Нова искра

СТРАНА 64.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 2.

Нреводилац би могао истрајати на своме започетом раду; али, као што се и овога иута иоказало, њему недостаје потребпа снрема за тавав рад. На њега пада исто толпко одговорностн за ове мане, колико и на позоршпну управу; јер су обоје показали, колико су мало познати са техпиком грчке драме. Крајње је већ време да се код нас престане с тим мишљењем, да је класична Филологија само познавање грчких и латинских речи, у деклинацији и коњугацији. Нема сумње да су то основи, али за познавање и уживање — а то и јесте крајњи цпљ учењу класичне миологије — у једном класичиом делу, као што је баш и сам краљ Едип, потребно је свестрано познавање јавног и приватног живота дотичног народа. Такво познавање данашњи начин предавања и учења Филологије не даје, а он је у напредним државама (на по неким местима чак и у. гимназијама) већ давно и давно одбачен. Ми бисмо желели, да не само Едипа, него још и друге грчке драме на нашој позорници видимо, а нарочито бисмо желели Еурипида, али само у сувременијем облику, уз употребу оних Факата, које је наука у последње време поставила и утврдила. Ситније омашке, а њих пуно има, прелазим. На завршетку морам молитн за опроштење, што самјакао археолог морао да пишем о једној нозоришној представи. У своју одбрану имао бих само то рећи, да сам ја у овом чланчићу додириуо само оне ствари, које строго у обим класнчне археодогије сиадају, нли са њоме у најтешњој вези стоје. То ће ми признати свакн онај, који зна, чиме се класична. археологија бави. Др, Милоје М Васић.

Р А 3 Н 0 Француска штампа о српском преводу Тјерове „Историје француске револуције". — Велики нреводилачки и комеитаторски рад Г. генерала Магдаленића није нашао срдачног дочека само у нашој књижевности. Поред једнодушне хвале и нризиања у срнској и хрватској журналистици, говорило се са нохвалом о овом књижевпом подузећу и у француској штампи. Многи политички листови ласкаво пропратише ову појаву у српској књижевности, а журнал »Ћа геуие (Ир1отаИ (Јие" донесе и нарочитн чланик. Не хотећн га комептарисати, доносимо га само у преводу. Он гласи : >Ф р а н Ц у .-О .к -и у т иц а ј у С р б и ј и. Вигао је од четврт века како се Номцн и англосавсонско нлеме старају на сво могућно начине и свима средствима да осдабе француски утицај у свима земљама у. којима.је Француска успела с помоћи свога језика, своје културо, својих т.радиција и своје цивилизације да створи соби искључан доминантни положај. Пошто се Француска није томо ничим опирала, ваља нризнати да су ова њихова напрезања имала извосан успех и да јо Француски утицај доиста у неколико ослабљен. и потиснут. Али гдр оии иису могли иостићи у том погледу никакав успех и норед сцр.јих најјачих нанрезања, па чак и стављајући у изглед и извесне интересе — то је код Словена у онпгге, а посебице код Срба. У овим земљама, Фрашхуска је била а још је и данас најгеперозннја., најнапредиија, најхрабрија, најистакнутија у општо, дакле највећа земља у свету. Чиме се об.јашњује овај отпор свему што је противно Фраицуском и ова њихова љубав за Француску ? На нрвом месту: одацошћу народа српског нрема својим владаоцима, од којих се један учио у Паризу. Уз то и тиме што је династија Обреновића давала нревагу свему француском. Најзад, првенству које су увек српски научењаци и писци одавалп француским делима. Они су се увок напмјалн нашим веливим писцима пли су преводили њихова ведика дела, и на тај начин, веома су номагали распростирању Францусве цивилизације, њеие генерознОсти, њене моралне величине и њоне славне нрошлости. Ето зашто се ни једна друга цивилизација није могла у овпм земљама истаћи пред француском. И то ће тако остати све дотле докле се год славенски научењаци и нисци буду напајали Француским мислима и преводили их. Недавно једаи од најдистингиранијих српсвих писаца, генерал Магдаленић, дао је својим зеиљацима прве књиге свога провода Тјерово »Историје Француске револуције консулства н царства«. Историја ове револуције и славне војничве ецопеје која дође за њом увек је у највећој мери иктересовала све и свакога, како у Француској тако исто н у туђинаца. Ова моћна при влачна снага Француске, због тих догађаја и дела њезиних, на путу је да постане још јача преводом који данас подноси генерал Магдалонић српској публици ; јер прве књиге овога дела разграбљене су Сфзином која изненађује и публика нестрпљиво очекује њихов наставак. Дичност генерала Магдаленића п његов књижевни аукторитет томе су, нема сумње, много допринели. Он је стари проФесор у Војној Академији и нисац неколиких војничких дела. Његова велика компетенција у војним питањима, његове велике ратничке особине и нооспорно место које заузима као тактичар, повећале су, нема сумње, успех овоме делу. Подносећи српској публицн ово Тјерово дело, он се, нре свега, иостарао да га тако обради, како ће га моћи с разумевањем читати и они чак којих је историјско знање недовољно. У политнчвом и исторпјском .језику има термина и израза којима су дуговремена уиотреба и догађаји дали нарочито одређени, тако рећи технички значај и смисао. Сасвим разумљива оном народу у вом су и постали, значења ових речи непозната су туђинима који су без довољне специјалне ст УДије. Да попуни ову нразнину иреводилац се побринуо да унесе у текст свога превода многобројна објашњења веома корисна и ин»НОВА ИСКРА« излази сваког 16. у мксецу. — Цена : на год. у злату. — претплата и ове што с.е тиче администрацијк шлљи се Р

