Нова искра

ђРоЈ з.

СТРАНА 69.

Неке тице ироиаводе извесне шумове деловима свога тела а нарочито перјем и то чине без туђе помоћи. Тако голубови мужаци, кад лете са својим голубицама, тапшу крилима а ћуран показује своју раздраганост кад својим раширеним репом и врло смешном надутошћу од времена до времена повуче своја опуштена крила по земљИ и избаци кроз нос неки чудни тон. Све тице не износе своју раздраганост само у двоје, него их има које то чине у великим скуповима. Обично у пролеће искупе се свакога дана борци из околине на неко изабрано место а женке се посаде унаоколо и посматрају како се боре мужаци штитом и мачем. Штит им је накострешена огрлица спуштена низ груди; она је врло несталне боје, јер готово сваки мужак има своју боју и пи један не иде у борбу без развијене огрлице. Та је огрлица штит који блажи ударце добијене од непријате.твева мача — кљуна. Ма колико да су ударци огорчени, ма колико да се под њима расипа перје на све стране, опет се никад не пролије крв, и као да је цела борба привидна, готово само игра. Врло су занимљиве игре стеиских кокошију из тропске Америке, које живо подсећају на обичаје извесних дивљих народа. Те су тако зване кокоши само китњасте тице. Полови се у њих веома разликују по боји, којаје у женке нростија а мужак је одевен живом поморанџасто црвеном одећом и припада најлепшим тицама. Један путник прича ову сцену из њихова врбовања : наједној утанканој голој ледини, која је на сву прилику употребл>авана више година, скупило се до 10 мужака и само 2 женке, дакле бројно таман толико да се оправда љубавно та.кмачење између мужак&. Кад је већ цео збор потпуно онда изађе из реда по један мужак, одигра своју игру на ограниченом простору крећући се веома смешним покретима и затим се повлачи са неком врстом триумфалне песме. На његово место ступа други мужак да истим начином покаже своје дражи и своју вештину. Тако се представљају ови витезови својим драганама и при томе су толико занесени својом игром, да их прикривени ловци убијају редом. Од прилике тако је и на љубавним састанцима велике барске шљуке, и она се толико занесе својим узбуђењем, да јој се човек може приближити на неколико корачаји неопажен. Нзихови су концерти веома оригинални и о њима причају очевидци ово : у пролеће, обично маја месеца, скупе се ове тице из целе околине на одређеноме месту и то бива у вече. Кад се прикупи цело друштво, онда се поставе уједан дугачак ред од 24—36 метара дужине, и тад једна од њих, с крила, почиње своју песму која се чује на 300 корачаји далеко, и кад овај први певач умукне, онда прихвати његов сусед, и тако иде наизменце целим редом док се не измени сваки члан друштва. Некад бива и други ред, али најзад цело друштво на један мах клапара својим кљуновима. С почетка присуствују и женке овим забавама, али доцније, кад су заузете материнским дужностима, купе се само мужаци и то до краја јуна. Најчувеније су уједињене игре и песме у тетребова. Ово чине мужаци тетребови и њему сродних тица женкама за љубав. Ради тога заузимљу мужаци још рано зором какво видно место у шуми, и ту почну с прекидима да рогуше своје перје, спуштају крила, рашире реп у круг и отпочињу песму најчудније. Чисто човек

не би могао веровати колико тетреб разних тонова и гласова даје из свога грла. Том својом песмом и мелодијом занесе се толико, да заборави све око себе, и ако је иначе врло пажљива тица, па чак не пази ни на ловца који му се прикрада; шта више он не чује ни пуцањ, нити се обазире на који нромашени метак. Овој непажњи тетребовој није занос једини узрок него и једна танка запорница у уху његову, која при врбовању нарасте и затвори ухо као каквим капком. Тетреб воли сам да врбује и на стотину корачаји унаоколо не трпи никаква супарника без борбе, а друге шумске кокоши раде сасвим противно ; оне се, ако их има довол^но, скупе по 30—40 и зором почињу своју игру и песму, коју обично руководи какав достојни „старина". Ове песме и игре ретко могу да се чују и посматрају; и доиста има их мало који су их посматрали, али ону силну занесеност може сваки да посматра на чворку мужаку. Он стане на најистакнутију грану, на врх каквога дрвета на коме још нема ни листа, и отпочиње своју песму тако силно и бујно као да хоће у небо да је узнесе, при чему му и тело и душа суделују у највећем ступњу. Н>егове се очи склапају и отварају у заиосу песме, груди и гуша надимају се као да ће да прсну. Крила су непрестанце у покрету да помогну извијању тонова а и сам реп помаже у тешким местима песме његове. У многих тица стоји у извесној складности вештпна певања и спољашња лепота. Кад какав мужак пева заносно, онда се може да опази како се перје на гуши његовој растреса и показује у најлепшем сјају своме, па чак и при немелодичном крику. У сове се истиче бело перје на њеноме врату, које се види и у ноћи. Мужак хоћ.е да се допадне женци и песмом и одећом, а где ове нема, ту му је природа дала моћ заносне песме. Према свему овоме т. ј. према мелодичним песмама које извијају тице у своме узбу1)ењу, може се закључити, да је у њих сразмерно развијен и орган слуха. Врло многе од њих немају спољњег ува (сем сова) и смрзле кошчице које су карактеристичне за ухо сисара, али ово се надокнађује другојачом организацијом лубање, нежношћу костију које су пуне ваздуха, краткдћом и ширином слушнога канала и величином бубне опне. Само чуло слуха мора да је у њих слично развијено нашему, јер како би иначе могле тице да науче говор или да тачно певају наше мелодије. Способност да могу подражавати разним тоновима навела је поиеку тицу певачицу тако званом ругању. Американски дрозд ругач у стању је да подражава 10—11 других тичијих гласова, а сврачак црвеноглави такође је у стању да подражава туђим гласовима, и отуда бива и да неке тице напуштају своју властиту песму и примају тонове и песму других тица, па чак подражавају и звуцима великог зеленог скакавца на ливадама или чак и жабама. У главном, аготово иискључиво, прво место заузима љубав у песми и игри тица, па и ако она не пева јединствено ради врбовања женке, опет зато гони је љубав према већ освојеној женци коју занима и забавља слатким звуком свога грла. З.р. радмило /Јазаребић. .-у ; ; ■<