Нова искра

ВРОЈ 4.

ТТ 0 В А И С К Р А

СГРАНА 123.

долазило, који је гушио сваки полет, сваки живот — као што коров крин угуши. Наша средња и виша школа, основане по западњачким угледима (а највише по француским), још вазда спремају само чиновнике. Оне су огромна фабрика у којој се справљају само дипломе соппШо вте <цш поп за државну службу. За то је и дошло дотле, да се од ученика средњих завода очекују само атестати, а од университетских грађана само дипломе, а ие и наука. Па ипак, и ако је ово, што рекох, обична појава, опет бирократизам није могао угушити живу душу младог народа; омладина је пуна душе, и већим својим делом бави се о проучавању друштвених и научних питања. Садашњу омладину можемо без погрешке поделити на неколике групе: свака од њих има своје адепте и своје жреце, своје органе у новинарству, свој круг читалаца и рада. Угледно место међ овим групама заузимају присталице капиталистичке теорије Карла Маркса, тако звани марксисти. Они позивају руски народ да напусти свој плуг и рало, да остави земл,у хранилицу, па да пође у фабрике, које ће једино спасти Русију. — Одвући народ од земље, за коју је као прирастао, у коју је гледао и гледа извор свога бића, нагонити га да пође у фабрике — посао је који се не може баш лако извршити. А питање је још, да ли су такве тежње баш памстне и оправдане. Било како му драго, тек група Марксиста има и својих лепих страна; она се стара да друштвена свест увиди једном сву потребу за олакгааваље радничког стања: умалити радно време, повећати плату, зидати радницима видне и угодне станове, подизати им болнице и гаколе. У другу групу, исто тако многобројну, а љуто нерасположену према првој, долазе — иародњаци. Рад ове групе јога је симпатичнији, јер њени чланови и задаци могу реализовати са великом коригаћу за руски народ Обе групе исказују своје идеје и гатампом и литературом. Истина, ни једни ни други не могу се похвалити владиним симпатијама, јер из основа осуђују бирократи зам. Цензура гугаи један за другим њихове солидне н симпатичне органе. У последње доба јавила се још једна литерарна партија, то су Ничеовци и симболичари. Може бити, да се симболизам као појезија расположења и разликује од уметничких протеста материјализму и позитивизму; може бити да ове ембријоне нових погледа на свет очекује велика будућност у којој ће, прерађујући старе философске и естетичке погледе, открити праву истину о лепоти пераздељивој од Божанства, па ипак је све то и загонетно и неодређепо. Несумњиво је само једно: млађи виђенији и позиатији несници оштро се разликују од старе песничгсе школе коју је заврпшо Надсоп. Данашњи књижарски тргови поплавл.ени су производима песника детсадената, у којих творевинама нема ни осећања ни идеја ; а стихови им не утичу на осет.љиву и нервозну душу данашњих читалаца. Као зпак времена јавља се и проиоведање Ничеова индивидуализма. Његове идеје дубоко су већ продрле у извесне друштвене кругове, у којима створише и читав култ — Ничејство. Ниче (који је само делом нронгао кроз руску цензуру) превођен је и штампан већ неколико пута. Највећи је број његових поклоника у логору симболиста. Симболизам, а дблом и декаденство са својим чудњачким облицима, захватили су корена и у књижевности и у уметности. Поред овога јавља се и једна нарочита фракција — мешавина Марксизма и Ничејства, прави пегпгит: тако звани пеомарксизам. — Биће ваљда прилике да о овом доцније и опгаирније проговорим. Извештаченост декаденства, развраћеност неомарксизма и „еготизам" Ничејства нађоше оштрога сатиричара у модерном свбту познатог списатеља II. Боборикика. У садагањој сезони имала је ванредних успеха његова комедија „ Навала " (Накиш,). Руски декаденти, неомарксисти, Ничеовци и њима слични недоносци страшно се љу-