тересна за српскога читаоца, због којих је превод постао пристуначнији и ширим вруговима. Захваљујући томе, као и великој вреднооти оригинала и изврсном цреводу Г. Магдаленића, ово монументално Тјерово дело постаће веома популарно у Србији и учиииће да нас мали али јуначни и племенити сриски народ, који нам је одан и душом и срцем, још боље позна и још више заволи«. 1а Гогте (1е 1а реп1П8и1е Ле8 Ва1кап8. — На последњој седници Женевскога ГеограФСког Друштва, која је одржана 26. јануара (п. н.), нрочитана је расправа предњега натписа, коју је био послао овоме удружењу њен дописни члан из. Београда, Др. Јован Цвиј и ћ, проФесор В. Школе. Ова морфолошка студија о Облику Балканскога Полуострва изазвала је живо допадање у присутне цублике, међу којом је било придично дама. Расправа ће се штампати у Мемоарима Женевског ГеограФСког Друштва. * Историска предаваља о Источниме питању на Слободној школи политичких наука у Паризу. — Из црограма овогодишњих нредавања на овој високој школи видимо да су три чувена француска књижевника и проФесора посветили највећи део својих предмета изучавању источнога пптања. Тако А1ћег(; Уап<1а1, члан Француске Авадемије, говори: Опостанку сувременог источиог питања. Ор.уско-турском ратуиоберлинскоме вонгресу. 0 повлачењу нових граница Црне Го р"е и Грчке. 0 у ј е д и њ е њ у Р у м е л и ј е и Б у г а р с в е, и 0 м аћ е д о н с в о м е п и т а њ у. — Апа1о1е Бегоу-ВеапИеи, члан Инстнтута, предаје политичву историју главних држава у Јевропи за последњих 20 година, где говори о установама и странвама, и о разним националним, политичвим и друштвеним питањима. Први део овога предавања цосвећен је Источној Јевропи. И најпосле А№ег(; 8оге1, члан Француско Академије, држи нредавања нз дипломатсве историје Јевропе од 1818.—1878. г. * ГеНх-НурроШе Пекрге/. — У пас јо нрошла непримећена смрт француског књижевника Н. БезЈдег -а, бив. начелника у Францускоме мннистарству снољних нослова и бив. француског амбасадора у Ватикану. Међутпм, он је био један од првих учених Француза, који је својим темељним историским и нолитичким студијама нривувао нажњу Јевроне на хришћансве народе на балканскоме полуострву и на опо национално врење у АустрогУгарској о 1848. г. Он ,је од 1847. г. штампао велпки број чланака и расцрава о томо у нознатој Ееупе (1 ез Беих М о п <1 е з, које је после, прерађене н дотеране, нрешттшнао у две књиге, с натписом : 1|в8 реир1ез (1е 1АиМсће е( Де 1а Тигди1е. НЈ8^01ге (1ев Шупепз. (1е« Ма§уагев, Дез Еоиша1пз е! <1ез Ро1опа18. Раг18, Сотоп, 1850, 2 уо 1. т-.8, које дело и данас може црелиставати с коришћу нолитнчар н историчар. Везргеи је умро у Иаризу 24. септембра 1898. г. ■ ©•'■Об БИБЛИОГРАФИЈА КЊИГЕ, 1. Наши модерни историчари. Наннсао Адександар Протић, пувовник у нензији. Београд, Штампарија код »Нросвете« — С. Хоровица, 1900. 8-на, стр. 132. — Цена 1.50 динар. и.ш 70 новч. 2. Мала библиотека. Свеска 6. и 7. Од српских нриновједача: Божићне п р и ч е. У Мостару, 1899. Издање и штампа издавачв.. књижарнице Иахер и Кисића. М. 8-на, стр. 176. Цена 24. новч. нди 60 п. дин. 3. Милош Веливи у служби своје отаџбине. По оригинал-\ ним довументима уредио Јован М. Поп.овић, Пожаревац, штампарија Михајила Костића, 1899. 8-на, стр. 111. Цена 1 динар. 4. У слободним часовима. Књига за младеж. Са сликама. Нацисао Ж. О. Д а ч и ћ. Београд, штампано у Држ. Штампарији Краљ. Србије, — 8-иа, стр. 95. Цена 0-80 динара. 5. 2емка 1јеро1;а. Кавргаујеа Кпгше Коујеа. НерахаШ оНзак гл „Затајеузко^ Нс1а" (п 55 рптјегака). — ХетаЈјзка к(ашра.гјја и 8агајеуи. 8-на, стр. 16. 6. Поменик о тридесетогодишњици Краљевског Српског Народпог Позоришта. (1869.—1899.). Службено издање. У Београду, у Државној Штампарији Краљевине Србије 1899. — 8-на, стр. 100. Цена 1 динар. 7. ГроФ Л. Н. Толстој: Васкресеније. С руског превео Јован Максимовић. — Свезак 8. — Сремски Карловци, штампа Манастир. Штампарије. Издањо књижаре Св. Ф. Огњановића. — 8-на, стр. 337 —384. Цена 40 Филера. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије год. 10 фор . или 20 дин. . Ј. Одавићу, власниву »Ново Искре«, Љувићска ул. вр , 8.

Влдсник и уредник Р. Ј. ОдавиА.

Милош Вклики — ШтАМПА1 ј ија Бојобиља и Мићиђа (Кн. Сцо^. рр. 35.)