Нова искра

СТРАНА 34.

НОВА ИСКРА

В РОЈ 2.

љав и озебао! Тако и ви, писмени људи! Кад се разбудиш а ти упалиш свећу, па књигу у руку. А ја — куд ћу ? Утрнула ми једна страна од лежања, а ја се окрени на другу док и она не утрне!. .. Ја се стадох смејати. -— Та јест ! Ако ништа друго, бар смејати се лако. Ја се уозбиљих и позвах га да попијемо по једну, на што он пристаде. Да видиш ти како је тај мој сусед добар човек! Ни налик на брата који је оделит од љега, и о коме не постоји баш лепо мишљеље у селу. То је човек преко педесет година, висок, сув, крупне кости, још прав, нешто мало изнурен радом и годинама, што се познаје по оним помућеним очима, што су некад биле црне и врло лепе, а сад дошле нешто блеђе и жутљајиве. Скроман да већ прелази скромност у стид. Кад ми дође увек пита: „има ли још кога?" — јер није рад да изиђе „свакојак" (тако он вели) пред људе. Нечега женског има и у понашању и у раду његову. Сељаци веле: „он се требао родити као женско, па се некако окренуло." Јер, да само уђеш у његову малу кућицу по свему ћеш видети да тамо мирита умешна рука. Али то није рука његове жене, која је тако исто вредна, али нема његове умешности. Долапи, полице, онај бели сто, столичице, необојен креветац и чивилуци — све се то бели од чистоће. Собица мирише на тамњан, босиљак и јабуке. Не можеш просто да се сит надишеш. Оне постељне ствари: јастуци веленци и поњаве чисте и опрашене. Мало, али лепо и примамљиво. Ничега нема много, али тто има све ваља. Нема он више од три кошнице, али у његовој кући има и мепа и воска преко целе године; има неколико овчица, а његова жена има вуне и пређе као да је читаво стадо ; о Божићу он коље три печенице: прасе, јагње и ћурку, и то од кад је закућио. Никад се ником није задужио, нити га је ко због дуга за рукав повукао. Кад од куд збере коју парицу, прво одвоји порезу и по нешто колико да се нађе „за случај", и то се чува у закључаном сандуку што је под креветом, од којега он држи кључ уза се. За суд и судпицу он не зна сем што порезу однесе или што оде на заповест кад биров позове. Кад је ме!)у л^удима, он све ћути и сдуша. Кад му се стану смејати, он рекне : — Па саушам шта паметни људи говоре. Да ми није било пона Нере и других паметних људи, ја не бих умео сести као човек, нити бих знао лећи у чисте поњаве ! Јела би ме рђа код толиког мога добра! Само се у једном показивао господар, а то је око лонаца. Изврсан кувар. Свадбе, славе, у опште где је требало добар ручак зготовити, није се могло без њега. Чак су. га и у друга села позивали. И он је одлазио; свакоме се одазивао свесрдно. И онда треба човек да га види. Колика сигурност у сваком покрету, колико достојанства! Нека Бог сачува сваког смртног да му што напомене. — Шта велиш ! Зар се ти нађе да мене учиш ? А знаш ли ти коме сам ја ручак готовио ? Покојном владици, море! И кад је ручао, он запита попа Перу: „Оче Перо, ко то зготови овако лепу аласку чорбу ?" А поп Пера мене па пред владику. „Јеси ли ти одавде, брате ?" — „Јесам господине владико !" — „А где научи овако готовити ?" — „Овде, у селу, г. владико !" — „Е, брате, алал ти вера," —Па мени здрав дукат „маџарлију!" А

знаш ли ти да је владика — владика. Он је ручавао и са краљевима и са великом господом, па ће сигурно боље знати шта ваља ! Оступи одатле ! Збиља, заборавих ти рећи: име му је Симеун. Ја га сачеках на капији и поздрависмо се. Он прво метну руку на прса и приклони се, па је онда тек нружи да се рукујемо. Позвах га у собу. На прагу он отресе своје опанке (то је увек радио, било блато било суво), скиде капу и уђе. Понудих му столицу и поседасмо. Свака његова реч била је поткрепљена по неким аутором : „што реко Пера Савчин", или „што каз'о неки покојни чича Марјан" — тек код њега је увек НеКо рекао или казао оно што он вели. Сељаци му се смеју заТо. а ја, Бога ми, не. Што год сам код нас прочитао научних ствари, све су препуњене циТатима овога или онога ; Кад га слушам где тако говори, дође ми нешто жао што се и он није бацио „на књигу" — славан би то научар био. Јамчим животом да би до сад био академик ! — Па како је, како, чича Симеуне ? — Па, што рек'о неки покојни Димитрије Савкић, тешко бГг до памети, господине и комшија, а већ кад намет дође и мени лакну. Јутрос ураним и одем до свињца. Био сам ти, што рек'о онај, батли од јутра: крмача ми опрасила седморо. Па сад морам да се в&скам око свињца да не би .... знаш има — простићеш — прождрљуша! Ето лане једна, да не дођох, појела би све прашчиће. — Е, шта ћеш ? — рекох .... — А видим ја синоћ кад сам затварао свиње у свињац да ће бити нешто, па нарочито нећу да кажем деци. Волим тако по некад да их — што онај каз'о — прекорем што не пазе на м&л. Па сад велим моме Јови : „А зар ти тако, а ? А не знаш да нам лане мал' не страдаше прашчићи ! Тешко мени, кад ја морам, што онај рек'о, свуд потрчати !" А он да се изеде од муке. А ја волим што је он тако жесток за кућом! Што онај реко: ватра је у послу! — Красна су ти дечица! — Хвала је Богу, а хвала и теби, господине и комшија, који ти то мени велиш! Ја, што рекла нека покојна Пајка Ивина, волио бих да сам и мртав, него са децом срамотан! Зато ја њих и учим једнако да раде, само да раде и да се Богу моле ! Све, што реко поп Пера, иде с тим. Ја кад радим, ја онда не мислим ни на шта зло; све велим: е ово ће ваљати ! Знаш ли ти, господине и комшија, да ја, кад радим, не осећам ни зиме ни врућине; па ни бриге ме онда не море, и оне оду у бестрагију. Ето, летос, кад бише оне припеке, а ја нешто баратам око баште и чупкам траву, а дође комшија Иван: „Их, по Богу брате, како можеш ! Што не ујаш мало ? Проври мозак!" — „Јок! велим ја. Ја 'вако радим, а ветрић пирка те ме разлађује !" А јесте тако ! Мени баш никако није било врућина. Донеше каву и ракију и нослужише га. Он не хте. — Узми ти најпре — рече ми. — Ама молим те! — Оно, што рек'о ђед Марјан, не ваља у старом селу нов обичај заводити ! Кад је таки ред у твојој кући нећу да кварим. Али код нас није тако. Од кад знам за себе, домаћин је у кући наЈстарији и њему је и чест најпре. — Код нас је овако. — Та већ видим, али, господине и комшија, то не ваља! Много вам што шта у чаршији не чаља, Ја, истина,