Нова искра

С ТРАНА 36. = = == - ===== Н 0 В А одавно нисам био у чаршији ; ади што сам видео код неког нашег Добросава што тамо сад има дућан и оженио се — никако ми се не допада. Зове он мене у собу. Уђосмо. ТБегова жена — а млада и лепа жена — седи па се и не помаче с места кад ми уђосмо ! Жени би некако незгодно. Није ми због мене , ја сам ту данас , па Бог те пита кад ћу опет доћи; ама ми је због њега, веселника. Не смем — ове ми мученице (показујући на ракију) пролазио куд и она! — да му погледам у очи, велим застидиће се, али он — јок ! Него јој јога вели : М Е, душо моја! Ово је онај чича-Симеун што сам ти причао да уме да готови јела". Кад јој рече : душо моја — ја — што онај каз'о - у земљу да пропаднем од стида! Седео сам ту, али не знам шта смо говорили. Она ми се кућа окреће око главе. Само мислим : зар то Миличин син ?! Да ти знаш његову мајку, господине и комшија, ти би рекао да таке жене у свету више нема! И нема је вала! Какве је она муке премучила у оној кући и с оним народом, ја сумњам да је жив двоножац! Срећна. је што није дочекала да види ово чудо !. .. И још је причао мој сусед. Реч му је ишла глатко и кадар је оном искреношћу да занима човека. Говорио је и о том како је квареж ушао и у села, нарочито у женскиње. — Почеле губити образ ! Даније по неке старке, ја, што рек'о Петар Којадинов, не знам где би се део! Не поштују више ни старије. Ено моја сна, ха, што је за синовцем Мићом, неће свекру да полије! А Мића гледа па — ништа! А свекар јој, мој Јеврем, само слбже раменима. Него, вала, и он је крив. Не бих јој ја дао да се ребри по мојој кући, па да ми је на зеницу испала! Ја бих и њој и Мићи показао врата ! Док живим, ја сам господар у својој кући и ту нико не заповеда сем Бога и мене ! Јесте, тако је ! И оно му мутно око засја, и онај се стас исправи, и она понурена снага оживе. Сасвим други гјрвек! Сва чистота душе блесну у очима ; увређен мушки понос оживе на цртама лица његова. Дође ми узвигаенији ; изгледао је као човек што улива поштовање —• и ја необично заволех тога човека. Не знам зашто, тек ми такве људе и такве природе схваћамо све с комичне стране. И да се нисам тако зближио с њим, ја бих се увек насмејао кад бих га видео. Сад пак, ствар стоји сасвим друкчије. У разговору, честом разговору с њим, ја откривам једну по једну врлину која ме изненађује, видим драги.камен, неуглађен у земљи међу другим минералима, и што га више гледам, све ми је сјајнији. То је један члан мога друштва. С њим проводим зимње вечери поред чаше, песмарице или гусала, и немаш појма како ми пријатно иролазе те вечери. Омилела ми књига, јер им читам и слушам њихова резоновања, која су врло интересантна. Омилеле ми гусле, јер ми звуче некако чудновато ; из њиних монотоних звукова запахњује ме некакав чудноват живот, који осећам и у својим грудма, ма да се тамо скрио као мали попак под топло огњиште. Не можеш појмити колико то силно утиче на ме : та ја ! се под утицајем овога живота мењам ; осећам неки препорођај у дугаи, у мислима ; лакше ми је; крепчији сам; не вређају ме и не узбуђују ситнице ; сад се слатко смејем као некад у детинству, кад ништа није тиштало моје груди, а сан ми је миран и спокојан.

И О К Г А ИРО.) 2. Али нека је доста за ово прво гшсмо. У другом ћу ти писатн о чему другом, што ће те свакојако интересовати, кад те већ ја интересујем. Буди здрав и весео своме Јанку. Р ш т Путник што светом БЕЗУеПЕШНО влуди, ОмРКНЕ с јадом, са волом освае1е, У мене прошлост мутне слике буди : 0ЧАЈНЕ ДАНЕ И НОИИ НЕСАНЕ ; Преда мном пусто, куд год поглед скгенв : Долинк ПЛАЧНЕ, ГОРЕ ЗАМЛГЉЕНЕ. Дан АС снег, бура јуче ведро бе111е. Сутра јад можда и страдаља стара ; Ил' ИУ СРЕСТИ ОЧИ ШТО СЕ ЉУПКО СМЕШЕ, Можда и љубав ? . . . дах, пена и пага — И на гато све то, на што патње нове, Уздаси, сузе и проклество тајно Оном што давно жали веђ- очајно Н ајслађе наде и најлепше снове ! Београд. Јјлад. р. ЈТеШковић. ХИЛАНДАРСКА ЗАСТАВА ДАР ЊЕГОВА ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА I СРПСКОЈ ЦАРСКОЈ ЛАВРИ ХИЛАНДАРУ

жЖоследњих дана месеца декембра прошле године имали су Београђани прилику да виде у сали Велике Школе црквену заставу, ремек-дело своје врсте, коју је Бзегово Беличанство Краљ Александар наменио Немањиној и Савиној Задужбини, српској царској Лаври Хиландару. Депота и вредност овог у истину краљевског дара нагони нас да га у слици изнесемо пред своје читаоце који не имађаху прилике да оригинал виде. Када се оно 1896. године од 21.—25. марта бављагае Н>. В. Краљ Александар 1 у Хиландару, где га је браство манастирско дочекало као правног заштитника ларре Хиландара, решио је Српски Краљ. да успомену на то своје бављење обележи трајним и видним знаком. Већ исте године беху учињени кораци за наруџбину црквене заставе. Новембра месеца 1896. год. беше г. Стојан Новаковић саставио натпис о бављењу у Хиландару и изабрао из Псалтира изреку. Али та наруџбина није имала успеха. Године 1897. владика Димитрије ослови господина професора Михајила Валтровића да изради нацрт за Хиландарску Заставу. Професор Валтровић изради нацрт који је представљао малу црквену заставу о једној мотци само. Декембра месеца исте године одобри ЕЕ>. В. Краљ тај нацрт, који је за тим требало послати на израду. * ј, Али у току првих месеца 1898. године изради проф. Валтровић нов цртеж за много већу заставу, каква ће бити прави краљевски дар. Овај се нацрт већма допадне, и већ га месеца маја исте године послаше у Беч на израду. Заставу је израдила позната везилачка радња Е. КпсШ и 8сћи>еГдег која је основана још 1779. године. Заставом овом утврдила је ова радња онај лепи глас који