Нова искра

СТРАНА 94.

Н 0 В А

И С К Р А

В РОЈ 3.

шгу са Францусвим краљевима, о парискоме уговору од 1259. год. 0 овоме уговору писано је много и у Франдуза и у Ешмеза, али није било у делини једне монограФије, где би то важно иитање по обе земље било претресано критички. Г. Гавриловић је покушао да иоиуни ту празнину. Да би упознали оне своје читаоде, које би могао интересовати овај историски Јгосао, учииићемо најбоље ако доиесемо најглавиија места из самог пишчева увода, у којем је он скидирао план деле своје научнс зграде и изнео у иапред начин обраде. Питање је и сувише специјално да би ми, и као непозвани, хтели у њ улазити дубље. Овај је уговор био закључен онда, чели писад, када, и поред вонФискације континенталних нровиндија ЈованаВез Земље од страие Филипа - Августа, господарство над Нормандијом, Анжу-ом и Роату-ом беше још оспоравано међу краљевима Фраицуске и Енглеске. Мисдило се, дакле, да ће после освојења Филипа - Августа и експедиција Луја VIII, иод тако паметним и тако мирољубивим владаоцем као што је био Свети Л.уј, један такав уговор учинити крај неодређеној ситуацији и да ће приближити оба народа и оба владаоца, којих односи беху врло затегнутп до тада. Овај је уговор био више но обустава неиријатељства и више но примирје; он је био пп ас1;е еп ћоппе &гте, који је дифинитивно утврдио природу одиоса између оба владаоца. У њему лежи почетак читавог једног политичког система, јер на њему се оснивају односи међу Францусвом и Еиглесвом за пуиа три столећа. Овај су уговор увек дитирали, на његове су се одредбе увек позивали до данас, када, ради све већих и већих тешкоћа, многобројни конфликти , који је он проузроковао. не изазваше стогодишњи рат. До даиас није био у делини ни један о овоме предмету. Разни писци, који су у вратво изнели историју овога уговора, црили су своје инФормадије у хроничара добро или рђаво обавештених, али који су гледали, готово увек, на чињениде под извесним углом; једном речи: они су одиста говорили о парискоме уговору, они су саопштавали збиља сведоџбе сувременика, али нису претходно подвргли изворе најбрижљивијој критици. Отуда и долазе врло различита а често и противуречна мишљења, која су извесни писци исказивали о правом значају овога уговора. Наш је пак писац упоредпом и детаљнијом студијом ових извора, испитивањем веливога броја нових докумената, питање поново свестрано претресао, поправио многа погрешна суђења и бацио нове светлости на одредбе, које беху до данас остале тамне. Ми смо хтели показати, вели даље писад ; како је уговор био закључен, т. ј. какви су преговори били ангажовани више пута да се дође до деФинитивног сиоразума, и како је он извршен, т. ј. да ли су се оба краља и њихови наследници верно држали погодбе, коју беху завључили, иједном речи: далијеуговор био примењен опаво, као што су се били на њ сагласили. Ми нисмо никада заборављали, наравно претресајући их, ни сведоџбе сувременива, и нанослетку изразили смо непристрасно своје лично мишљење о самом Јговору, Као што се види из предњих редова, а тако нам и с&м писад наглашава, овај је рад више синтетичан но аналитичан. На сиецијалистима је и иозванима да кажу своју о ваљаностн овога посла, и да поважу, колико је писад одговорио истакнутој сврси. Наше је било као хронича; а, да им скренемо иажњу на овај научни рад једнога нашег млађег Србина, који му је служио као докторска дисертадија на парисвоме Фавултету вњижевности. Ова је расправа била прво штампана у ВЉНоКцие Ле 1'Есо1е Дез НагЛез ЕМез, воја се публикује под окриљем Францускога Министарства Јавне Наставе. Ник. Српска кмига, кени Продабци и читаоци у XIX беку. Пред освитаи XX века разматрао и бележио Стојан НоваковиИ. Издање Сраске Књижевне Задруге Веоград. Држ. Штамаарија Краљевиие Србије. 1900. Цена 1.50 дин. У овом свом спису, г. Новаковић полази од ове двепоставке: нрво, да није доста написати књигу, него да се треба још постарати да се она прочита, — и друго, да на књижарима, који су природни посредницн између нисца и публике, лсжи дужност да вњигу, пошто се напише, растуре. Пошто је ово поставио, г. Новавовићу није било тешко ноказати, да напш књижари раде тим поставкама на супрот, и ако би оне могле изгледати саме собом јасне. Наши књижари не растурају књиге: они пх само цродају, атоје нешто сасвим друго. Они сматрају да је њихов посао свршен, кпд су књигу ставиди у излог. Некн, тобоже заузимљивији, сматраће за иотребно да књигу још и огласе, али после тога, и они ће нрекрстпти руке, па са стрпљењем мање више филозофским чекати да се купци сами јаве. Истина, има вњи-

