Нова искра

Вк).Ј 1.

Н 0 В^А И С К Р А

СТРАНА 5.

прибира свако зрнце хране, а преко поља гледамо како грактајући прелећу гавранови и чавке с места на место ј по баштама опажамо дугорепу свраку, која је лепо провела у пољу, а сад натерана глађу врзе се у близини људских станова. На каквом усамљеном дрвету усред поља стоји какав сврачак аса голога грања у шуми дижу се сиви копци и својим муњевитим насртајем гоне застрашене тице. И на јакој цичи појављује се још далеко пре сумрака сова и друге заостале грабљивице. На незамрзнутим потоцима и плићацима обазриво лови јато шарених дивљих пловака гњурајући свој кљун у воду, а високо горе у зимскоме ведроме ваздуху непомичним крилима кружи сури орао. Сем ових нагаих сталних тица видимо још и тице путнице, које су са високога севера приспеле амо, а ако је време иоле погодно онда виђамо чак и по кога црвендаћа или п л*ис к у, а у последњој четвртини првога месеца у години при погоднијем времену можемо већ да видимо и по које јато чворака, понеку пољску шеву и друге тице на њивама са којих је снег окопнео, или у шуми д р о з д а п ев а ч а. Од других животиња видимо лисицу како при велшсој цичи усред дана лута преко снежних поља тражећи хране, или хитру в е в е р и ц у, која је заборавила на своју урођену опрезност и приближила се људским домовима. По траговима на снегу опажамо, да је преко ноћи било и других животиња које се дању не виђају, а на висовима види се траг срндаћа или дивље свиње. Гладпи вуци својим дивљим урликом објављују по тамној зимској ноћи своју присутност. Ово је доба, око половине првога месеца у години, најчаробније време зимскога дана. Пред нашим погледом пружа се најлепша слика зимскога доба. Докле око допире у слободној природи бели се ињем посуто грање као чисто сребро и блистају се снежни кристали у зрацима зимскога сунца, што их са ведрога и чистога неба баца на ову дивну слику зиме. Није мање чаробна ни ноћна слика зимскога доба. Из провидне сиве магле подижу се врхови стабла у вис и бацају своју сенку по снежној површини ; са ведрога неба блиста блага светлост месечева и необично јасно трепере небројене звезде, помажући благој месечевој светлости да обасја снегом завејана поља и горе.

ЦИГАНКА. С дикао Ђ. Ваштаг.

Али мало по мало па се и зима приближује крају своме; истића је да дува још оштри север преко снежних поља, па ипак се опажа да долазе други дани: дах пролећа осећа се у ваздуху; а то још боље сведоче наши зимски гости који су добегли у села и градове кад је преко опустелих поља и оголелих шума духнуо први северац, и сад нас већ остављају и шеве и конопл>арке, и свраке и друге тице, враћајући се у своје шуме и по.ља. Најбољи је доказ да се приближује пролеће спремање многих тица за прављење гнезда а неке су чак почеле и да носе. Али не беже само оне из наше близине, него нас већ остављају и многе досељенице са високога севера и опет хитају свом далеком завичају. Још мало па ће и многе наше селице да се врате дому своме. Али за сад још звижди северац кроз оголело грање и још ветар носи облаке ситнога снега и витла га — али је нада у нама жива, ми осећамо блаже дане. Пре него што завршимо ове редове треба да споменемо и сан или спавање већих сисара. Како јесеп приђе крају своме и зима наступи, онда се и мањи и већи сисари, који зими спавају, повлаче у своја топла нрипремљена склоништа н падају у укоченост сличну спавању. Ударци су њихова срца снорпји, дисање слабије, телесна топлота мања, удови су хладни. Њихово је спавање права привидна смрт, а то је баш и узрок што оне могу да преживе зимске дане без хране, јер кад би срце и плућа заспалих животиња радила као у обичном будном стању, онда би била брзо потрошена она преко лета нагомидана маст на телу њихову, на чији рачун оне живе у зимскоме спавању, а која је иначе довољна за. више месеци у зимње доба при малаксалим радовима дисања и осталих органа. Само мањи сисари спавају непрекидно а већи, као н. пр. медвед, спавају непрекидно, али опет зато за свс време врло се мало хране. ! Цр. рад. уТазаребић.