Нова искра

ВРОЈ 2.

НОВА ИСКРА

И векови што све илене, Мирно руше тврде стене. И: »Кроз сумрачак, иогле старче, »Ено двора суре стене, »Ту борави драга моја, »И позива ноћас мене.« Једна од гдавних мана нашега језика јесте често сустицање самогласника, и треба све могуће чинитп да се избегне о.вакав стих: У свету она хтеде да чаром својим блиста, И наде к' о у к а 6 кад падне роса чиста.... * * Права иојезнја није вештачко оживљавање туђе мртве и ладне ирошлости, од које нас и време и нростор бескрајно деле, и која нас ннкада не може загрејати. Ми не осећамо болове тих људи, ми не разумевамо њихове наде, друга крв струји у жилама нашим, и они ништа, не говоре ни иашем срду ни нашем духу. Појезија, то је наш прости, свакодневни, сирови живот, шарени, мрачни, занимљиви, тужни, слатки, отровни живот ! Иесиик је онај који разуме величанствено струјање његово, који зна оие тајанствене везе које сиајају срда људска, који уме да нађе оне моћие акценте нод којима треите душе целих нараштаја и векова. Треба бити видовит, зиати »немушти језик«, осећати како трава расте. Има људи који ништа пе виде, ништа не осећају, као онај Холандез код Додеа који је из Аустралије донео само један утисак: величину кромнира. Велики и несрећни Гијо пореди обичан живот са стеном у пустињи из које је Арон воду извео, са тврдом и суром стеном која поглед замара и у којој је онај који види открио студеиу и бистру воду која је животом и надом запојила цео један народ. ђсетити, разумети, заволети, превести живот, ето у чемујепојезија! Да ли недоста-ју предмети? Ако хоћете прошлост, ето нашега устанка у почетку века, оно беспримерно и епско дело сиротиње раје, куке и мотике, онога народа - мученика који се напуштен од свију кроз четири века вукао и издисао, и који се као светло јутарње сунце једнога дана ноносито издигао и затражио своје место на земљи. Ту скоро, у Ееупе ђ 1ече, једаи странац саоиштавајућн своје утиске из Сроије, иодсмехнуо се слабој уметпичкој вредности оних слика јунака из Вуне које се находе у нашем Музеју. Није му замерити, јер он није могао осетити оно што нама кажу она овална, отворена, лоштена лица, оие тужне очи расе која је много патила, оне снажне јагодице и дуги курјуци. Не би се иодсменуо да је знао омирску борбу сељака српског, опасаног ликом и обувеног опутом, који се подигао противу царевине која се као иолип раширила у три дела света, да је знао да су ту људи војевали барутом који је у чутурама преке Саве пренашан, да су градове освајали трешњевим топовима, да су архимандрити у добоше ударали, да се писало барутом растонљеним у води ! Не зна он да је у тим чудесним сељачким главама клијала некористољубива мисао о иационалиој солидариости, ту идеалну страну Вуне, то народно разумевање шта жубори бурна и бистра Дрина, Дрина »међа племенита«. Боже мој, какво ноље, какви људи, какви догађаји! И такво доба још није нашло свога песника! И тако лепе и младе снаге залудно се троше у лажној, ладној, туђој прошлости! Па ова свакодневна бујица догађаја, нада, радости, болова, р;зочаравања, страсти, илузија, вечита борба између снова и јаве, смели и бујии долети душе која би у небо да нрне и тапкања ногу прилепљених за блато земаљско, вечити сфинкс смрт која нам носи миле и драге и која нас у куту вреба у најлепшим тренуцима кратке и варљиве среће, страховита неправда која дави мале и слабе, писак несрећних, сиротних, понижених, увређених, глад за истином која је хлеб духа, жеђ за правдом која је смисао живота, свети култ човечанства и човечности, племенита амбидија бити на челу победоноснога похода ка напретку, као снежни, чисти, девичански бели врхови планина; бити први осветљен ирвим зрацима злат н ога сунца у чијем зраку трепере наде зоре^ среће, светлости! То нису ни мало нове мисли, још мање какав нови програм, то је осећало, разумевало и вршило све оно што је било велико у појезији и што је било елита свога доба и свога народа, то зна Г. Мнтровић, то се даје видети и у овим незахвалшш песмама; и све ми даје права да се надам, да је ова лепа књига увод у друго, лепше и веће дело. Лозана, јануара 1900. Јован Скерлић УМЕТНОСТ П030РШПТЕ Краљ Едип на београдској позорници. 22. јануара о г. дават је дрви нут на београдској позорниди »К р аљ Е ди п« од СоФокла То нам даје повода да нроговоримо коју реч о техничкој страни самог комада, и да укажемо на погрешке, које су се том цриликом показале. Дознао сам, да се управа Нар. Позоришта, или сам г. драматург, цри спремању комада за пашу позорницу угледала на једну француску редакцију. Ја у то сумњам ; а сумњам у толико нре, што су погрешке биле тако каииталне нрироде, да се оне но могу ни самој француској површиости дриписати, а да и не говорим о немачкој педантерији, са којом би се дотични комад могао одлично ириредити. Тамо, где се у позориштима очекује публика, која је бар у изврсним цреводима читала класике, и са њима нреко разиоврсних предавања, разгледања научних и уметничких збирава можда и сувише

