Нова искра

102 - : Н 0 В 1 Виде ли ? Ете ти гу пуста трогаарина! па како ћу, сестро, да ти дадем по доле ?... Јок, неће. По за дуго се погађасмо, и најпосле га даде по седамдесет пара. Купих и неколико пилића и јаја, па све послах с девојком кућгг, а ја остадох да је сачекам за АрнаутПазар. ч (овршиће се)

* * * На трошном чуну без крме и наде У менн вера губи се и мре| Ја ништа више ■не верујем, ништа, Ил 1 боље рећи — ја верујем све. ш ■МеЖл ТРОП1НОМ ЧУНУ БЕЗ КРМЕ II НАДЕ' ПоЛАЗИМ САМАЦ У ОВАЈ СВЕТ ) У ДАЉНОЈ МАГЛИ НА ЖИВОТНОМ ПУТУ УдЕСА ЧУДНИХ СВИО СЕ СПЛЕТ. У мени вега губи се и мре И чун ми стрепи блпзу је крај ; ЗА ПРОШЛО ДОБА НЕ ЖАЛИМ САДА, Ко ЂЕ ДА ЖАЛИ ТУГУ И ВАЈ. Ја ништа ви1пе не верујем, ништа, На будућпост 11е п0мин1љлм ја ; Вали све јачи а судба кобна ШтА мени спрема, БоГ свети зна.

Бура се стиша и сунце грану Пучина мирна, чун даље гре ; Ја ни1пта више не верујем, пишта, Ил' боље рет1и .та верујем све. Веч. Ја&рило.

НА ОБАЛИ С0ЛУНСК0Г ЗАЛИВА ад западни путници, чија су чула врло осетљпва, осећају дах Истока још далеко испред Београда, чини ми се код Пеште, шта ли би осетили кад би прешли јужну границу Србије, али с мишљу да се налазе још у Јевропи ? Кад би их љубав према човечанству довела овамо, они би стидећи се морали тражити ново име да обележе овај Исток, да представе ове средњевековно облике који, па срамоту њиховс цивилизације, једном чудном збрком векова не престају постојати у пуној снази на читаво столеће после Револуције... Опи с иронијом говоре о малим балканскимд ржавама, које су из оваке исте аморфне масе што се зове раја полетеле као лептири, и успеле да се учауре у политичко-социјалне облике модерног друштва, а уживају да гледају овај срамни анархизам можда као живу илустрацију средљевековпој историји чија се тегоба из далека не може осетити . .. Каква историјска неправда! Као да у овом истом граду нису рођена два брата који постадоше апостолии

И С К Р А ^ В РОЈ 4. свеци милионима Словена, и који су положили основ културном и кљижевном животу њихову; као да се у овом пристаништу не лепршају заставе најцивилизованијих народа, и као да у овој земљи не живи хришћански елеменат способан за културу и цивилизацију ... 0 сурова Клио ! . .. Ова земља, која је испунила најсмелијв' листове ратпе историје старога века, овај град до кога су у ис.то доба допирали зраци дубоких мисли стагирског философа, с чуђењем гледа данас како „Јсвропејци" истоварују у његову пристаништу своје еспапе, и па крају деветнасстог века пружа слику оних афричких народа о којима Херодот прича да се нису појављивали на обалу док се не би картагински бродови удаљили. . . * ПТта да ради човек у једној средини у којој не налази одјека својим душевпим боловима и својим мислима? Једнога дана осетиће у себи последњи одјек својих борби, признаће своју немоћ да со противи бујици реалног живота, и постаће добродушан и немаран ... За духовни живот потребна је духовна атмосфера ; потребно је другатво које одушевљавају исти или супротни погледи, коме сав интерес живота не лежи у кеси или чулима, које суди, цени, напада, нотребни су мотиви за рад, и сад ми је јасно загато паланчани, поред свег образовања, тако мало одскачу од своје средине и загпто, на место да своју околину подижу, иапротив су привучени доле и изједначешг с њоме .. . Најбољи и срећни грађани . . . Ако су пак у кога озбшгше студије и морално усаврпшвање успели да укорепе иеке сталне норме и озбилше иогледе на свет, он против своје воље постаје особењак и несувремен у својој околини коју презире или жали, и налази хране својој дугаи у самоћи писаца и поверљнвости природе... А у њој налазе одјека сви тонови наше дугае. Понекад она ужива да буде сурова, истичући своје чари када су пагае душе тужне. И ова је иронија добра, јер кад би природа би/т услужна да своје тонове удешава увек према душама које мисле и осећају, авај ! л.удско око веЈшЈпдавда уживало њену пролећну драж, и небо би морало бити стално мутно и натугатено као гато су њихови погледи дубоки и мрачни . .. Као за пакост, пролеће овде сувигас рано истиче своју веселост. Бадеми су процветали јоги крајем јануара; за кратко време свајеприрода украшена бојама... Стазе су посуте разнобојним листићима, и кад ветар дуне и понесе их у ковитлац чини се као да снежи цвећем... Уз мирис и свежину којом земља дише, по гдекоји се тонови чују као предигра за тајанствени концсрат који природа даје . .. Неки животворни дах носи се атмосфером и струји над земљом оплођавајући је. Н>ена је кора сва избраздана и препукла, она је местимице открила тајанствене ходнике подземног живота, из којих плашљиво провирује стари и нови свет привучен неодољивом силом обновљеног живота и љупкошћу пролећа .. . На смежураним лицима и бедних и понижених развија се, као цветић, невољан, рефлексан осмех . . . Дечица се усуђују изаћи, као гуштери, из мрачних и мемљивих изби у које не завире цео дан ... Скептици се залуду труде, на погледу ове промене, да сачувају у реду све црте своје физиономије: љубичица, поуздана уџбунићу, одавно се смеје њиховој озбиљности; сунце растапа боре на њихову челу^ и љихова душа за тренут сине редрином и признаје ве-