тише на писца, али се гледаоци од срца смејаху и сложпо пљескаху огптроумној комсдији Боборикина. У најновије време руско другатво обузето је симпатијама за Буре, и својим породичким стварима. Оцеви и матере, а заједно с њима и деца, живахнуше најновијих дапа. Руска влада, излазећи у сусрет другатвеним невољама и жељама, покренула је питање о реорганизовању средњих школа, о смањивању часова из класичких језика. Доста је већ деценијума како Руси плаћају данак нсмачкој школи, па је већ крајње време да се и тај јарам стресе. И можда пије далеко дап, када ће : Сто тисућа труба махол Да разгласе широм света: »И Велики умре Пан!« Али о овом други пут, а дотле ти шаље поздравље твој ЈЛали рус.%

Алфред Јенсен, шведски књишевник. — Коликогод српсгси народ има пријател.а у туђинаца, за свакога од љих може мирне душе рећи, да му је пријатељ само за то што сам увиђа да му вал,а такав битн; јер у доба када мали народи јуре и трче за пријатељима, српски народ чека да му ее пријатељи сами јављају. Истина је, да се пародни понос тим потпуно задовољива, али је исто тако истина, да за своју оншту кућу вал.а више порадити, више интересоваља уносити у туђину. Алфред Јенсен, угледни књижевник шведски, тихо је и у миру проучавао наш лепи језик, доделивши већ пре тога своје симнатије нашем пароду. Плод таквога љегова рада јавио се у преводима из српске књижевности. Превео је од Лазе Лазаривића Школску икону и Све /Се то народ аозлатити ; од Симе Матавул.а Крвну освету и Како се латинче ожепило ; од Јанка Веселиновића Кумову клетву и Малог Стојана ; од Стјепана Митрова Љубише Крађу и ирекрађу звона. Ови његови нреводи нису остали неопажени у шведској журналистици. Журнал „Гупз" писао је тада, да је ретко који избор и превод дошао до компетентнијега од г. Јенсена. А за саме цриповетке рече : да слј од универсалне вредности не само с вештачко, веИ и с културно историјског иогледа, — Журнал „1Т. ЕИез1а8Ш: — 'М шпјј " пиеаше, даје у овим причама, преведеним изврсним стилистичким талентом, изнесен карактер народа којег свако, ко га је познао, заволети мора. Тако је он добродушаи, иун осеИања и скроз и скроз моралан и иоштен. А „6б1:е1)0г§8 АИопМа<1" овако се иарази: Преводилац је указао на' шој литератури услугу, што нам је изнео ироггзводе једне књижевности, која не заудара на морфин, аасинт, иарфен и (1рш1-топ(1. Ови цртежи аростих, ирггродних људи утичу на чггтаоца као свеж брдскгс и гиумскгг аоветарац на загушљггву суаеррафгтаду културног живота. Поред ових одзива беше их још читав низ, који потврђиваху и лепоту превода и несумшиву вредност оригинала А када за тим, после овако ласкавог дочека, изађе г. Јенсен са преводом „Горскога Вијенца" (у издању шведске академије), шведске симпатије према српеком народу добише још јачег ивраза. Г. Јенсен већ се неколико пута сцуштао са хладног севера међу Јужне Славене, па и сад кад ове редове пишемо, бави се овај угледни шведски списалац и искрени српски пријатељ у нашој Атини, у лепом Дубровнику. Плод његова најновијег проучавања у нашој средини, изразе љегових поиовљених симпатија очекујемо са искренои радошћу, уверени да ћемо и опет бити задужени, да му од срца довикнемо : Хвала! Наполеон у Египту. -Године 1798. Наполеоп Бонапарта, у пратљп научењака, уметпика и велике војске, предузе своју зпамениту ексиедицију у Египат, у намери да га освоји, те да тиме ослаби енглеску иоморску силу н доведе у опасност њено колонијалио царство у Ипдији. Он срећно пређе нреко Средзсмног Мора, заузе Александрију и пође па Каиро, где га у близини 11 н р а м и д а очокиваше велика војска мамелучка. »Војници, помислите да чотрдесет векова гледају иа пас са овнх Пирамида!« Војници су разумели речн свога ђенерлла, битка беше добивена. Ова експедиција Паполеопова много је важпија у иогледу културном него ли у иодитичком. Научељаци. које Наполеои бејаше са собом повео, нрикунише многобројпе сиоменике старога Египта — те колевке људске цнвнлизације, трудећи се при том да врочитају тајан-