добро позната — тамо се приређивачи труде да буду што јаснији, да што верније саму ствар представе. А код иас, где и образованија наша интелигенција познаје овакве комаде само по Ш е ру или којој другој историји литературе, наша позоришна управа је и сувише мало учинила за разумевање самог комада. За класичну уметност тражи се гомила разноврсног знања, да бисмо је могли разумети и њој се дивити. Не с тога, што би та уметност била нејасна, мистериозна, симболична, или са другог чега; него с тога, што је она нарочито нама Србима у Краљевини и сувише далека, и сувише непозната. Исто онако, као што се на нартенонском фризу мора обазирати и на најмању ситницу, мора се и нри гледању каквог касичног комада на све и сва пажња обраћати. Као што нам се тамо, нри свој огромној и неподељеној дужини Фриза (159 метара), око не замара посматрајући Фигуре или положаје и композицију мојединих група, исто иас тако ни грчка класична драма не замара при читању или слушању. Варијација достојиих наше нажње има и мора бити и у њој .— а-ди њих нема само на нашој позорници. Поред све поделе на чинове, која је, противно закону грчке драме, унета у ову трагедију, ипак иије било првог услова за уметничко дело — није било јасности. Ово, што су грчки трагичари постизали доласком или одласком појединих лица са скене, нису код нас постигли пи поделом на чинове. Та подела унела је чак више збрке, него што је разјашњавала. — Али и како би се могло недељиво делити ? Та то је један моменат из живота несрећног Едипа, у коме је оличена идеја :све се насвету дешавапо вољи богова; ма шта људи предузимали, они судбиН У> ко ј у имје Темис одредила, не могу избећи. Ова тема и оваква обрада карактеристиче су потпуно за нобожнога Софокла, који је после смрти и сам за Хероса проглашен. Можда се наша управа бојала, да ће 1530 стихова (јер их толико у трагедији има) бити и сувише мало, да ће време бити и сувише кратко ирема ценама, које су се морале за поједина места платити, па је с тога по свој прилици на објавама и штампала, да је свршетак око 11, а продстава је била још и пре 10 часова свршена. Изгледа ми као да се у позоришту на метар, литар или килограм продаје; или што се као оно на ринглшпилу према количини плаћеног новца сме дуже или краћс време возити. — Ово ме опет подсећа на сличан нојам једног нашег уваженог грађанина и научара, коме је величина и колосалност каквог уметничког дела први услов за његову леноту и вредност. — Али, тако је то код нас. После ове дисекције, нзвршене над комадом, морамо споменути још и једну нетачност, која мења чак и првобитни број лица у комаду. Две Тивљанке су биле још и у дијалог уплетене, док код СоФокла о томе ни помена нема. Ове две Тивљанке могле су чак и кор заменити, али ипак само на пашој позорници. Кор је представник целог тивског народа. Он је у комаду оно, што ми данас називамо »јавно мњење«, Коровођ (у објавама »Кори®еј« назван !), само је предводник кора, он дакле представља заступнике тивског народа — кор. Сооокле је први унео у драмски кор 15 лица. Ми смо на нашој нозорници видели коровођа, 3 члана кора, и ваљда ту треба рачунати и оне две Тивљанке. Опет нечувен и науци непознат Факт ! Коровођ (КориФеј) говори са краљем само у име кора, у име народа; и само као такав он нам је разумљив; јер иначе нам он изгледа као средњевековна дворска будала, који са краљем сме тако да говори само с тога, што ће му се на лудост одбити. Онако како је коровођ на нашој позорницп био маскиран, као и његов начин играња подсећао ме је на серију оних дворјана шпанског краља Филипа VI, које је "УеХагциег тако уметнички умео да представи. Ова смешна улога коровођа и кора могла се избећи само тиме, да је се према правилима грчке трагедије дало кору, да бар при ступању на бину (јер он није требало да очекује са осталима краља пред иалатом, него да уђе тек опда, кад остали народ одлази) свој рагоДоз отпева, у чему би се одмах и његова целина ијединство маниФестовало. Смешан је то крпеж био, кад се у IV чину допушта да музика свира и прати говор оне две уметнуте Тивљанке, које су нас у својим улогама подсећале на месечарке, које несвесно по улицама блуде и бунцају. И на овом је бар месту требало пустити кор, да он те стихове отпева. Али о кору би се могло још много говорити, што ја на овом месту пећу да чиним. Поред битно непотребиих Тивљанака, одмах после првог чина била су непотребна сва она лица, која су пред краљевом палатом са маслиновим гранчицама у рукама скупила да помоћ од краља траже. Краљ их и сам отпушта узимајући на себе дужност да злу лека тражи. Старци у кору, свештеник, па и саме слуге, мизерно су изгледали. Старци, који су имали да представљају најотменије грађане тивске, изашли су пред нас као погурени просјаци, за које сам се бојао, да само руку не пруже и милостињу не потраже. Костими су били испод сваке критике. Место правог грчког одела, Јокаста и остале жене имале су некакве ампире и матинеа, без смисла и облика. Ни краљевско као ни осталих мушкараца одело није одговарало захтевима доба и обичаја, који су у комаду заступљени, Не знамо у чему поједини Француски, немачки па чак и маџарски комади треба да имају првенство пред Едипом, те да се за гардеробу у овом комаду не беше издашније руке и бољег укуса уз примену научних резултата. Што се тиче осталих декорација на самој бини, за њих се у опште може рећи, да су биле без смисла, а још мање укуса. Као што су бесмислено биле намештене, тако сујош бесмисленије употребљаване. У оиом погледу ми смо имали прилике да видимо сметене дичности, које једно говоре, а друго раде. Пошто текста.пред собом немам, то ми није могуће ни говорити о самом преводу. Н>ему бих имао само да замерим употребу неких и сувише драстичних речи.