богојављење 1878. године. Турска војска била је на Орлићу, у ново-пазарској нахији. Командир Коста А. Шуменковић са својим усташима већ је два пута нападао на Орлић, ну без успеха. У другоме нападу Коста је рањен у леву руку. Увреду частољубља, увреду поноса много је више и силније осе*) Доцније је Ммојевић постао кум Шуменковићу. Многе иесме из Костина краја, које је Милојевић штамиао у својим књигама »Песме и обичаји«, зааисао је ио казивању Костине жене, Петкане. Милојевић је и издануо на рукама Косте А. Шуменковића, 24. јуна 1897. године. **) Сада је у Воровцу учитељ Матеја Шуменковић, синовац Костин, свршени ђак Светосавске Вечерње Шкоде.