жара који с времена на време издаду о свом трошку како дело, и за таке би се књижаре могло иретиоставитн да бар у распродавање сво.јих издања уносе више енергије, пошто је извесно да ће нерасиродате иримерке морати оии, место купаца, ндатити. У ствари, ни у овом се случају књижари не баве растурањем, и то из простог разлога, што оии, у пајвише случајева, издају баш таке вњиге воје није потребио растурати, воје већ имају своју публиву, закоје се зна да ће куици доћи сами да их траже. Набрајати поименце она дела којима су ноједини књижари биди меденати, изгдедало би можда и недискретио: сами би се књижари могли наћи увређени. Свакојако, њихов начин рада дааево је од тога да одговара оном начелу воје су веливе европсве књижаре одавно усвојиле, које је и код нас, како г. Новаковић наводи, још пре толиво година 0. Утјешеновић Острожинсви поставио, — на име, начелу, да књига иде за вуццем, а н е в у п а ц з а к њ и г о м. Шта више, г. Новаковић је покупио велики број историјскпх података, на основу којих је сдободно закључити да се раннје, и код нас, по том начелу радило, и да се управ тек од оснивања т. зв. модерних књижара с њиме превинудо. Одиста, вако су се раније нродаваде књиге ? Продавале су се, и то је био првобитни начи, преко трговаца на вашарима, што значи, да су се продавале као свава друга ро.1а, да се с њима трчало за вупцем. За тим је дошла »иренумерација«, што опет значи, а да су се вупци врбовали пре него се вњига и издала. Најзад и ти в њ и ж а р и х од и о ц и, ваво их г. Новавовић назива, књижари као сдепац Јеремија, нису били ништа друго него књижарски торбари, који су разносили књиге из места у место, — опет, давле, ишли с њима купцима иа ноге. Кад, према томе, г. Новаковић излази с мишљу да књижари треба да сами траже купце, у место што их за тезгом ишчекују, онда он не предлаже ништа друго него да се обнови, и, разуме се, уз то и усаврши, једна нрактика воја је код нас већ постојала. Да би она и у данашње време могда на успех рачунати, г. Новаковић је у стању да докаже примером С. К. Задруге. Управа тога друштва састављена је, као што се зна, махом из проФесора и књижевника, којима се без икаке увреде може рећи да практичким духом далеко нзостају иза једног Вадожића или једног Стајића. Ипак за то, ти људи без икаке трговачке окретности нашли су начина да, за последњпх осам година, растуре сваке годиие по седам књига, које ннсу увек садржипом попударне, па чак ни довољно занимљиве. Дов наши вњижари с натегом раснродају сувремене приповедаче вао што су Веселиновић и Матавуљ, дотде је С. К. Задруга успела да нађе претилатниве не само за таве старије писце вао што су Доситије и Стерија, него и за таке као што су Суботић и Герасим Зелић. Наши су књижари од некуд закључпли да сви страни књижевниди који су литерарнији од Диме оца морају остати нераспродати ; па с тога, зар с извесном резигнацијом, издају ствари које нису добре ни коливо Димини романн. На супрот том гдедиштву, С. К. Задруга је издала у својим редовним волима не само Џорџа Едиота, него и Годдсмита, и не само Голдсмитанего и Ариоста. У свом забавниву, с друге стране, она је издала 0 б л о м о в а, вога ни један књижар није смео прештампати из подлиства Ср иски х Н о в и и а, и издала је Вогородич и н у Ц р к в у , која је морала уливати највеће неноверење нашим књижарима, иошто очевидно не спада у исту врсту књижевности у коју Монте-Христо. Што је најлепше, поред свих тих дрскнх предузећа, С. К. Задруга није банкротирала, него сваке године све то већма напредује. Чиме ваља објашњавати тај на први поглед одиста чудноват појав, да је на једном чисто трговачком нослу једно друштво књижевника нротекло све наше књижаре, и то да их је претекло, бавећи се тим посдом више узгред, крај својих редовних дужности? Треба објашњавати тај појав просто тиме што се С. К. Задруга вратила старом начину »пренумерације« воју је само допунила установив по свим главнијим местима, под именом поверенива, сталне скупљаче нретнлате. Она се нијелибила, да тако рећи, вија муштерије, што, како изгледа, наши књижари сматрају иснод свог достојанства. Дошав довде, г. Новаковић се ставио на још шире гледиште. Чује се често, да код нас вњпжевност не цвета за то што не може да се заради на њој, а да опет не може да се заради на њој за то, што је у овлко малој држави, као што је Србија, мален број и читалаца, који на врају крајева хоноришу писце. За то што со слабо троше, књнге се не производе у довољној количини, и што је гдавно, не производе се добро. У кратко, књижевност се не иодиже код нас из истог узрока из кога и индустрија, на име, пз тог узрока што данашња Србија пружа врло маду пијацу својим производима. Из свега би тога излазпло да ваља чекати уједињење Српства, и то је одиста закључак до кога се редовио долази после сваког јадања о рђавом стању иаше књижевпостп. У овом је резоновању нешто и [ тачно, али не све. Свавојаво, г. Новаковић је лепо уочио да вњи-