Нова искра

ВРОЈ 3.

мација терена веома утиче на атмосферску циркулацију. У горњем делу речног корита, који је не само узак но и обрастао шумом, ваздух не може довољно да се загреје, као у дбњем ширем делу. Ова неједнакост не примећује се целог дана, док сунце греје; али чим сунце зађе, ла дан ваздух појури с планина и почне да се меша са загрејаним ваздухом ; и док се измена гасова не изврши, дотле се осећа јача ладна струја при заласку сунца. После пола сата осећа се благ и пријатан ваздух. Жи напоменусмо да Врњце окружују шумовити огранци Копаоника. Познато је, да шуме ублажавају сурову климу. Свуда око бање ванредно лепо успева морска плека (1ппгрегиз Спттитз), по оконим висовима види се лужни бељичак, еладун, цер; више ових долази леска, која на Лесковој Равни свија читаве шуме, а одмах за овим буква, која својом бујношћу и висином задовољава све посетиоце бањсве. На висинама од 800 м. почиње јела, која на доста великим просторијама расте помешана са буквом, док напослетку према„БелимВодама" остане сама, свијајући недогледне јелове шуме, које ее пружају према Новом Пазару и Косову. Врњци имају и своју метеоролошку штацију. Ево како је средње стање било у 1899. год.

Средње стање метеоролошке штације Врњци

МЕСЕЦИ

Ч N Р< И

•Г—3 ај а

Јуни

N ►"О

Август

Јн И ш О

Оув термометар ....

12-2°

15 7°

17-4.0

19-6°

18-6°

16"

Ансолутна илажност. .

6-2

9-7

10-2

12-7

11-6

10-8

Релативна » ЦЦјЦ

Варометар на 0° . . . .

није иосм.

739-19

74-2-48

743-23

741-52

Падежи и висина талога у њима

1-5

5-8

1-9

2-9

4-9

3-2

Кишни дани

Живог у Бањи. Живот у Врњачкој Бањи почиње врло рано. Јутром се устаје обично у 5 сати да се пије вода. После прве чаше шета се пола сата, а затим се пије друга чаша; после овога, ако се не иије трећа, шета се читав сат поред музике и око 7•—8 сати доручкује се. Вода се пије од 20—800 гр., чиста или помешана сурутком. Од ове године установљава се леч:ење сурутком као и кефиром. После 1—2 сата по доручку почиње купање. У купатилу се остаје у почетку 5 минути, а позније 15. Болесници остају обично 3 недеље на лечењу, неки 4 а неки и 6 недеља. Врњачка вода може се употребити од половине априла до иоловине октобра. Пролеће и јесен веома су згодни запунокрвна лица. Лето за слабија и осетљивија «ао и за она која пате од стомака, јетре и слезине. За нервозне најбољи је мај, јуни, август и септембар, тако исто и за оне, који пате од женских болести. За костобоље и реуматичаре јули и прва половина августа, а такође и за све оне који пате од респирационих органа. Излети и забаве. Музика свира сваког дана ире и после подне. Концерти и забаве дају се у државној гостионици и у „ Орловцу Куглане су и разне забаве у Шуцину павијону, у којем је и читаоница,

Сем тога посетиоци бањски могу сваког дана правити излете до Новог Села, Механџовцп, Мораве, Трстеника, Манастира Љубостиње (задужбина Царице Милице), Краљева, Седмовратпе Жиче, где се српски краљеви крунишу. На коњима излет у алпијске висине Гоча, одакле је и видик ванредно леп. Саобра&ај с Врњ. Вањом. — Врњачка Бања уда.г.ена је три сата од Крушевца, а четири од железничке станице Сталаћ. Из Београда за Врњачку Бању полазе сваког дана два воза: један дневни, а други ноћни. Ноћни је воз много подеснији. У Сталаћ се стиже рано у јутру. На Сталаћкој станици има увск доста фијакера и кола, те тог истог дана у подне може се стићи у Врњачку Бању. Пут од Салаћа до Бање врло је леи, раван, интересантан и романтичан. Чим се преЗ)е Морава, пролази се поред куле Тодора од Сталаћа, а затим пут иде набрешком Мораве, подножјем планине Мојсиња, која је пуна интересних стародревности. После три четврти часа прелази се река Расина и излази на висораван, на којем је варош Крушевац, некадања владалачка столица српског Цара Лазара. У Крушевцу је вредно видети место где су били двори Лазареви. Од њега је остао један део куле и врло лепа црква. Од Крушевца па до Врњ. Бање пут је тако величанствен, да га лепшег у Србији нема, а посетиоци бањски без по муке стигну у Бању. Сви путници, који путују железницом у ма коју српску бању, треба да при куповини железничке карте кажу да путују у бању. Кад добију карту, они је не предају контролору већ је задрже код себе, јер Ке им та карта служити и за повратак (бесплатан). Кад из бање полазе, треба да поднесу железничку карту бањском лекару, који ће им дати уверење да су заиста били у бањи. С лекарким уверењем и задржаном картом враћају се бесплатно у место одакле су пошли. ВргБачка Бања има око 300 које намештених, које ненамештених соба. Она има и два хотела. Државни хотел, у којем је курсалон и велика трпезарија, има 10 намештених соба; а и хотел Орловац има пространу трпезарију и неколико исто тако лепо намештених соба. Званична сезона траје од 1. маја до краја септембра. Врњачку је Бању посетило прошле године преко две хил>аде болесника. Куртакса је 5 динара од породице, а 3 динара од самца. ЗБ0Г0М ита/жјански написала 8. 3(еера Атог сће пазсе е 81 тц,1ига т со1ра. Сће ео1 птогзо е со1 1Јеггог ^'агтоДа т&ив4о Доге Глтдатеп^е поп <1ига. РгаМ. (нлстлплк) ила мога оца била је један стари замак између дрвета, под небом увек плавим молованим морским поветарцем што га шиљаше блиско Средземно Море. Ту се