Нова искра

СТРАНА 4.

II 0 В А ИСКРА

ВРОЈ 1.

кртица него рије дубље у земљу за својом храном, а ј е ж се храни инсектима а пада зими у летаргију. Таквих разлика има и међу другим животињама. Неке су од њих прави зимски спавачи, а неке, као н. нр. рчак, дремају само кад су веома хладни дани, кад се чак и веверица повлачи у своја сопствена или туђа празна гнезда заостала иза чавахга или грабљивица. Веверице, ове вижљасте и хитре животињице, налазе и зими још доста хране, само кад нема много снега на земљи; али оне су и паметне, јер су још раније, за време благих дана, прикупиле доста хране за црне дане и доба нужде. Рчак се још боље спрема за зиму и свој сто поставља врло угодно. Стан је рчков обично дубок до пет стопа и постављен је изнутра сувом травом и маховином; улази су заптивени а ћилер његов напуњен житом и другим зрневљем. Ова му је остава понекад веома велика и може да изнесе 50—60 кгрм., али баш и да нема шта да једе опет не пада у летаргију. И друге ситније животиње и ако се боре зими са глађу и нису толико јаке на хладноћу колико веће, опет не спавају зими, што је доказ, да хладноћа није битни узрок зимском спавању. Другојаче је са рептилима и амФибијама. Њихова је топлота променљива, јер температура њихове крви управља се према спољној температури: пада и пење се са њоме и готово су једне исте топлоте, па су према томе ове животиње и разне топлоте према клими, доба грдине па чак и доба дана. Ако окбна температура знатно надне, онда ове животиње обузима нека унутарња хладноћа која кочи животне радове њихове и за то оне падају у летаргију. Жаба би тако исто могла да живи зими као и миш, али то јој није могуће зато што се мења топлота њене крви. Змије, гуштери, жабе већ. су врло троми и на температтри од + 8° Е. а при температури која је мања од ове само за 3° постају летаргичне. Од инсеката има их доста који не спавају зими а неки се од њих још сасвим хитро крећу по леду или снегу. Међу инсектима најчудније је са лептиром мразовцем, јер осталих зимских инсеката има и у друго доба године али мрзовца има само зими. Морамо се упитати : зашто овај инсекат лети у тако касно доба године ? Ни једно објашњавање овога факта није довољно утврдило узрок овоме, али има највише вероватноће да се тиме ова фела спасава од коначне пропасти, јер у зимње доба нема њених природних непријатеља, а нарочито нема прождрљивих лиљака који би могли да је сасвим пониште. И ово објашњење, ма колико да је вероватно, није поуздано. Ни сама зима, нити сама оскудица у храни не могу довољно да објасне зимско спавање неких животиња. Боље би се могло објаснити прилагођавањем на климатске прилике, које су се у току дугих земаљских периода мењале, и животиње су тиме биле присиљене да се ма на који начин прилагоде клими која је поступно наступила ; и ко зна шта ће бити са нашим данашњим тицама селицама и другим животињама које се селе у зимње доба, кад наступе друге климатске прилике на нашој планети!

ТСпд је већ снег завејао поља и доље, горе и дубраве, кад је већ цича укочила ток бујнога живота у

многих животиња и осудила их да проведу ледене дане у бесвесноме стању и обамрломе животу, онда где ли су се деле животиње, које смо виђали рано с пролећа, где ли је остала клица живота оних нижих животиња од којих не видимо трага и које су легле за навек у затворен гроб ? Па опет кад сине пролећно сунце ми видимо где се око цвећа и вода иојављује читав свет нових свежих бића. За веће знамо како је а за мање да видимо : Кад пођемо пољем у дане дубоке јесени чешће ћемо опазити на трњу или нижем џбуњу беличасте или жућкасте округле лоптице, тврдо прирасле уз гранчице. У њима је скривен обилан будући живот, то су паукова јаја која тако презимљују. Н>их би могла да поништи оштра студен и да у њима угаси сваку клицу живота; али брижљива мати нривукла их је топлим ткивом које не допушта да се уништи плод будућег рода њезина. Кад почну тошш зраци пролећњега сунца на ова ткива измилеће из њих много паукова ситних и малих и растуриће се на све стране да потраже себи опстанка, док и њих време не принуди да се и они побрину за опстанак своје феле истим начином — и тако иде коло живота без претшда из године у годину. Много је интересантније презимљивање лептирова у свима његовим ступњима до самог савршенства. Чауре многих лептирова обично су обешене или су утврђене за какав год предмет. Од силне циче и зиме готово пуца камен, и човек, који посматра те чауре, рекао би, да од њих не може бити никад ништа, али њих буди из мртвила оно исто пролећно сунце које је измамило лист на грани, и траву из премрзле земље. По тоиломе зраку нијају се шарени лептирови који су у ранијем своме ступњу провели зиму под ведрим небом! Али све чауре не проводе зими тако голе и слободне, него су неке омотане чврстом коконом а неке су се завукле у топлију земљу. Такође и гусенице, које презимљују, замотавају се — већином у друштву — у ткива која их чувају од студени; и са првим топлим зрацима и свежим пупол>цима, остављају своје провидне тамнице и излазе напоље. Неке гусенице презиме сасвим слободно без икаква заклона, и смрзну се тако да се могу скрхати, али опет пе угину од хладноће. Неке ларве траже заклона по пукотинама,дупљама, испод камења, маховине и т. д. и увек га нађу како им годи за њихово одржање. Многи лептирови презиме по таванима, исиод кора на дрвету, по угловима и томе сличном. То су почеци изумирања живота у почетку зиме ; али што се дубље улази у зиму, што више преовлађује студен, тиме се више опажа да живот у природи отпочива у мпогобројним облицима: у семену, корену, пупољку, јају, чаури, и савршеној животињи. Занимљиво је у ово доба посматрати животиње које отпочивају а које не. За прве смо напред споменули како падају у зимски сан, а од других има највише у нашој околини у тицама. Ншхова песма још није занемела ни покрај снежне буре ни леденога ветра. Са ињем покривенога грања чује се кратко цвркутање сенице, кошварке и других малих тица зимица, а на усамљеном шумском потоку пева ронац (водени кос). По иољским путовима и друмовима видимо ћубасту шеву како марљиво