Нова искра

СТРАНА 8.

3 И М А СЛЖКА ИЗ ПРИРОДЕ

>-а извесиом сетом оацамо свој поглед преко снегом завејаних поља и гора. Ноља су опустела, луг је усамљен, дрвље је оголело а ветар се игра са голим шибљем и сувим лишћем. Ваздух је такође усамљен, јер нема веселих јата тица и не чује се зујање безбројних инсе ката. Хитни сури облаци сипају густе праменове снега на замрзлу земљу ; реке и потоци оковани су леденим оковима, ако је студен достигла онај степен на коме се мрзну. Изгледа, да је природа потнуно мртва, да је од ње одбегао сав бујни живот, да се више ннкад пе поврати; али то иагледа само летимичном погледу, али пажљивом не може измаћи неопажено било живота ни испод ледене покривке , јер чега је као нестало, само је легло да отпочине у другом облику живота, легло је да прикуни нове свеже моћи за бујне дане пролећа. Природа зими довршује свој ток, баца са себе стару одећу да је замени новом. У зимње доба није се живот укочио, него се је само повукао, он почива у клицама и пупољцима, у зимском спавању извесних животиња, у ларвама и чаурама. Овај се мирни органски живот иревиђа зато што га наткриљује друга — анорганска природа, која се опажа у мржњењу, падању снега, стварању иња и т. д. Органска природа око нас пала је у зимски сан, па и сам човек није могао да се ослободи испод моћи зиме. Утицаји мењања доба вреде толико исто и за нас колико и са биљке, инсекте и све остало што подлежи томе утицају; они упливишу на нашу душу и ум као и на наш физични живот. Промењљивост у природи, мена суиротних утицаја, извор су болештина и других појава у човечјем животу. Човек подноси жар лети а студен зими, он живи у тропима као и у поларним пределима, а не угине као

АШИКОВАЊЕ. Сликао Св. Јовановић.

биљка и не пада у зимски сан у студено доба године. Али и сви људи нису у стању да подједпако производе толику топлоту, јер је некима хладно за време још топлих дана, а други не осећају велику хладноћу ни у зимско доба. Хладноћа може у неких л,уди да појача живахност органских процеса а у других да их смањи, а слично овоме бива и у разних животиња. Неке од њих не могу да поднесу зимску хладноћу и падају у зимско спавање, неке су принуђене да траже заштите од хладноће по гнездима и пећинама, а некима је довољна сопствена топлота. Најинтересантнија појава у зимско доба безусловпо је зимско спавање неких животиња. Свака животиња мора да протури зиму ма на који начин ; многе се селе, Нарочито тице, у тонлије пределе, многе мењају свој облик, као инсекти, и тако проведу зиму, многе остају и преко зиме где су и лети боравиле, а само неке падају у тако звано зимско спав а њ е. Овој колико занимљивој толико и чудној појави има два узрока; један је падање температуре ваздуха а други је услед оскудице у храни која наступа у данимахладноће. Али ово нису јединствени узроци него на сву прилику и сама организација неких животиња чини их неспособним да зими прибаве себи хране па баш и да је има. Зима поништава несталну вегетацију и са овом губе многи вегетарци своју храну и склањају се у сигурне заклоне, а и неке су месоједе животиње принуђене овим да се такође уклоне са своје мршаве трпезе која им не даје сигурности за њихов опстанак. Али веома велики део животиња не пада у зимски сан, као н. пр. тице, које налазе хране у разном заосталом семењу и ситном зрневљу или од чести замењују зимско спавање сељењем. Такође и многи сисари падају зими у летаргичан сан. Лиљци пак, који су храном ограничени само на инсекте, спавају зими у умереном појасу, док међутим п о љ с к и миш који прилично живи у земљи не спава зими, јер налази довољно хране, као год што не спава зими ни